Početna » Aktuelno » ZAŠTO SE IGNORIŠU NVO ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE?

ZAŠTO SE IGNORIŠU NVO ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE?

Borska Ekoagenda 7/1935. pisala ministrima Duliću i Dinkiću i Svetskoj banci

Objavio: Milan Cvetković

Ministarstvu zaštite životne sedine, ministru Oliveru Duliću
Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Mlađanu Dinkiću
Kancelariji Svetske banke u Srbiji

U Boru je 16.02.2010.god.održan peti sastanak radne grupe za praćenje životne sredine, i po prvi put su ignorisane i zapostavljene NVO iz oblasti zaštita životne sredine, tj nije pozvan ni jedan predstavnik ekoloških organizacija u Boru. Otvoreno se krši Arhuska konvencija, koja obavezuje da državni organi i lokalne zajednice i NVO sarađuju kada je u pitanju rešavanje ekoloških problema, da imaju isti interes i odgovornost za omogućavanje da građani dobiju potrebne informacije i uslove da utiču i učestvuju u odlučivanju o rešavanju ekoloških problema, što su i osnovni zahtevi Arhuske konvencije i ekološkog saveza Ekoagenda 7/1935.

Čitavu deceniju Ekološki savez Ekoagenda 7/1935 ulaže ogromne napore da skrene pažnju domaćih i međunarodnih institucija da je Bor najveća ekološka crna tačka u Evropi, da je potrebno odobriti i usmeriti značajna sredstva za niz kratkoročnih i dugoročnih mera sanacije zagađenja životne sredine, koja su nastala stogodišnjim destruktivnim delovanjem rudarskih i metalurskih aktivnosti.

Zagađene podzemne i površinske vode, zagađeno zemljište i zagađen vazduh kancerogenim elementima i jedinjenjima, tokom čitavog jednog stoleća ostavili su trajne posledice na zdravlje i život građana Bora. I upravo sve aktivnosti ovog ekološkog saveza su usmerene na sanaciji istoriskih zagađenja i stvaranja životne sredine za one koji će ostati da žive u Boru, i kada se krediti potroše i okupljeni stručnjaci i biznis interesne grupe krenu za novim projektima. Zato je potrebno da predstavnici ekološkog projekta Ekoagenda 7/1935 budu uključeni i prisutni u realizaciji svih projekata vezanih za ekološka aktivnosti u Boru, da aktivno učestvuju, prate i kontrolišu realizaciju ekoloških projekata.

Sto godina se iz bora izvlačio samo profit i to je bio jedini interes svakoga ko je upravljao Borskim rudnicima ekološka svest nije postojala a zdravlje Borana zadnja briga. Svedoci smo da se sa odobrenim kreditima u mnogima preko noći probudila izuzetno jaka predstavnicima umanje značaj ovog skupa, lako suekolozi ti koji su ekološki problem Bora i njegovo rešavanje postavili kao najvažniji cilj.

17.02.2010.god.Bor

Za Upravni odbor Ekološkog saveza Ekoagenda 7/1935,

Bor, Brezonik

Slaviša Karabašević

Share

Ostavite odgovor