Početna » Aktuelno » Oštriji uslovi za prevremenu penziju

Oštriji uslovi za prevremenu penziju

Foto: M.C.

Predlog izmena i dopuna Zakona o penzijsko- invalidskom sistemu, koji je Vlada odlučila da nepromenjen vrati u Skupštinu, pooštrava uslove za odlazak u prevremenu penziju. Penzije će rasti u skladu s inflacijom i rastom BDP, što je desetak odsto u narednoj godini,piše današnji“ Blic“.

Glavna novina Predloga Zakona jeste da se u prevremenu penziju ide sa 58 godina, umesto dosadašnje 53 godine starosti. Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID, kaže da je uslov oštriji, ali da je i dalje povoljan u odnosu na okruženje.

– Reč je o minimumu koji moramo da ispunimo. Po dosadašnjem sistemu, bilo je moguće penzionisanje i u 53. i u 65. godini života. Po ovoj razlici od 12 godina, Srbija je evropski rekorder i zato se ide na podizanje granice za raniji odlazak u penziju – kaže Altiparmakov i procenjuje da se u Srbiji, po različitim osnovama, prevremeno penzioniše oko 20 odsto penzionera.

Po ovom osnovu, oštrije uslove imaju sve razvijenije zemlje. Za prevremeno penzionisanje u Hrvatskoj muškarci moraju da imaju 60 godina starosti, a žene 55 godina. Susedi su išli i dalje, pa su kod svakog prevremeno penzionisanog, smanjivali penziju za četiri odsto po godini staža. Ovaj nivo na zapadu još je veći i iznosi pet do šest procenata.
Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će Izmene zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je Vlada prošle nedelje povukla iz skupštinske procedure, biti vraćene na usvajanje u parlament pre okončanja šeste revizije aranžmana sa MMF-om – do 2. novembra.
– Glavni uzrok promena sistema penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) jeste starenje stanovništva i ekonomska situacija u zemlji. Na svakog penzionera ide 1,2 zaposlena – kaže ekonomista Goran Nikolić. Zbog nepovoljnog odnosa između broja osiguranika i penzionera i nedovoljne naplate doprinosa za PIO, deficit Republičkog fonda za PIO zahteva velika izdvajanja iz budžeta.
– Samo ove godine iz budžeta za penzije ide oko 400 milijardi dinara. Plan Vlade je da se u narednom srednjoročnom periodu rashodi za neto penzije smanje sa 13 na deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) – kaže Nikolić.

Žene će u penziju ići sa 60 godina starosti, a muškarci sa 65 godina, uz najmanje 15 godina staža.
Penzije će pratiti kretanje inflacije i rast bruto društvenog proizvoda (BDP). Po aktuelnim projekcijama inflacije za narednu godinu, zarade penzionera će u januaru, aprilu i oktobru 2011. godine u proseku rasti po tri do četiri odsto.
Danas je prosečna penzija u Srbiji 21.700 dinara, što je oko 60 odsto prosečne zarade. Suvi podaci govore da su srpski penzioneri i ovde u prednosti. Prosečna penzija u Makedoniji, Rumuniji, Češkoj i Crnoj Gori je oko 50 odsto prosečne zarade, a u Bugarskoj i Hrvatskoj oko 40 procenata.

Svaki peti penzioner u Srbiji ima puni radni staž. Njihova prosečna penzija je oko 90 odsto od prosečne plate u zemlji ili tridesetak hiljada dinara.
U Ministarstvu rada i socijalne politike kažu da je namera da se obezbedi dugoročna finansijska održivost penzijskog sistema, kako bi se obezbedila redovna isplata i budućnost novim penzionerima.
U sadašnjem sistemu, kada neko ima uplaćene doprinose za 40 godina staža, to je dovoljno sredstava da prima penziju 15 godina. Činjenica je da se životni vek ljudi produžio, pa je zato potrebno da se poveća starosna granica kao jedan od uslova za starosnu penziju.
– Za položaj penzionera, kao i zaposlenih, ključno je da se oporavi privreda, povećaju investicije i zaposlenost, bez toga reforma neće uspeti. Takođe, naplativost doprinosa mora da bude bolja i da se suzbije siva ekonomija – kaže Altiparmakov. Kontrola naplate doprinosa od septembra 2004. godine u nadležnosti Poreske uprave, koja sada predlaže da kontrolu naplate doprinosa obavljaju poslovne banke.

Share

Ostavite odgovor