Početna » Aktuelno » NAJVEĆI ZLOČIN JE SKRNAVITI SPOMENIKE

NAJVEĆI ZLOČIN JE SKRNAVITI SPOMENIKE

Mesto sa koga su ukradene spomen ploče u centru Zlota

Piše Brana Filipović

Nikada u biću srpskog naroda nije bilo da ne poštuje pretke koji su živote dali za slobodu i odbranu otadžbine, da se s dužnom pažnjom ne pokloni senima rodoljuba i onih koji više nisu među nama. Ipak, u poslednje vreme svedoci smo skrnavljenja spomenika i spomen-obeležja, spomen-parkova, aleja, grobalja. Nisu samo mesingane i bronzane ploče pokradene u Spomen-parku u Zlotu, isto , još i gore, učinjeno je u Šarbanovcu, ukraden je krst sa spomenika francuskim i srpskim rodoljubima u centru Bora, prostori pored spomenika u mnogim selima su neuređeni i zapušteni. Ružne slike na sve strane. Nisu to samo naše loše naravi, nego i hir, bezobrazluk, prostatluk, ispoljeno neznanje i politizacija svega i svačega. Lopovi posežu za skupocenim metalima i to im je cilj – oni prodaju staro gvožđe da bi preživeli. Ali, kako razumeti kradljice bronzanog krsta sa spomenika francuskim i srpskim rodoljubima u centru Bora, kako shvatiti pisanje čudnih parola po spomenicicima ratnicima Prvog svetskog rata u Negotinu?

Na jednoj strani imamo nebrigu opštinskih i republičkih vlasti, muzeja, arhiva, udruženja građana, na drugoj pojedinačne ekscese koji se završavaju skrnavljenjem i policijskim istaragama. Doznajemo da je policija pronašla lopove pokradenih ploča sa imenima partizana u Zlotu, ali još se ( da li u cilju istrage? )  ne znaju imena počinioca. Više je nego potrebno da policija saopšti tačna imena i podatke o kradljivcima kako bi se stavili na stub srama. Oni to zaslužuju. Ovako se pitamo da li ih namerno neko skriva ili su to nečija deca pa ih treba sačuvati od bruke i srama. Bilo ko da jeste, ne bi smeo da ostane nepoznat. Možda je to i jedina „preventiva“ da se urazume bahati i nedodirljivi, kriminalci i  nesrećnici koji ne prezaju ni od koga i kojima ništa nije sveto. A zar ima nešto svetije od čuvanja uspomene na izginule za otadžbinu. Za naše zajedničko ognjište. Povrh svega, oni koji skrnave spomeničke svetinje nisu ništa drugo do bezbožnici sa zločinačkim namerama. Ovaj narod je s mukom gradio zemlju, ali i podizao spomen parkove i spomenike najzaslužnijim graditeljima slobodarstva, revolucionarima čija će dela vreme – ako već nije –  rasvetliti. Bez obzira koliko bili politički ili nacionalno zaslepljeni, ne smemo smetnuti s uma velika dostignuća u revoluciji, prvenstveno u oslobodilačkim ratovioma. Kako ne poštovati solunske starine, junake i hreoje sa Cera i Kolubare, Mačkovog kamena, s Bregalnice, Kumanova, Legeta… kako baciti u zaborav više oid 360 žrtava u Velikom i 65 u Drugom svetskom ratu iz siromašnog, planinskog Zlota. Podigli smo im spomenike u znak sećanja, polažemo vence i cveće  za praznike i istorijske datume, činimo, MI iz boračkih organizacija, koliko se može da uspomene ne uvenu. Obesni i hiroviti došli su, kukavički i noću, da uznemire naše svetinje i ostave mrlju na sećanje, jedino što ne gasne. Ovom narodu nije na čast skrnavljenje belega s imenima izginulih u ratovima i žrtvama ratova kojih je, nažalost, bilo previše za ovako malu zemlju. I zato apelujemo na vlast da hapsi i saopštava imena kradljivaca spomen-ploča i svih onih koji stave prljavu ruku na istorisju svog napaćenog a dičnog i ponosnog naroda.

Jer:  za jedan narod koji je toliko propatio i stradao, možda je i najveći zločin –  skrnaviti spomenike!

Share

Ostavite odgovor