Početna » Članak » NARODNI HEROJI TIMOKA I KRAJINE

NARODNI HEROJI TIMOKA I KRAJINE

Vremeplov

Zbog podsećanja i nezaborava objavljujemo kratke zapise o narodnim herojima Timočke i Negotinske krajine čija su dela u NOR-u 1941-1945. značajno doprinela oslobađanju od okupatora i slobodi, ne samo ovog dela Srbije, nego celog srpskog naroda.

Dobrivoje Radosavljević – Bobi. Bez njegovog višegodišnjeg revolucionarnog rada bila bi, za sve nas, osetno bleđa i vizija i stvarnost borbe za slobodu i socijalnu pravdu. Ljubomir Nešić Ljuba. Bio je i ostao vesnik budućnosti zaječarskih mladića i devojaka pred Drugi svetski rat, nosilac ideja za koje je i život dao na partizanskim Stevanskim livadama pod Deli Jovanom. Đorđe Simenović je sa nemačkih vešala u Zaječaru ovekovečio poznatu privrženost Vlaha u ovom kraju svim borbama srpskog naroda za slobodu. Stanko Paunović Veljko iz Krajne poginuo je na Fruškoj Gori kao politički komesar Glavnog štaba vojvođanskih boraca. Branko Perić, komandant Krajinskog i Majdanpečkog partizanskog odreda, pred streljanje prkosio je izdajnicima rečima: „vezanog te može i baba ubiti, a da mi je puška“. Dimitrije Todorović Kaplar. I on je u sličnoj prilici kao i Perić preporučio okupatorima. „Upamtite, naša će ideja pobediti“. Branko Milošević Metalac. Ratn put od 1941. zabršio je na čelu jednog od bataljnog 9.Srpske udarne brigade. Novak Stevan Đorđević Ciganče. Koritar i nadničar iz malog Radičevca, sposobnošću i hrabrošću dosegao do komandanta Odreda. Često je ranjavan, poginuo je u Donjoj Beloj Reci kod Bora. Za Veru Radosavljević Nadu, maturantkinju iz Negotina, savladanu u neravnopravnoj borbi i mučenu u nemačkom zatvoru Zaječaru, postoje i pisana svedočanstva kako se pred neprijateljem držala herojski. Vasilije Đurović Žarki. Prvi komandant 9. Srpske brigade ponikle na Timoku i u Krajini. Do tragične pogibije bilo uzor svim borcima. Miodrag Stanimirović Duško. Bombaš na nemački hotel „Park“ u Nišu, sekretar Okružnog komiteta KPJ Zaječar. Poginuo je u borbi sa četnicima, Smrću boraca uz poklik „napred, drugovi!“. Milun Minić Sudija. Pre pogibije razoružao je 24 granična stražara. U Biltenu br. 6 Štaba partizanskih odreda za Jugoslaviju stoji: „Partizan M. zaslužuje našu pohvalu“. Petar Jovanović Pera. Proveo je veći deo rata u Pratećem bataljonu Vrhovnog štava, poginuo pred kraj 1944, kao zamenik komandanta 9. Srpske udarne brigade.

Milenko Brković Crni. Iz dela je Hrvatske gde su živeli i Srbi. Obešen je na zaječarskoj Kraljevivi na istom mestu gde su davno streljane vođe čuvene Timočke bune. Nemačkim islednicima ni reč nije odao o priprema za ustanak. O njemu je pesnik napiao da je „ borac koji gleda u sunce i prezire tamu“. I najzad, još jedan „Veljko“ iz Krajne, po uzroku na legendarnog Hajduk Veljka Petrovića iz Prvog srpskog ustanka, Pavle Ilić. Bio je mlad oficir stare vojske, rat je proveo uz Vrhovni štab, a u knjigama o narodnim herojima njegovog imena nema. U Boru jedna lepa ulica nosi ime generala Pavla Ilića.

Svi navedeni poginuli i umrli, bili su mladi ljudi, najčešće u prvim dvadesetim godinama. Po zanimanjima: seljaci, radnici, gimnazijalci, studenti.  Uostalom, suštinski junaci  su to, ali i svi ostali, njih je najmanje 5.000 iz Timočke krajine koji su dali živote za slobodu svoje zemlje. O njima Slobodan Bosiljčić priprema knjigu. Ovo je mali doprinos za to publicističko delo i neka vrsta uvoda. Bosiljčić nam je poslao ovaj tekst septembra 2009. godine napominjući da je uzeo 88. godinu života.

Na fotosima : Novi borci popunjavaju jedinice NOVJ – Knjaževac 1944. godine

Share
Oznake:

Ostavite odgovor