Početna » Aktuelno » GASTRONOMIJA KNJАŽEVCA I OKOLINE

GASTRONOMIJA KNJАŽEVCA I OKOLINE

Turizam bez ića i pića i nije neki doživljaj.

U Knjaževcu i okolini turisti će sigurno uživati u dobroj kapljici i dobrom zalogaju.

Autor: Dragica Ivanović-Jocić

Poseban specijalitet je prepržolj i mazolj. Prepržolj se sprema tako što se zapeku kriške bajatog hleba, dobro pozejtine („kad se jede mora da curi niz ruke“), pa se između dve kriške stavi pljeskavica od čistog mesa. Po želji može da se zaljuti alevom paprikom.

Slično se sprema i mazolj tj. Kriška hleba se sa jedne strane premaže mlevenim mesom i zatim zapeče.

U gastronomskoj ponudi knjaževačkog kraja posebno mesto ima povrće. Tu su pre svega mahunarke (pasulj, sočivo, bob), krompir, paprika, paradajz, petlidžan, kupus i luk (beli, crni, praziluk, divlji luk).

Popularne su „bobove pihtije“ ili „drvene pihtije“. Pripremaju se tako što se bob potopi u vodu, zatim oljušti („olupi“) i stavi da se kuva. Doda se beli luk, koji se prethodno „stuca u čuturu“ i zaprži zejtinom. Može da se doda i aleva paprika. Kuva se dugo, dok se dobro ne zgusne („spihtijoše“), tako tvrdo da se može seći nožem. Kad je skuvan odozgo se prelije zaprškom od aleve paprike, iseče na kocke i služi kao meze uz piće.

Pasulj se kuva na razne načine, kao čorbast, gust, prebranac, pretrljanac,…

Kupus se sprema kao salata, svež ili kiseo, njime se pune paprike, koristi se list za sarme, sprema se podvarak ili kupus.

U vreme mrsnih slava popularna je čorba od kupusa poznata kao „klin čorba“, „divja riba“ ili „klinka“. Skuva se kiseo kupus, raso, dodaju se 2 do 3 suve paprike sa venca, beli luk i praziluk, pa kad je skuvano, zaprži se razmućenim projinim brašnom. Ova čorba sprema se obavezno u vreme posta.

Sarme se osim od kupusa vrlo često spremaju u listu lipe, rena, livadskog zelja , cvekle a najpopularnije su „sarmice u vinov lis“. Vinov list se bere mlad, kratko se obari i čuva se u teglama u sopstvenom soku ili preliven vinom. Uz ove sarmice obavezno se služi punomasno kiselo mleko.

U salate se skoro obavezno dodaju paprike, sveže, pečene, suve i neka vrsta luka. U vreme letnjih žega „kusa“ se ocat, osoljeno vinsko sirće razblaženo sa vodom u koje je sitno naseckan beli luk, krastavac, grašak šećerac. U rano proleće, kada već ponestaje svežih namirnica, često se sprema mleveni konzervisani paradajz sa crnim lukom ili trkanica, salata od praziluka i pečenih suvih paprika.

Mleko i mlečni proizvodi koriste se mnogo u ishrani. Mleko se najvećim delom prerađuje u sir, sitan ili „na velije“. Poznata je i tehnologija proizvodnje kačkavalja, ali nije mnogo rasprostranjena priprema i konzumiranje. Mnogo češće se koriste punomasni sitni sir i sir na velije, kao i kiselo mleko ili slatko mleko.

Orasi imaju značajno mesto u ishrani.Nekada su često korišćeni u pripremi slanih jela umesto masnoće ili kao zamena za meso. Čak je i ceđeno ulje od oraha. Danas je zadržan običaj pripreme posnih paprika ili sarmi u koje se umesto mesa dodaju orasi.

Specijalitet ovog kraja je salata od oraha i iseckanog praziluka, koji se istucaju u čuturi tako da se dobije kompaktna masa, doda se so, biber i aleva paprika. Salata je kalorična i služi se uz piće kao meze.

„Kiselica“ se priprema na dva načina: prvi način je da se šljive crvenke skuvaju sa vrlo malo šećera i to se jede odmah, sa hlebom ili bez njega; drugi način je da se žute šljive ukuvaju sa projanim brašnom.

Recelj je najarhaičnija vrsta pekmeza a dobija se kuvanjem slatkog vina u koje se dodaje sečena ili izrendana bela tikva „pečenjka“ i priprema se bez imalo šećera.

Sušeno voće tokom zime jede se kao poslastica ili se kuvaju kompoti ili služi kao dodatak u pripremi čajeva kao prirodni zaslađivač. Najviše se suše kruške, jabuke, šljive i oskoruše.

Pića su odličan uvod za dobar zalogaj ali ništa lošiji završetak dobrog obroka. U knjaževačkom kraju piju se razne vrste rakija, vina, sokova, čajeva – sve pripremljeno od namirnica iz neposrednog okruženja.

Vino – belo, ružicu ili crno ponudiće svaki domaćin. Osim vina pije se i „kominjak“ – u kominu od grožđa nalije se voda, pa kad provri dobije se kominjak. Vino se pije čisto, ali i sa sodom ili kiselom vodom.

Obavezno se priprema i kupinovo vino, kao i mnoga druga voćna vina. Danas je moderno vino od višnje – „višnjica“, koje je patentirala i zaštitila Vinarija Jović.

Meso je osnova glavnih obroka i uglavnom se koristi svinjsko, ovčije, kozje i meso od živine. Vrlo često na meniju je meso divljači (divlje svinje, srne, zeca, jarebice, divlje patke,…) ili rečnih riba (pastrmka, skobalj, …). Tokom zime meso se „puši“ , prave se paštete, kobasice, i sl.

Share

Ostavite odgovor