Početna » Članak, Reportaža » KAKO SU VAJAGIĆI PROBILI SOLUNSKI FRONT

KAKO SU VAJAGIĆI PROBILI SOLUNSKI FRONT

EKSKLUZIVNO…

Desetorica braće Vajagića, srpskih dobrovoljaca iz američke države Indijane, preživelo Prvi svetski rat i srećno se vratilo kući

Autor: Brana FILIPOVIĆ

Na hiljade severnoameričkih Srba, od 1915. do 1918. napustilo je svoje kuće i, nakon kraće obuke, održanih patriotskih mitinga i pričešća u pravoslavnim crkvama, svrstani u dobrovoljačkne odrede, krenulo je u rat i odbranu  otadžbine Srbije. Njih 450 zaputilo se iz severozapedne Indijane.  Iz Gerija i crkve Svetog Đorđa,  1917. u Solun je stigla grupa  na čelu sa desetoricom braće Vajagića. Svi , sa najstarijim Ristom, bili su sinovi trojice braće. Ristu su  zvali “ocem”, jer je imao 4o, a najmlađi brat 20 godina. Bio je srpski potomak bosanskih plemena.

-Vajagićima su stalno u mislima bila devetorica braće Jugovića i odbrana kosovskog časnog krsta. Kada su stigli u Solun prvi im se obratio vojvoda Stepa Stepanović ukazujući  da rat za ovu porodicu može da bude poguban. Odbili su svaki razgovor o tome odlučno zahtevajući prvi ratni zadatak. Raspoređeni su u Pešadijski puk Dunavske divizije- napisao je u svojoj knjizi na engleskom “Hronika dobrovoljaca iz Amerike 1914 – 1918.” ( izdanje 1995., Valparaizo, Indijana) Todor Erceg naglašavajući da je polovina “mamaka iz Gerija” izginula na Solunskom frontu.

No, metak nije hteo ni jednog od Vajagića, mada su često bili u osinjaku borbi suočavajući se oči u oči sa smrću. Todor Erceg opisuje jedan takav ratni događaj:

“U zatišju borbi, u mekedonskim brdima, komandir je pozvao četvoricu dobrovoljaca kako bi uhvatili jednog neprijaterljskog vojnika radi pribavljanja informacija o kretanju protivničke Jedanaeste armije. Ne čekajući ni tren, i bez opaljenog metka  “izbacili” iz stroja devet, a jednog vojnika zarobili. Dobijene su iznformacije od ogromnog značaja za nastavak proboja. Kasnije su stotine zarobljenih Bugara svedočile o iznenadnom prepadu srpskih vojnika.  O vitešvu braće Vajagića svedoče i  zapisi u Vojnom muzeju u Beogradu.

Hrabri “otac” Risto je za posebne ratne zasluge dobio Karađorđevu zvezdu sa ukršpetnim zlatnim sabljama. Jedan od braće je teško ranjen  i zato nije na jedinom zajedničkom fotosu u Ercegovoj knjizi.

-Ipak, svi su, hvala Bogu, ostali živi. Sećam se dobro kada se, iz crkve Svetog Đorđa, iz Gerija, polazilo u odbranu otadžnine. Jedino mi je žao što niko do sada u srpskim novinama nije ni slovo napisao o hrabroj, junačkoj braći- napisao je u predgovoru svoje  knjige Todor Erceg naglašavajući da su se, do 1932. godine, svi Vajagići ponovo vratili u Srbiju, poženili se  i podigli porodice.

Jedan broj preživelih dobrovoljaca, 1920. godine, preko Duborvnika, vratio se u Ameriku, ostali su , odlukom kralja Petra Prvog Karađorđevića, u znak zahvalnosti za  ratna požrtvovanja, dobili okućnice i po sedam jutara zemlje u Vojvodini. Tako je nastalo Banatsko Karađorđevo, gde  je, u vreme izdavanja prevedene  knjige, 2009. godine, po imenu i  prezimenu, živelo 688 dobrovoljaca.

LOJALNI AMERICI

Već 1921., samo godinu po povratku u  Geri, svi srpski  dobrovoljci  su  se  oženili. Njihova lojalnost i poštovanje prema Americi nikada nisu bili uzdrmani.Više ih nema među živima. I sve ih je sahranila Srpska pravoslavna crkva u Geriju. Svaki kovčeg bio je prekriven amaričkom i delom srpskom zastavom.

MILE PARIPOVIĆ

U početku Ercegove knjige  nalaze se imena  preživela 122 veterana, od onih 450 koliko ih je pošlo iz Gerija, Indijana, na Solunski front. Jedan od njih je i Mile Paripović. Njegov potomak, istog imena i prezimena, danas živi i radi u Boru. On je, iz pijeteta prema precima, oktobra 2009. godine, izdao, prevedenu s engleskog,  knjigu Todora – Teda Ercega. Tiraž je 200 primeraka. Pet primeraka je poklonio borskoj Narodnoj biblioteci. Jedina razlika od originala je dopuna imena naseljenih dobrovoljaca u Banatsko Karađorđevo.

Na fotosima:

Fotos 1. Devetorica od desetorice  braće Vajagića sa sveštenikom i predstavnikom crkve (peti sdesna Rista, sa najvećim srpskim  odličjem za hrabrost…).

Fotos 2. Todor Erceg

Fotos 3. Zastave srpskih dobrovoljhaca, Geri, Indijana, 1916. (pripreme za odlazak na front …)

Fotos 4. Prva korica originalne knjige o srpskim dobrovoljcima u Americi 1914-1918.

Fotos 5. Srpski dobrovoljci iz Indijane – Mile Paripović, drugi sdesna (stoji ) …

Share
Oznake: ,

Ostavite odgovor