Početna » Aktuelno » NOVA TOPIONICA – SKADAR NA BOJANI

NOVA TOPIONICA – SKADAR NA BOJANI

Preuzeto: Borski problem

Mile BugarinOdluka o prihvatanju predloga kanadske projektantske kompanije SNC lavalin, koja je, u izboru između dve australijske tehnologije firmi  „Ajsa-smelt“ i „Au-smelt“ i jedne finske „Outo-kumpu“ za novu borsku topionicu bakra preporučila autogenu fleš tehnologiju finske kompanije, kao najbolju, totalno je pogrešna, imajući u vidu kompletna sagledavanja, minerološka, infrastrukturna i kapacitativne resurse Basena- rekao je za ’’Borski problem’’  dr Mile Bugarin, zamenik direktora borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju.

-Tehnologija finske kompanije jeste savremena, ali ona apsolutno ne odgovara postojećim kapacitetima borskog giganta. Outo–kumpova oprema  zasnovana je na godišnju preradu bakra sa kapacitetom od minimum 500 hiljada tona koncentrata, sa sadržajem bakra u koncentratu više od 21 odsto. Mi u maksimalno-realnim uslovima rada borskog kombinata bakra ovaj tempo ne možemo ispratiti – naglašava dr Bugarin.
On je takođe istakao da je neophodno za proizvodnju od oko 50 hiljada tona katodnog bakra godišnje uložiti u borske i majdanpečke rudnike oko 250 miliona eura, ne ubrajajući u taj proces flotacijska jalovišta, za čiju izgradnju je, kako je dr Bugarin objasnio, neophodno izdvojiti dodatna novčana sredstva koja su više desetina  miliona evra. To bi ujedno značilo da u modernizaciju rudnika i izgradnju novih flotacijskih jalovišta treba uložiti preko 350 miliona evra  za godišni kapacitet od oko 50 hiljada tona katodnog bakra, za narednih 15 – 20 godina.

– Postavlja se logično pitanje, odakle borskoj rudarskoj kompaniji preko 350 miliona  evra,  koje je neophodno uložiti u modernizaciju  površinskih kopova  Južni Revir u Majdanpeku  i V. Krivelju u Boru i u zastarele agregate u flotacijama oba rudnika, kao  i dodatnih 110 miliona evra za izgradnju nove topionice za preradu bakarnog koncentrata i prateće infrastrukture? Činjenica je da se i pored ovolikih ulaganja tek nakon pet godina od  ulaganja u rudnike i izgradnju nove topionice može doći do proizvodnje od oko 50 hiljada tona katodnog  bakra. Na osnovu analiza stručnjaka sa borskog Instituta za rudarstvo i metalurgiju, zaključak je samo jedan, a to je da borski kombinat realno ne može proizvesti godišnje više od 250 hiljada tona koncentrata iz sopstvenih sirovina sa naznačenim ulaganjima u kontinuitetu za narednih 15-20 godina uz naznačeno ulaganje. U adekvatno osposobljavanje kompletne infrastrukture borskih rudnika i novih flotacijskih jalovišta neophodno je investirati 350 miliona evra ne bi li u periodu od narednih četiri do pet godina proizvodnja dala rezultate od 250 hiljada tona koncentrata sa sadržajem bakra u koncentratu od oko 21 odsto. To ujedno podrazumeva rekonstrukciju i nabavku nove opreme na otkopavanju rude, prerade i povećanja kapaciteta  koncentrata u flotacijama, kao i primena nove tehnologije odlaganja flotacijskih  jalovišta – precizirao je  dr Bugarin.

Dr Bugarin je takođe naglasio da stručnjaci Instituta u potpunosti podržavaju ideju o izgradnji nove topionice, ali da se najpre moraju sagledati kapacitativne mogućnosti proizvodnje kvalitetnog koncentrata iz rudnika borskog basena, pa tek onda pristupiti odabiru izbora nove tehnologije topljenja koncentrata.

– Mišljenja sam  da je izgubljeno vreme više od godinu dana  oko izbora  tehnologije i da se treba vratiti stručnim institucijama iz zemlje Srbije koje dobro znaju da izaberu tehnologiju. Mislim da su vremena „devedesetih godina“  prošlog veka prošlost, kada je RTB napravio brojne nenadoknadive greške u strateškom razvoju rudnika – upozorava dr Bugarin i dodaje:

– Iskreno se nadam da se nova topionica neće graditi na primeru „outo-kumpove“ tehnologije, koja je, naglašavam, kvalitetna i savremena tehnologija, koja pripada drugoj generaciji po starosti, ali nije adekvatna za potrebe borskog kombinata bakra, jer kapacitativno ne odgovara našim realnim resursima koje možemo da otkopavamo. Ukoliko se izgradi topionica „outo-kumpove“ tehnologije to će biti „skadar na bojani“ koji neće nikad raditi u kontinuitetu. Mislimo da najpre treba obezbediti finansijska sredstva i uložiti ih u opremanje borskih rudnika sa novijom opremom za kopove, flotaciju, jalovišta, pa tek nakon toga pristupiti odabiru tehnologije topljenja koja će biti adekvatna sa uslovima kvaliteta i kvantiteta koncentrata iz RTB-ovskih rudnika. Prema oceni naših stručnjaka u uslovima  prerade domaćih koncentrata, najbolje je  razmišljati u izboru tehnologije australijske kompanije „Ajsa- smelt“, to je tehnologija treće generacije ( najsavremenije) i prilagodljiva je realnim proizvodnim budućim kapacitetima prerade koncentrata iz ležišta borskog basena ukoliko za to ekonomske računice pokažu opravdanost.

OČIT PRIMER

Tehnologiju finske kompanije „Outo – kumpu“ je primenila bugarska topionica „Pirdop“ pre više godina.
– U vremenu socijalizma,“ bugarska topionica“ u  Pirdopu nije uspela ni u jednom trenutku da proprati tempo proizvodnje opremom finske kompanije, jer ona zahteva preradu od 600 do milion tona koncentrata. Bugari nikada nisu uspeli da obezbede taj koncentrat. Nakon što je opremu kupio širi konzorcijum u koji se ubraja i Belgija i Kanada…. , i tada činjenice ukazuju da za 10 godina nisu prelazili više od 700 hiljada tona koncentrata, nedostaje im još uvek 30 odsto za popunu  raspoloživog kapaciteta. Ova tehnologija je u svakom slučaju savremena, ali je kapacitativno treba popuniti – kategoričan je Bugarin.

Share

Ostavite odgovor