Početna » Članak » VODENICE I VODENIČARI

VODENICE I VODENIČARI

Običajne priče (4)

Po narodnom verovanju prvu vodenicu je napravio Sveti Sava, ali je ona bila bez čeketala. Ne znajući šta da radi Sava zamoli pčelu da mu pomogne da otkriju tajnu kako se čeketalo pravi. Pčela odleti kod đavola i otkri Savi kako đavolovo  čeketalo odskače od kamena i istresa zrna iz koša pod gornji kamen.

Otad u narodu postoji verovanje da je vodica i đavolja stvar i da se kod vodenice đavoli okupljaju; po predanjima, đavoli zaustavljaju vodenice ili ih ruše. Od đavola i njegove volje zavisi da li će vodenica da promelje. A opet voda koja se od drvenih lopatica odbija pomaže bolesnicima da ozdrave, ako se u njoj okupaju.

Uopšte, to dvojstvo, dobrog i zla sjedinjeno u jednoj stvari karakteristično je za narodno verovanje. Pa tako narodna tradicija beleži i mnoge priče i o vodeničarama. Vodeničari su ljudi koji su preko potrebni čoveku, ali ujedno i opasni jer borave i danju i noću na mestu gde mogu i đavoli obitavati.

Nekad su vodeničari od prvog samlevenog žita, pšenice, pravili pogaču koju bi sa onim koje žito na meljavu doneo i pojeli. Te pogače su se pravile bez kvasca i danas ih retko ko pravi, ali recept je sačuvan i vrlo je jednostavan.

Neprosejano brašno se zamesi sa vodom koja se zahvati ispod vodenice. Doda se malo soli i testo dobro umesi, tako da se ne lepi za prste i šake. Ostavi se jedno sat da odstoji, a zatim stavi u vrelu crepulju i pokrije sačom na koji se nabaca žar. Posle jedno pola sata pogača je gotova.

 

Share

Ostavite odgovor