Početna » Aktuelno, Generalno » ДАНАС СЕ ОТВАРА СЕДИШТЕ ЗА РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ У ЗАЈЕЧАРУ

ДАНАС СЕ ОТВАРА СЕДИШТЕ ЗА РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ У ЗАЈЕЧАРУ

Национална служба за регионални развој прва је државна институција чије седиште од данас неће бити у Београду, нeгo у  Зајечару , у згради бивше Војске југославије. Канцеларију отвара премијер Мирко Цветковић.

Национална агенција за регионални развој, по одлуци Владе Србије о измештању делова неких државних служби, данас се сели из Београда у Зајечар. У главном граду ће бити задржана канцеларија, из које ће у наредних годину дана најмање по десет људи одређено време радити у том граду.

Директор Агенције Ивица Ежденци каже да државни буџет због селидбе у Зајечар неће имати додатни трошак, јер су направљене уштеде на другим ставкама буџетског расхода, пише данашња“Политика“.

У Националној агенцији за регионални развој сада је запослено 50 људи.

До краја године запослићемо још десет људи из Зајечара и околине, а догодине још пет – каже директор Ежденци. – Процедура конкурса се приводи крају, тако да очекујемо да ће новозапослени почети да раде већ од наредне седмице.

Директор Ежденци, његов заменик и шеф кабинета, од петка ће живети и радити у Зајечару. Још седморо људи из „централе” у Београду боравиће у том граду најмање по десет дана. За њих ће бити изнајмљене гарсоњере у једној приватној кући, а станарину ће плаћати Агенција.

Свечано отварање седишта Националне агенције за регионални развој у Зајечару заказано је за данас – тачно у подне. После тога ће бити одржана и конститутивна седница Националног савета за регионални развој, састављена од 11 министара, председника владе Војводине, београдског градоначелника и градоначелника још седам градова.

Седиште НАРР је у Дому војске у центру Зајечара. Зграда из тридесетих година прошлог века је обновљена средствима Агенције и за то је утрошено 40 милиона динара.

Директор Ежденци је из Куле, ожењен је, отац је двоје деце. Породица ће му најпре долазити повремено, а затим ће се преселити у Зајечар.

Неће ми бити тешко, јер сам живео и у иностранству, а Зајечар је много ближи Београду од Москве и Кијева, где сам седам година радио као експерт за Европску комисију у области подизања капацитета институција и реформе државне управе – каже Ежденци.

Национална агенција за регионални развој је настала као правни следбеник Републичке агенције за мала и средња предузећа и предузетништво, која је престала да постоји децембра 2009, и сектора за инфраструктуру Министарства економије. Основана је почетком ове године. Њен задатак је да ради на смањивању регионалних разлика и негативних демографских кретања у Србији, али и развоју конкурентности домаће економије. Она подстиче међуопштинску, међурегионалну и прекограничну сарадњу у Србији, у којој разлика између најнеразвијенијих и најразвијенијих региона износи један према седам.

Агенција је административна канцеларија Националног савета за регионални развој, који треба да донесе стратегију регионалног развоја Србије, оснује пет регионалних савета, а сваки од њих ће донети стратегију развоја свог региона – објашњава њен директор. – Регионалне развојне агенције ће конкурисати за средства из приступних фондова Европске уније.

Агенција подржава и развој сектора малих и средњих предузећа. Са око 160 милиона динара само у овој години, али и стручним саветима, помаже повећање њихове конкурентности, иновативност, развој кластера и рад њихових удружења. Агенција повезује ова предузећа са предузећима из 40 земаља у Европи, САД, Кини и Русији. Предузетницима је на располагању и нефинансијска подршка кроз обуке, семинаре и саветовања.

Агенција води и део инфраструктурних пројеката Националног инвестиционог плана. Реч је о 81 пројекту који се са 1,1 милијардом динара финансирају у 55 општина.

Сеоба или борба за нову власт

Национална агенција за регионални развој (НАРР) прва је служба Министарства економије и регионалног развоја чије ће седиште од данас уместо у Београду бити у Зајечару. По замисли потпредседника владе и министра економије Млађана Динкића, до краја године ово министарство ће из Београда преселити још три своје службе у Ниш, Крагујевац и Ужице. До краја новембра из главног града ће у Ниш бити измештено седиште Фонда за развој, у Ужице Агенција за осигурање и финансирање извоза, а у Крагујевац Национална служба за запошљавање.

У овом министарству истичу да је основни циљ да републичке институције буду ближе свим грађанима и предузетницима, али и да се умањи неправда коју људи у унутрашњости осећају зато што су све државне институције смештене у У овом министарству истичу да је основни циљ да републичке институције буду

ближе свим грађанима и предузетницима, али и да се умањи неправда коју људи у унутрашњости осећају зато што су све државне институције смештене у

У Министарству економије кажу да нема никакве везе што се поједине службе селе у градове из којих су њихови директори. Примера ради, директорка Фонда за развој је из Ниша, где ће се налазити седиште наведене институције, а Национална служба за запошљавање сели се у Крагујевац, одакле њен директор долази на посао.

Седиште Фонда за развој биће из Београда премештено у Ниш зато што је овај град центар јужне Србије, објашњавају из Министарства. У Зајечар, центар источне Србије, биће смештена Национална агенција за регионални развој, јер желимо подједнак развој свих делова Србије. Агенција за осигурање и финансирање извоза биће пресељена у Ужице, центар западне Србије, јер 13 одсто укупног извоза Србије иде из овог града. У центар Шумадије иде Национална служба за запошљавање, јер има симболички значај због процвата који су овом граду донели „Фијат” и остале компаније које су запослиле велики број радника.

На новинарску опаску да би јавност сигурно занимало колико ће ово расељавање државних служби додатно коштати пореске обвезнике из Београда, надлежни кажу да додатног трошка неће бити. Пословично сумњичави економисти кажу да неће поверовати „док не провере”. Поготово не могу да поверују да ће размештање неке службе или агенције из Београда по Србији „подстаћи економски развој девастираних општина и региона”.

Истини за вољу, мало ко може аргументима да брани да баш свим државним службама, поготову оним чији је посао да брину о пољопривреди и шумарству, развоју села и сиромашних региона, адреса мора да буде у београдском „кругу двојке”.

Таква концентрација државних служби која, поред осталог, доприноси стварању једног прескупог мегалополиса, уз пустошење остатка државе, била је прескупа и за богату Немачку, која је раселила државну управу на више адреса у земљи.

Нема, такође, ваљаног одговора на питање – колико све то кошта. Наши саговорници тврде да је трошак буџетски неутралан. Односно, да су уштеде равне издацима. Може се догодити да и неко започето пресељење институција у овом часу може имати само политички или предизборни призвук, али за пет до десет година мало ко ће се сећати одакле је први директор дошао, јер ће се, вероватно, будући, као и пратећи чиновници, регрутовати из локалних, а не политичких структура из Београда.

Неки наши саговорници сматрају, међутим, да пресељење појединих служби не значи и децентрализацију власти, чије основне и најјаче полуге остају у Београду. Овакав потез сматрају јефтиним политиканством и бацањем прашине у очи онима који се одлучно противе метрополизацији и неравномерном развоју државе.

Било како било – сведоци смо једне нове праксе. Можда ће тек године пред нама показати ко је у праву, али једино мерило оправданости овог потеза мора да буде – како те институције раде, а не где им је седиште и ко их води. Ако буду од користи за грађане, ни трошак који буду правиле неће бити велики. Све остало је већ виђена прича.

Share

Ostavite odgovor