Početna » Članak » „ĐERDAP“ NE POSUSTAJE, VINOGRADI, RUDNICI I FABRIKE OPUSTELI

„ĐERDAP“ NE POSUSTAJE, VINOGRADI, RUDNICI I FABRIKE OPUSTELI

Da li, i s koliko snage, timočka privreda kreće u obnovu? Hoće li država preporoditi Staru planinu i RTB Bor?

Biće više bakra – stara Topionica  radiće još tri godine,  dok  se ne izgradi nova Topionica bakra

Timočani više nisu najrazvijenije područje Srbije, što su bili osamdesetihi devedesetih godina prošlog veka, pošto su pre dve decenije izgubili dugo uhodavani investicioni korak. U ovdašnjih osam opština u istom obimu održana je proizvodnja struje iz dunavskih đerdapskih elektrana i delimično proizvodnja bakra. Ali, zaparložena su vinogorja Negotina i Knjaževca, opustele farme poljoprivrednih kombinata u okolini Zaječara, Boljevca i Negotina, a utihnula je i proizvodnja u zaječarskom „Kristalu“ i metaloprerađivačkim gigantima kakvi su bili borska Fabrika opreme i delova (u sastavu Borskog kombinata bakra), knjaževačka Fabrika motokultivatora i mašina (među najvećima u Evropi) i proizvodnja procesne opreme u zaječarskom „Arseniju Spasiću“.

Više nisu ono što su bili ni hemijski kombinat u Prahovu, nekada najveći proizvođač veštačkih đubriva i sirovina za deterdžente u bivšoj SFRJ, ni kladovsko brodogradilište, ni veliki izvoznici hrane kakvi su bili knjaževački „Džervin“ i Poljoprivredno dobro „Salaš“ kod Zaječara.

Nema investitora, a rude bakra ima još za sto i više godina. Obilje i dalje nude nizije pored Dunava i Timoka kao i vinogorja i izgrađene, a potom opustele, farme i mlekare. Srećna je, ipak, okolnost što je država prepoznala nacionalni interes u izgradnji turističkog centra „Babin zub“ na Staroj planini i u obnovi Borskog kombinata bakra. Ali to nije dovoljno. Očigledno da u podsticajima da se privuku investitori nedovoljno čine lokalne samouprave Zaječara, Boljevca, Knjaževca, Sokobanje, Bora, Kladova, Negotina i Majdanpeka.

Predsednik Regionalne privredne komore u Zaječaru Bratislav Đorđević kaže da je oskudica kapitala i pravih mera da se do njega dođe i uticala da ovo područje stagnira u razvoju. Industrijska proizvodnja je sada ovde manja za 64 odsto, stočarska za 63, ratarska za 43 odsto. U ukupnim investicijama u bivšoj SFRJ timočki region je učestvovao sa 9,5 a sada u Srbiji sa samo 0,7 odsto. U nacionalnom dohotku Srbije pao je sa 4,3 na 1,8 odsto, a u stanovništvu sa 4,9 na 3,6 odsto.

– Nevolja je – veli Đorđević – to što se ovde investitori teško privlače, najviše zbog lošeg saobraćaja, suvozemnog, železničkog i rečnog, što ima više neuspešnih nego uspešnih privatizacija i, posebno, to što lokalne samouprave ne nude prave podsticaje investitorima. Nisu na pravi način iskorišćene ni devizne doznake oko 25.000 Timočana na privremenom redu u inostranstvu. Veliko je i pitanje koliko će se njih vratiti u zavičaj. A i što bi se vraćali, pored gotovo 30.000 nezaposlenih u Borskom i Zaječarskom okrugu. A pre 25 godina bio je zaposlen svaki četvrti stanovnik Timočke krajine.

Nedovoljno se ulaže u turizam: Babin zub

Traži se odgovor na pitanje šta Timočani mogu sami da učine, bez većeg finansijskog uplitanja države. Đorđević kaže da su timočki privrednici upravo ovih dana na skupštini komore usvojili vrlo konkretne zaključke o tome šta mogu sami i, posebno, u čemu mora da im pomogne država – posebno u obnovi saobraćajnih veza i u 

podsticajima poljoprivredi i tekstilnoj industriji. Traže da te mere budu po modelu koji primenjuje Slovačka, a koji je proučila i u program pretočila timočka Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije (RARIS). Tiče se taj model i podsticajnih mera, i poreske politike, i veće samostalnosti regiona i besplatnih carinskih zona, kakve bi mogle da budu već izgrađene u Brzoj Palanci i na Kusjaku, na Dunavu, i bolje opremljene luke u Prahovu. Sve je to slično i onome što nudi studija o timočkim potencijalima, koju odavno pripremaju stručnjaci Fakulteta za menadžment u Zaječaru.

Ta studija biće ugrađena u prostorni plan i strategiju regionalnog razvoja osam opština Zaječarskog i Borskog okruga. Cilj je da se obnovi sve što je nekada uspešno funkcionisalo, da se predstave timočki potencijali. Značajnu ulogu u toj jedinstvenoj timočkoj geografskoj, privrednoj, saobraćajnoj, kulturnoj, obrazovnoj i turističkoj celini imaće zajednički putevi, železnica, struja i vodovodi.

Timočani će ovom studijom biti upućeni i kako da najkorisnije koriste znanja stručnjaka sa Tehničkog fakulteta u Boru, Fakulteta za menadžment u Zaječaru, Instituta za bakar u Boru i poljoprivrednih zavoda u Zaječaru i Negotinu, kao i dvadesetak srednjih škola u Timočkoj krajini. Značajno je, svakako, to što na timočkom području živi i radi više od osam hiljada stručnjaka sa fakultetskim diplomama i oko sto doktora nauka.

Država će, takođe, imati interes da ulaže – i zbog toga što ulaganja u sirovine i energiju, kojima Timočka krajina obiluje, imaju prioritet i u razvoju Srbije, piše Stojan Todorović u današnjoj “Politici”.

Share

Ostavite odgovor