Početna » Aktuelno » ĆIRILICA JE SRPSKO DUHOVNO NASLEĐE

ĆIRILICA JE SRPSKO DUHOVNO NASLEĐE

Milorad Antić na sinoćnoj izložbi u Zaječaru

Stvaralaštvo je mogućnost stalnih istraživanja, što Milorad Antić koristi „otkrivši“ keramiku kao tehniku, u osnovi vajanja, pretvarajući amorfnu masu i portrete. I ovo portreti imaju svoje posebno značenje i poruku, koja se ogleda u Antićevom protestu prema nekritičkom odnosu i prihvatanju svega stranog. Ovoga puta autor staje u odabranu srpskog pisma-  ćirilice, koje je potisnuto prevelikom upotrebom tuđica i latinice. Borbu za očuvanje nacionalnog identiteta čuvanjem jezika (i pisma) pred ekspanzijom engleskog, čemu je posebno doprinela upotreba novih elektronskih tehnologija, vode i veliki narodi i kulture  i to na organizovan način, kako je to npr u Francuskoj. Osim stava o obavezi korišćenja ćirilice u državnim organima i ustanovama, organizovane akcije na očuvanju nacionalnog identitet u nas nema, već je sve prepušteno inicijativi pojedinaca.

Inicijativu pojedinaca predstavljaju i izložbe profesora Radomira Antića, brata Milorada Antića, od kojih je jedna nastala povodom obeležavanja stogodišnjice smrti Vuka Stefanovića Karadžića, a druga je proistekla iz potrebe da se istakne značaj ovog podneblja i kultura koje su se ovde razvijale rezultirala je Radomirovom tematskom izložbom „ Vinčansko pismo“ (2000/2001).

Predmetna izložba male plastike Milorada Antića predstavlja izraz njegove želje za očuvanje ćiriličnog pisma kao dela srpskog duhovnog nasleđa. Ona ujedno predstavlja i nastavak porodične tradicije u razmišljanjima o očuvanju pismena i pismenosti. Keramički portreti malih dimenzija, ekspresivni, sa prepoznatljivom stilizacijom autora, osmišljeni i promišljeni, jedinstveno rešeni sa postamentima, koji su u funkciji bukvara, su snažan ljudski i umetnički apel za očuvanje srpskog pisma. Ne treba zaboraviti da ćirilica, osim što je naša, je i jedino fonetsko pismo na svetu, pa je to razlog više da u svakodnevnom životu koristimo sve prednosti Vukove reforme i ćirilice. Razlog više da mi budemo čuvari onog najboljeg  što nam je ostavljeno u nasleđe: ćirilice. Milorad Antić ovom problemu pristupa na najbolji, umetnički način.

Slađana Đurđekanović Mirić

istoričar umetnosti – viši kustos

Share

Ostavite odgovor