Početna » Članak » ВЛАДИМИР Р. ЂОРЂЕВИЋ : ПИОНИР СРПСКЕ ПЕСМЕ ИЗ БОРСКОГ БРЕСТОВЦА

ВЛАДИМИР Р. ЂОРЂЕВИЋ : ПИОНИР СРПСКЕ ПЕСМЕ ИЗ БОРСКОГ БРЕСТОВЦА

Рођен у Брестовцу, школован у Бечу и Прагу, радећи по Србији, живео је у музици, за музику и народ, па су га многи називали Вуком Караџићем српских народних мелодија

Изложбом фотографија и докумената из заоставштине знамените браће Владимира и Тихомира Ђорђевића (чува се у посебним фондовима Народне библиотеке Србије) и концертом певачке групе Етномузиколошког одсека београдске школе „Мокрањац“, са коментарима проф. Сање Ранковић, Народна библиотека у Бору – Завичајно одељење – отпочела је 15. децембра едукативан програм поводом 140. годишњице рођења Владимира Ђорђевића. Он је рођен 2. децембра 1869. године у Брестовцу, у свештеничкој породици, и ту живео до своје пете године.

Подсећање на пионира српске етномузикологије настављено је у Музеју рударства и металургије 22. децембра поставком народних инструмената које је током бројних путовања по Србији и Македонији (са)купио сам Ђорђевић. Били су ту и инструменти етнолошке збирке овдашњег музеја, односно из околине Бора, па је искоришћена прилика да се неки од њих и уживо чују у рукама музичара из Шарбановца и Луке. Аутор изложбе „Моју песму да свириш“ је етнолог Сузана Мијић.

Др Иван Чоловић је 23. децембра говорио „о гуслама као симболу националног идентитета на Балкану“, док је Ивана Ненић, етномузиколошкиња и теоретичарка културе и медија, два дана касније, одржала предавање под насловом: Између „обнове националног“ и глобалних мрежа: (српска) традиционална музика као творбена пракса друштвеног „данас“. Обележавање годишњице завршено је на дан Св. Саве када су ученици борске музичке школе „Миодраг Васиљевић“ извели композиције В. Ђорђсвића, а ваља рећи да на његово композиторско умеће и данас са радија повремено подсете композиције: Била једном ружа једна, Тамна ноћи, Ашиковање, Пошла Румена, У колу…

Многи наши приказивачи с правом су Ђорђевића називали Вуком Караџићем српских народних мелодија. Милоје Милојевић је чак написао да је „неуморни сакупљач наших народних мелодија, господин Владимир Р. Ђорђевић, у мелографском пправцу много више задужио наш народ него  Мокрањац“. Високо музичко образовање Ђорђевић је стекао у Бечу и Прагу, а лрофесор музике био је Алексинцу, Пироту, Врању, Ваљеву, Јагодини и Београду. Показао се и као хоровођа, диригент, писац уџбеника, а током разноврсног мелографског рада сакупио је обимну грађу народног стваралаштва из Македоније и Србије и објавио је у двотомном делу „Српске народне мелодије“. За њега је добио признања познатих музиколого и композитора – поменимо само Белу Бартока! Један од најважнијих и најопсежнијих Ђорђевићевих радова је „Оглед српске музичке библиографије“. Умро је 22. јуна 1938. године у Београду.

Брат Тихомир


Годину дана старији Владимиров брат Тихомир (рођен у Књажевцу 19. фебруара 1868, а умро у Београду 28. маја 1944) завршио је историјско-филолошки одсек београдске Велике школе, а студирао у Бечу и Минхену. Његов стваралачки опус је велики – око ссдам стотина радова – а интересовања веома широка и различита. Крећу се од детаљних анализа народног живота Срба, преко етнографских истраживања живота других народа у Србнји (Цигана, Влаха, Цинцара, Грка, Черкеза), до фалклористичких и социолошких студија не само Србије, већ и Балкака. Дописни члан Српске краљевске академије је од 1921, а редовни од 1937. године. Најважнија штампана дела су му: „Из Србије кнеза Милоша“ ( I и II, 1922-1924); „Цигани у Србији“, (докторска дисертација, 1902), „Наш народнн живот“ (у десет књига!) и „Македонија“ (1918). Тихомир Ђорђевић је први примењивао најновија искуства светске фолклористичке науке. Одржавао је и многа предавања по Европи (Лондон, Париз) о историји, народу и фолклору Србије, упознавајући на тај начии енглеску и француску нацију „са малом и ратом опустошеном Србијом и ширсћи за њу ицтересовање и љубав“.

Љ. Алексић, Колектив, март 2009.

Share

Ostavite odgovor