Povodom najavljene današnje odluke o uvođenju Prinudne uprave u opštinu bakra i – sve većeg nespokoja.

Autor: Brana Filipović

Na današnjoj sednici Vlade Srbije ( počinje u 13 sati) biće odlučeno o uvođenju Prinudnog organa upravljanja u opštini Bor. To je nedavno najavio ministar za loklanu samoupravu Milan Marković, a tog mišljenja su i merodavni politički faktori u Boru. Nova «prinudna ekipa» na čelu sa demokratom dr Žikom Golubovićem ( ostali su Darko Mihajlović ( DS), Dragan Žikić ( SPS ), Branislav Rankić ( SRS ) i dr Predrag Balašević ( VDSS ) moraće da sačeka osam dana po objavljivanja odluke u Službenom listu Srbije kako bi preuzeli opštinsko kormilo.

Šta se može očekivati od nove «vlasti» koja će nedugo trajati, recimo do početka juna kada će morati da se raspišu prevremeni izbori?

Najpre, oni će, i po nekim najavama, raščistiti gužvu i haos i to promenom rukovodećih timova u javnim preduzećima. Ovakav «sistem» rada nije nepoznat, ali to nije suština koja će učiniti značajniji iskorak u rukovođenju opštinom. Najbitnije je da se smire «rogovi u vreći» i da vladajuća većina DS – SPS shvati ulogu i značaj političkog i društvenog trenutka. Ukoliko dođe, a moguće je, do neslaganja na relaciji DS – SPS – Vlaška demokratska stranka Srbije ( dr Balašević ) , teško je predvideti krajnji ishod. U slučaju da dr Balašević «izgura» svoju opciju u prvi plan, Dragan Žikić može jedino da sačeka sledeće «izvlačenje», a to su – izbore. Za neka tri meseca Prinudne uprave teško je poverovati da će vrh SPS sprečiti eventuelnu , novu koaliciju, što u krajnjem i nije toliko bitno koliko je važan ishod prinudnog rukovođenja. U javnim preduzećima, sem promene ditrektora i po kojeg šefa, neohodno je obezbediti da se kvalitetno okonča grejna sezona i da se , bar dođe do rešenje, o vraćanju ogormnih dugova Toplane, Vodovoda, ŠRIF – a, Sportskog centra… Potrebno je najmanje milijarda dinara da se stabilizuje opštinski budžet i urede fainsije u javnom sektoru. Može država da odreši kesu i pomogne, ali da li je to kraj svim mukama. Moraće, i zbog predstojećih izbora, «glava» Prinudne uprave oličena u DS, da obavi brzu i stručnu kontrolu poslovanja, da se pronađu krivci za kolaps i neodgovornost. Jedino tako će se lakaše izaći pred birače, odnosno narod. Moraju se skresati troškovi na svim mestima, čak i kod zaposlenih, gde su napravljeni viškovi od kojih zaista boli glava. Neproduktivni radnici ne mogu da ozdrave ni jednu firmu, makar ona bila i državna. Rečju, uz pomoć ministasrtava za lokalnu samoupravu, unutrašnje poslove i pravdu, jedino je moguće poboljšati rad i dovesti u red javni sektor. Neka preduzeća moraju se hitno prestrojiti ili privatizovati. Zar je TV Zječar lošija, u bilo kom pogledu, a ništa joj, bar zasad, ne fal, što je privatizovana. Zašto se borska TV toliko muči i pati, zašto je izgubila regionalnu frreekfrenciju, promenila ime i oraganizaciju, zatrpala se «naučnicima» od kojih se godinama ne vidi vajda ili kako da se, nakon previše čekanje, ne reši status tog javnog preduzeća? Ko se to igra javnošću i, napokon, ljudima. TV će zasigurno, i za kratko, opstati, jer je potrebna za izbore, ne samo DS, nego svima, pa će se zato oko nje otimati kao nikad do sada. Na kraju ostaće u ćorsokaku i ko zna kako će preživeti. Budmir Milutinović, donedavni direktor ŠRIF-a , postoje najave, odlazi za zamenika direktora RTV Zaječar, u narčuje Boška Ničića, mada nisu na istoj političkoj talasnoj dužini. Naravno, on se nije dokazao u borskoj TV, ali ga, kao i na članstvo u upravne odbore Rudnika Majdanpek i TIR-a, ustoličuje SPS. Eto, on nikome nije podneo račune za sunovart , već neposojećeg, ŠRIF-a. E, tako ubuduće neće moći da se radi. Struka i moralnost moraju da bude iaspred politike. Za opštinu Bor to je možda, pored odgovornosti i stroge kontrole nadležnih, prva karika u lancu mera za oporavak i spasenje. Ne sme se dozvoliti povećanje komunalnih usluga, jer zašto građani da plaćaju nečiji nerad, javašluk i zapošljavanje bespoptrebnih radnika. Nije to samo slučaj u Sportskom centru. Izuzetno je nekorektno i neprihvatljivo zahtevati da država nadomesti nerad i ničim opravdane troškove u Sportskom centru ili Toplani. Nije bolje ni u Vodovodu, TV, Direkciji za izgradnju grada… Čelni ljudi opštine i šire posmatrano moraju da obezbede upolenje nezaspolenima na odgvorajućim, prevashodno produktivnim radnim mestima. Ukolio ozbiljno ne shvate društvenu zbilju i ne late se čestitosti i upornosti, ode brod nizvodno, a dno ionako nije daleko. Potponućemo i kao grad, i opština, i građani koji su najmanje krivi. Bor nije ni Zaječar, ni Negotin, pa ni oaza za brušenje političko-marketinških igrarija od kojih niko nije prosperirao. Ako je u borski SUP mogao da dođe čovek iz Beograda i da , prevashodno profesionalnošću, kontroliše i nadgleda , onda bi to moglo da se učini i u ostalim sferama života. Jer, nama su , više nego ikada, neophodni, ne čvrsta ruka, nego zakonom potkovana, kontrola i javnost u radu. Do sada ni jednog, ni drugo nismo imali ni u približno zadovoljavajućoj meri, i zato se ne treba čuditi gde smo i kuda idemo. Vreme je, nema čekanje, da se dovedemo pameti i shvatimo da smo trpeli loše političare, nedovoljno efikasnu vlast i nekvalitetnu informisanost javnosti.Vreme je da se pogledmao u oči kako to i koliko državno preduzeće, RTB, funkcionisanjem u ovoj sredini, utiče na opšte stanje društvenih i materijalnih kretanja – može li neko da objasni narodu kakve su zaista perspketive bakarnog giganta. Nemojmo dozovliti da nas i dalje obuzima lažni politički marketing ukrašen izjavama resornih ministara i njihovih glasnogovornika. Nije bitno ko od političara seje takve zablude, Dinkić, Ničić ili neko treći. Takav pristup borskoj, i ne samo borskoj, istini je pogrešan i – apsolutno jalov!