Početna » Generalno » Diplome sticali dok su deca rasla

Diplome sticali dok su deca rasla

NE ZANEMARUJUĆI SOPSTVENO ŠKOLOVANJE, NEBOJŠA I GORICA RADMILAC USPELI DA NA PUT IZVEDU PETORO MALIŠANA

Nebojša se poštenog rada ne boji, a da bi prehranio brojnu porodicu svojevremeno je u Belgiji prao automobile, u Zaječaru bio jedini portir sa fakultetskom diplomom, bio menadžer pevačima, direktor Zanatske zadruge, inspektor u finansijskoj policiji…

Nebojsa RadmilacIzvor: Glas javnosti

Nebojša i Gorica Radmilac iz Bora su jedan od retkih bračnih parova intelektualaca u istočnoj Srbiji koji je uspeo da se, uz sticanje diploma, na svoj način izbori protiv „bele kuga“ i odgaji i odškoluje čak petoro dece. Najstarijoj Monici je 18 godina, dok je najmlađi, sedmogodišnji Bogdan, bio prvo dete u istoriji borskog porodilišta čijem je dolasku na svet prisustvovao i otac.

Bogdan umalo Karlo

– Kada sam doktoru Stanimiru Tošiću, upravniku porodilišta, izneo svoju ideju da prisustvujem porođaju, on se najpre opirao, bio je iznenađen… Ali, kad sam mu predočio da nema knjige i stručnog časopisa koje nisam pročitao o porođaju i gajenju dece i predložio mu da me i teoretski proveri, pristao je i nije se pokajao. Bio je to specijalan događaj za mene, ali i za celu bolnicu – priseća se Nebojša, dodajući kako su, gledajući neke španske serije koje su se u to vreme emitovale na televiziji, sestre predložile da im tek rođeni brat dobije ime Karlo.

Nebojši je ovaj predlog, doduše, bio simpatičan, ali je na kraju rešio da, bar zbog predaka, dete ipak dobije pravo srpsko ime.
– I tako je Karlo danas Bogdan. Možda će biti još dece, pa i imena, samo nek su nam sva zdrava i pametna – dodaje majka Gorica, sudija Opštinskog suda u Boru.

Posle tog događaja, Nebojša je smogao snage da, uprkos brojnim porodičnim obavezama, najpre magistrira, a potom postane prvi doktor bankarskih nauka u Timočkoj krajini. Nebojša je rodom iz Boljevca, Gorica iz Prokuplja. NJihovi roditelji imali su po dvoje dece, ali su po brojnosti porodice oni očito „povukli“ na dede, koji su po osmoro čeljadi na pravi put izveli.
– Naši su roditelji više razmišljali o našem školovanju, grčevito se borili da što bolje živimo. Zato sam i ja, suočen sa nemaštinom, otišao u Belgiju kad je Monici i Izabeli bilo tri, odnosno godinu dana. Iako sam u to vreme već u džepu imao diplomu Pravnog fakulteta, tamo sam prao automobile i čistio kancelarije. A, pre odlaska u Belgiju, u pošti u Zaječaru sam bio jedini portir sa završenim fakultetom – govori Nebojša.

Dodaje kako mu nije bilo lako da kasnije bude i zastupnik jedne auto-kuće, menadžer pevačima, direktor Zanatske zadruge „Razvitak“, diler beogradskog „Autokomerca“, te inspektor u finansijskoj policiji, načelnik tržišne inspekcije, naučni saradnik u borskom Institutu za bakar, direktor konfekcije „Prvi oktobar“ iz Čačka i direktor ekspoziture borske Centrobanke. Nebojša je 2004. godine primio i nagradu Privredne komore Srbije za najboljeg menadžera, a danas je direktor filijale kiparske Marfin banke u Boru. Kaže, bilo je još poslova, vrednih projekata, angažovanja u društvenim organizacijama. Zna i jezike, informatiku, a završio je i postdiplomske studije iz oblasti elektronskog poslovanja.

Školarci

– Ne stidim se da radim i zaradim. Kupio sam novi, četvorosoban stan, stvaram uslove da dečica lepo i dostojanstveno žive – podseća sagovornik i pokazuje dozvolu sa položenim svim vozačkim kategorijama.

Nebojša i Gorica u glas prozboriše kako je stiglo vreme da se deca i izvan Bora školuju. Izabela je drugi razred Srednje muzičke škole u Kragujevcu, odsek klavir, Anđela je prvi razred gimnazije, Monika prva godina na fakultetu u Beogradu, Kristijan peti osnovne. A najmlađi Bogdan, iz milja Petko, jer je mamino i tatino peto dete, gura drugi osnovne… I, svi su zlatni, lepo uče, još bolje se vladaju, reći će svako od njihovih suseda u borskoj Ulici Danilo Kiš, u Novom gradskom centru.

Moć prirode

Nebojša Radmilac je 2004. godine, u izdanju beogradske „Nauke“, objavio knjigu „Moć prirodnih lekova“, svojevrsnu zbirku recepata za korišćenje prirodnih preparata u lečenju gotovo svih bolesti.
– Uložio sam mnogo truda da bih dokazao da lekovi nastali na bazi prirodnih svojstava nisu štetni. Naprotiv. Sve sam to učinio samo da bih pomogao ljudima. Koristio sam tuđa znanja, literaturu, razgovarao, putovao. U Belgiji sam radio 16 sati dnevno, trebalo mi je energije da se zdravstveno povratim pa je, verovatno, i to uticalo da se više posvetim lečenju prirodnim preparatima – kaže Radmilac i dodaje da je celokupan tiraž od 1.500 primeraka poklonio prijateljima i poznanicima u Boru koji zbog ogromne aerozagađenosti pate od bolesti respiratornih organa.

Brana Filipović

Share
Oznake:

Ostavite odgovor