MEDIJA CENTAR BOR

Bor, Beograd, 27. januar

Danas, 27. januara, je školska slava Savindan, uspomena na velikog srpskog prosvetitelja Svetog Savu, a Srpska pravoslavna crkva posvetila je taj dan sećanju na svog prvog arhiepiskopa.
Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, stoga je zaštitnik prosvetnih ustanova.
Njegovo svetovno ime bilo je Rastko, rodio se 1169. godine, bio je najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje (Sveti Simeon).
Sveti Sava i njegov otac sveti Simeon su iz manastira Hilandar na Svetoj Gori, koji su osnovali krajem 12. veku, upravljali srpskom državom.
Tu je osnovana i bolnica, što se smatra i kao početak srpske naučno zasnovane medicine.
Sveti Sava je preminuo u tadašnjoj bugarskoj prestonici Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku iz hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za Bugarsku arhiepiskopiju.
Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.
Napisao je manastirske tipike – Karejski, Hilandarski i Studenički. Prevodio je sa grčkog i posrbio važne pravno-teološke tekstove „Zakonopravilo“ (Krmčija od krma-upravljanje), što je prevod Justinijanove „Šeste novele“. To važno pravno delo određuje odnose crkve i države putem takozvane simfonije.
On je prevodio Hipokrata i Galena i prikupljao srednjovekovne medicinske zapise, od kojih je nastao „Hilandarski medicinski kodeks“. U Hilandaru je 1198. godine osnovao prvu bolnicu.
Izdvojio je najbitnije iz srpske tradicije, oplemenio je i povezao sa najvećim duhovnim i civilizacijskim dostignućima svog vremena.
On je veoma mlad, oko 1192. godine, otišao u Svetu Goru gde se zamonašio u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon.
U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla i Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za čije je središte odredio manastir Žiču.
Bio je neobično vešt i u državno-diplomatskim poslovima, 1208. godine u manastiru Studenica nad očevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je svoju zavađenu braću Vukana i Stefana Nemanjiće.
Njegove mošti su iz Trnova prenete i sahranjene u manastiru Mileševa 6. maja 1237. godine. Mošti je spalio Sinan Paša 1594. godine na Vračaru. Na tom mestu sada je spomen hram posvećen Svetom Savi.

Bor, 26. januar

Poreski dug od četiri milijarde dinara ne brine previše zato što je poslovanje sve uspešnije, a otplate sve redovnije

Izvor: Stojan Todorović, Politika

S većom proizvodnjom bakra plaćanje poreza neće biti problem (Foto S. Todorović)

U Borskom kombinatu bakra ne poriču da državi za poreze duguju gotovo četiri milijarde dinara, najviše posle „Kolubare”. Ističu kako sve uspešnije posluju i kako veruju da će se i ovog duga, nastalog u vremenu velike krize, ubrzo osloboditi. Samo u prošloj godini za poreze, razne doprinose i struju plaćeno je 5,27 milijardi dinara. Direktor borske kompanije Blagoje Spaskovski kaže za „Politiku” da nema mesta neverici i panici s obzirom da je prošle godine proizvodnja bakra bila gotovo za trećinu veća nego 2010. godine, da je prosečna cena bakra na Londonskoj berzi bila izuzetno povoljna(nešto iznad 8000 dolara za tonu metala) i da u poslednje tri godine Borski kombinat bakra „uredno izmiruje sve tekuće obaveze prema državi i partnerima”.
Upravo od 2009. godine, ističe Spaskovski, traje velika obnova borske kompanije. Obnovljeno je 80 odsto rudarske opreme i mehanizacije u Boru i Majdanpeku, u koju više od dve decenije gotovo ništa nije ulagano, a u toku je i izgradnja nove savremene topionice bakra i nove fabrike sumporne kiseline. Grade se kreditom od 135 miliona evra, čiji je garant država, a otplaćivaće ga borska kompanija. Obnova, istovremeno, garantuje i otplatu starih dugova, a koliki su, manji ili veći od 600 miliona dolara, još se tačno ne zna.
Zna se jedino da dve trećine tih dugova Bor ima prema državnim javnim preduzećima i domaćim poveriocima. I da je u toku konverzija tih dugova u akcije poverilaca u kapital borske kompanije. U toku su pregovori sa svim poveriocima, domaćim i stranim, a direktor Spaskovski je ubeđen da će Rudarsko topioničarski basen Bor, kao jedinstveno preduzeće od ove godine, kada se završava restruktuiranje kompanije (započeto 2003. godine) poslovati bez gubitaka i dugova.
Dug prema Poreskoj upravi Srbije, ističe Spaskovski „napravljen je u ranijem periodu”, kada je proizvodnja bila i sedam puta manja od prošlogodišnje, i kada je borsko preduzeće bilo pred gašenjem. Razumljivo je, veli, da su se dugovi, u takvim uslovima, samo uvećavali. Sada su znatno manji, redovnije se otplaćuju sve obaveze, a kada posle 2014. godini Bor i Majdanpek budu proizvodili između 60.000 i 70.000 tona bakra iz sopstvenih sirovina (dvostruko više nego sada) neće ih ni biti.
– Tvrdim da Borski kombinat bakra više nikada neće biti gubitaš i da će se iz godine u godinu samo uvećavati neto prihod – kategoričan je borski direktor. – Podsećam sve „nevernike” da je ovo preduzeće počelo da se rađa iz pepela upravo 2009. godine i da već danas uredno izmiruje sve tekuće obaveze.
Za direktora borske kompanije je veoma značajno i to što ovo preduzeće danas „kao pouzdanog partnera vide i sve domaće banke, koje bez dvoumljenja i podozrenja prate njegove investicione planove”. Istovremeno, veli Spaskovski, borsku kompaniju i strane firme sada prihvataju kao poželjnog partnera.
U prilog optimističkim tvrdnjama direktor Spaskovski navodi i procenu da će kompanija imati između 35 i 40 miliona dolara neto prihoda iz prošlogodišnjeg poslovanje. Tako se stiglo i do prosečne mesečne zarade nešto iznad 60 000 dinara. A bitno je, kaže borski direktor, da će se u Boru i Majdanpeku ove godine prerađivati nešto bogatija ruda, s obzirom da je prošle godine otkopano 30 miliona tona raskrivke, gotovo pet puta više nego 2008. godine.