Početna » Članak » AERODROM U BORU BEZ STRUJE I VODE

AERODROM U BORU BEZ STRUJE I VODE

Borski aerodrom jedina je civilna vazdušna luka sa betonskom pistom uz aerodrome u Beogradu, Nišu i Vršcu. Aerodrom u Boru, uz vršački i vojne aerodrome Batajnica, Lađevci i Ponikve, na spisku je Ministarstva infrastrukture za modernizaciju i otvaranje za letove.

Foto: Medija centar Bor

Iako borski aerodrom važi za jedan od boljih sportskih aerodroma, u ovom kompleksu nema struje ni vode, okolina je zarasla u grmlje, a upravna zgrada propada, piše današnji Blic.

Na borskom aerodromu, koji se sa svim pratećim objektima prostire na oko 60 hektara, odavno nema nikakvih aktivnosti. Izgradnja je završena 1986 godine, sa pistom presvučenom „suvim asfaltom“ dužine 1.080 metara i 30 metara širine, a izgrađena je i upravna zgrada sa hangarom. U izgradnji aerodroma učestvovala je Vojska i RTB „Bor“. Do sada nije korišćen za civilni, već samo za sportski saobraćaj, a po rečima Milana Mihajlovića, bivšeg upravnika aerodroma, on se ubraja među najbolje sportske aerodrome u jugoistočnoj Evropi.

– Borski aerodrom se trenutno nalazi u C kategoriji, nedostaje 200 metara dužine piste da bi dobio B licencu. Na pistu mogu da sleću avioni do 5.700 kilograma nosivosti, što podrazumeva oko 40 putnika. Ukoliko bi se pista produžila, mogli bi da sleću i avioni sa 70 mesta. Aerodrom u Boru je rezervni niškom aerodromu, služio je i u vojne svrhe, ali ga sada ne koristi – kaže Mihajlović.

Jedna od ideja bila je i da se borski aerodrom u potpunosti dovrši i osposobi u vremenu izgradnje hotelskog kompleksa „Jelen – Hajat“ na Crnom vrhu.

– Borski aerodrom je pod patronatom lokalne samouprave, a predat je Sportskom centru na korišćenje. Od septembra 2007. do kraja 2008. godine, na aerodromu u upravnoj zgradi je danonoćno 15 radnika Sportskog centra vodilo računa o objektima i imovini. Nakon toga je struja isključena zbog neplaćenog ranijeg duga od 600.000 dinara, ostali smo i bez vode i iz tih razloga trenutno se povremeno obilazi aerodrom jer nema uslova za radnike koji bi na tom mestu boravili, a zub vremena je učinio svoje. Da bi borski aerodrom dobio pravu avio-funkciju, trebalo bi pored proširivanja, osvetljenja i ponovnog asfaltiranja piste ugraditi i radio farove, uređaje za navođenje aviona, opremiti upravnu zgradu i obezbediti kontrolu leta i ostale tehničke uslove – dodaje naš sagovornik. On napominje da je u protekle dve godine bilo interesovanja stranih investitora za borski aerodrom.

– Prošle godine bila je ponuda da se aerodrom uzme u zakup na 30 ili 40 godina, s tim što bi investitor kompletno preuredio sve nedostatke, otvorio školu padobranstva, čarter letove. Pretprošle godine jedna ruska kompanija htela je da kupi aerodrom – kaže Mihajlović.

Nestao inventar
Na borskom aerodromu tokom 2008. i 2009. godine stigla je donacija Crvenog krsta iz Bavarske posredstvom udruženja građana „Vajfert“ iz Bora, u vidu klupa, stolica, nameštaja, dve kuhinje, fotelja i kreveta čime je opremljena upravna zgrada i nekoliko učionica. Željko Vasković, v.d. direktora ustanove Sportski centar „Bor“ koja je oformljena oktobra prošle godine, kaže da će ispitati gde je nestala većina inventara sa aerodroma.
– Mi ćemo popisom sadašnjeg inventara, za šta je zadužen likvidacioni upravnik, morati da ustanovimo šta tačno nedostaje i uputiti nadležne da ispitaju i pronađu gde je nestao inventar. Uporedo ćemo krenuti sa uređivanjem terena jer nam je u obavezi održavanje aerodroma – kazao je Vasković.

Share

Ostavite odgovor