Početna » Vesti » NEDOSTAJU NAJVREDNIJI EKSPONATI

NEDOSTAJU NAJVREDNIJI EKSPONATI

dr Miodarg BanjesevicAUTOR: Dejana Stojanović

Zbirka minerala, čiji eksponati potiču iz najrazličitijih delova sveta,  koja se nalazi na Tehničkom fakultetu u Boru, još uvek nema adekvatan prostor za održavanje i čuvanje minerala, značajnih zbog svoje retkosti, a zapravo se niko nije nikada zalagao da se bogata zbirka na neki način zaštiti kao kulturno i društveno dobro. Upravo zbog toga se dešavalo da prilikom selidbe zbirke iz jednih prostorija u drugu , nestane i do nekoliko stotina najvrednijih  eksponata, objašnjava Krsta Nikolić, šef geološke službe Rudnika bakra Bor ( RBB).
– Od prvobitne postavke, koja se pre više godina, nalazila u sadašnjoj zgradi dekanata borskog fakulteta, ostala je tek trećina eksponata. Nikada se nije otkrilo kako su eksponati nestajali jer se zapravo tome nije pridavala pažnja – kaže Nikolić.
Po rečima Nikolića ranijih godina je borska zbirka minerala bila druga po vrednosti i lepote na prostoru bivše SFRJ, odmah nakon zbirke koju poseduje Fakultet prirodno matematičkih nauka u Beogradu. Trenutno je ova zbirka smeštena u zgradi rudarskog odseka na borskom fakultetu, ali pored nedovoljno prostora za smeštanje eksponata nedostaju i novija, adekvatnija postolja za postojeće minerale, kažu na Tehničkom fakultetu u Boru.
Zbirka minerala je otpočela sa formiranjem davne 1961. godine kada je i osnovan fakultet. Vremenom se bogatila, poklonima prijatelja i gostiju koji su obilazili borski fakultet, a i angažovanošću zaposlenih koji su prikupljali eksponate kad god im se za to ukazala prilika. Trenutno ova zbirka u svom sastavu broji nekoliko hiljada primeraka minerala, kako sa prostora bivše Jugoslavije tako i iz ostalih delova sveta: Alžira, Rusije, Nemačke, Bugarske, Afrike, Australije, južne Amerike … i kao takva i u današnje vreme se ubraja u red bogatijih zbirki u Srbiji.
Po rečima Igora Svrkote, rudarskog inžinjera, zbirka je bogata mineralima bakra i ostalih metaličnih ruda: cinka, antimona, žive, gvožđa, kao i mineralima nemetala i primercima petrogenih, sedimentnih i metamorfnih stena. Poseban sjaj i lepotu zbirke, iz redova paleozoika i mezozoika čine upravo okamenjeni primerci školjki, puževa i riba koji potiču iz najudaljenijih delova sveta.
– U današnje vreme trend u svetu je dodatna obrada minerala, ne bi li se doprinelo potpunom sjaju i istakla prava vrednost ovih eksponata- govori Svrkota. – Po tom pitanju mi prilično zaostajemo za svetom, jer su eksponati koji se nalaze na našem fakultetu upravo neobrađeni minerali koji su i dan danas u istom stanju kao kada su i bili pronađeni, iako pojedini primerci jesu zapravo stari i po 50 godina – kaže Svrkota.
Eksponati su za sada  smešteni u prilično starim, zastakljenim vitrinama i dolaze u direktan kontakt sa vazduhom, što dovodi do oksidiranja njihovih površina, pa ubrzano gube postojeći sjaj i lepotu koju poseduju minerali. Ovakvi primerci minerala u svetu služe i kao prodajni eksponati pa se njihova vrednost kreće u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko hiljada evra, sve zavisi od veličine, lepote i retkosti primeraka.
mr Mira Cocic–  Neophodno je zaštiti eksponate, naročito minerale bakra koji, ukoliko se ne održavaju na adekvatan način, postepeno gube svoju originalnu boju. Nadamo se da će u 2011. godini, Ministarstvo nauke raspisati konkurs za projekte koji se tiču naučnih istraživanja, na kojem ćemo konkurisati sa namerom da zbirku minerala zaštitimo i premestimo u odgovarajuće prostorije- govori dr Miodrag Banješević, docent geologije.
Magistar Mira Cocić, asistent minerologije,  naglašava da je zapravo najveći značaj zbirke minerala na fakultetu taj što studentima omogućava da na osnovu ispitivanja raznovrsnih primeraka usavrše svoje znanje.
Profesor dr Milan Antonijević, dekan Tehničkog fakulteta u Boru, napominje da će se borski fakultet u narednoj godini usresrediti upravo na pronalaženje adekvatnih prostorija za smeštanje eksponata.
–  Još uvek ne znamo precizno na kom mestu će zbirka minerala biti izmeštena ali će svakako biti u odgovarajućim prostorijama, kako se bi joj se  pružila adekvatna zaštita. Ujedno bi ovo bila reprezentativna zbirka, koju bi posetioci koji koji dolaze u Bor, posećivali, što bi značajno doprinelo razvoju turizma u Boru – ističe prof dr Antonijević.

MINERAL ZA MERCEDES

Koliko je neophodno da se bogata zbirka minerala na Tehničkom fakultetu zaštiti, govori i činjenica da je veliki broj najvrednijih eksponata nestajao jer su se njihovom preprodajom zarađivale ogromne količine novca ili zauzvrat dobijali prigodni i vredni pokloni.
– Bilo je primera da su posetioci iz Nemačke uočivši minerale koji su veoma retki u svetu, kao što su primera radi minerali lorandit i lianit, nudili za jedan ovakav kristal nov mercedes. Postoji veliki broj donatora koji bi se u slučaju da se zbirka izmesti na prikladnije mesto i zaštiti na pravi i adekvatan način rado odazvali pozivu i donirali svoje privatne zbirke koje poseduju kako bi povećali vrednost i značaj postojećoj zbirci minerala- govori Nikolić.

Share

Ostavite odgovor