Početna » Aktuelno, Generalno » USPOMENE IZ TUĐINE – USPOMENE SA SOLUNSKOG FRONTA

USPOMENE IZ TUĐINE – USPOMENE SA SOLUNSKOG FRONTA

Reč Vukašina Jovića, profesora istorije i kustosa borskog Muzeja na otvaranju izložbe dokumenata i predmeta iz Prvog svetskog rata 15. februara.

Izložba „Uspomene iz tuđine“ jedno je u nizu nepretencioznih ostvarenja o Prvom svetskom ratu, kakva je Muzej rudarstva i metalurgije do sada imao, a u zamisli su i druga – osobito skorašnja stalna postavka o Boru u tom vremenu.
Priređivač izložbe rukovodio se namerom da na ovaj način doprinese obeležavanju Dana državnosti u našoj sredini, a naročito da podstakne građanstvo da posedujuće predmete- raznovrsnu građu – učini javnim dobrom, koji se mogu izlagati na izložbama, publikovati ili prezentovati na druge načine, a da bude njihovo vlasništvo. Posebno računamo na stalnu postavku, koja bi trebalo da bude vrlo sadržajna.
„Uspomene iz tuđine“ je pokušaj da se neposredno kaže o ljudima iz našeg okruženja, koji su se našli u ratnom vrtlogu, od 1915 – 1918. godine, daleko od svojih domova – rasuti u savezničkim zemljama: Grčkoj, Francuskoj, Tunisu – na Krfu, u rovovima na Solunskom frontu, u bolnicama Afrike i Francuske. Uprkos nesreći koja je snašla Srbiju i njih lično, u vremenu kad je „ljudsko meso bilo jevtinije od prasećeg“ – nisu klonuli. Mnoštvo njihovih pisama o tome jasno svedoči.
Drugarstvo sklopljeno na bojištu i u rovu ceni se iznad svega. Oslovljavaju se sa „pobratime“ i „ortače“ i neizostavno interesuju za zdravlje jedni drugih, od običnih vojnika do nadređenih. Ne govore o tome šta se dešava u otadžbini i da pišu kući, jer takvo pismo ne može niko da prosledi. Ali, po neko pisamce ipak stigne, upravo iz Zaječara, i to u rov kod Soluna! U odsustvu primaoca, karta se dostavlja Vrhovnoj komandi, a drugovi sa položaja odmah o tome obaveštavaju primaoca koji je u dalekom Tunisu – u bolnici.
Širom savezničkih zemalja su bolnice pune naših boraca. Oni putuju od bolnice do bolnice po potrebi, iz države u državu – brodovima, vozovima i na druge načine. A tamo su i srpski grobovi! Da li su bolesni ili ranjeni, ne zna se, već govore da su „živi i zdravi“ i da ih okrepljuje afrička klima, vole dobro vino i sveže smokve… Inače, nalaze da je u Tunisu jevtino i lepo za život.
Gotovo jedino što drug može da pokloni drugu je fotografija i po neka sitnica. Stvari koje su ostale na pređašnjoj adresi, o tome se vodi briga i na sigurnom su, a to je igla, poderana košulja i slično. U oskudici se teško dolazi i do poštanskih karata, tako da onaj ko ih može pribaviti, primerice ako je na dužnosti u Vrhovnoj komandi, obezbeđuje drugu i po nekoliko.
Na put s vojskom preko albanskih gudura krenuli su i civili – žene, deca, starci. Na fotografijama i njih nalazimo; oni proslavljaju Đurđevdan na Krfu, vidimo ih u uličnoj vrevi u Solunu. U tuđini, svi dele istu sudbinu. Iz drugih svedočanstava znamo da je Solun bio krcat doušnicima svih boja i kako ih je bilo na svakom mestu; ali da je na frontu bilo i radničkih tribuna, koji su čitali list „Populaire“ i širili socijalističke ideje.
Budići da iz svakog pisma zrači drugarstvo, prijateljstvo, lepe želje; ni traga o spletkama, zavisti, gordosti, podsmehu, nipodaštavanju. „Pozdravlja“ se iskazuju poimenice svima, ili prosto „svima“ – iz bojazni da neko ne bude izostavljen. Nema razmetanja busanjem, heroizmom, zaslugama i sličnim izrazima. To je, valjda, ostavljeno nečasnima: oni će znati da unovče„patriotizam“i lažnoborstvo. Izložena građa osvetljava i prilike u Boru, pod okupacijom od strane bugarske, austrougarske i nemačkevojske.
Izložba sadrži šezdesetak fotografija prikladnog formata, postavljenih na panoima, i više desetina raznovrsnih predmeta u vitrinama: delovi vojne opreme (dva šlema, jedna uniforma, čuturice, fišeklije, oficirska sablja i drugo), odlikovanja za učešće u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912 -1918. godine, i nekoliko stvari za svakodnevnu upotrebu.
VukašinJović
kustos-istoričar

Share

Ostavite odgovor