Početna » Generalno » SEDAM ŽENA STARCA KALINA

SEDAM ŽENA STARCA KALINA

Bivši borski rudar i metalurg, iako je u 86. godini, opet bi se ženio

Kalin sMalo je ljudi u velikom borskom selu Zlot koji su proživeli 86 godina kao Kalin Marić, ženili se sedam puta i ostali – sami. Sin radi u borskoj „Jami“, ćerka je umrla još 1948., a on, vedrog duha i zdravlja koje ga služi,  čeka stotu u kućici na iskraju sela i po vasceli dan gleda TV, pokatkad  prošeta do prvih suseda, a nađe se i mesta za kafanče. Kada se, 1944. godine, prvi put susreo sa ruskom vojskom na  Tilvi iznad Zlota prema Brestovačkoj banji, imao je tek 16 i po godina. Kasnije je bio u partizanima, posle rata zaposlio se u borskom rudniku, gde je i penzionisan 1980.

-Da nisam poslednjih devet godina radio u „Istra Kuli“ danas ne bi imao samo 22.000 dinara penziju, nego bi mi sledovalo kao mojim rudarima i topioničarima – dvostruko više. Ne žalim, meni je, za ove godine, dovoljno. Kuća je uvek topla, ništa ne nedostaje. Volio bih da je jedna od žena ostala sa mnom, ali život je takav – pet ih je pomrlo. Sa tri sam bio venačan, sa ostalima živeo sam kao da smo bili pred matičarem. Slagali smo se. Prva supruga, Rosa Marić iz Zlota ( i devojačko prezime Marić )  umrla je pre tri meseca. Isplakao sam se kao kiša. Žao mi je, dobra je to žena bila – priča  Kalin ispijajući drugu lozovaču u zdravlje celog Zlota, gde je proveo mladost i najlepše dane i godine.    Od sedam žena, dvema nije upamtio prezime. Prve dve zvale su se Rosa, jedna je bila Jelena iz Bosne, tu su i Veselinka, Mira, Ljubica, Draga.  Sa svakom je živeo u različitim kućama, od Zlota do nedalekog Sumrakovca. Odlazio je u Bor na posao, vraćao se u selo na njivu, one su uglavnom bile domaćice. Vredne i poslušne.

Kalin s1– Voleo bih da se o mom životu snimi film. Ne samo o tome kako sam se ženio. Nego, i danas bih pred matičara, ali taško je doći do one koja bi poštovala moje godine. Neke se plaše, ko vele sahranio ih je pet. A ne znaju da mi je otac pred smrt kazao: – Kaline, sine moj, doguraćeš ti do stote, nemoj  meni da dolaziš dok ne napuniš ceo jedan vek. Tako će, sudeći po zdravlju, i biti- uveren je ostareli Kalin ne zaboravljajući da ispriča kako je 1944., početkom oktobra, izašao pred crvenoarmejce i upozorio ih da pravo idu na Nemce. Oni su ga poslušali i sačekali da padne noć i krenu u borbu. Zato je, pri nedavnoj poseti Zlotu, zagrlio i poljubio ruskog ambasadora Konuzina, ali nije stigao da mu pokaže gde se zbila borba u kojoj je, kao dete, učestvovao na strani ruskih oslobodilaca.

B.F.

Kalin s2Ambasador Rusije primio Zloćane

-Primiće , verujem, Kalina, i ruski ambasador u Beogradu, pa će tamo sve potanko ispripovedati. Ja sam, pre deset dana, zajedno sa još dvojicom mojih Zloćana, na ličnu molbu, bio primljen kod  Konuzina u ambasadi. Sat vremena smo razgovarali. Njegovu ekselenciju najviše je interesovala 1944. godina i kako su 72 ruska soldata poginula braneći Zlot- kaže Branislav Jenić iz Zlota čiji je otac 1918. došao u to selo iz  Rusije i tu ostao prošavaši  ceo Drugi svetski rat. U Zlotu je umro  i sahranjen.

Share
Oznake: ,

Ostavite odgovor