Početna » Aktuelno » SRBIJU JEDINO DECA MOGU SAČUVATU

SRBIJU JEDINO DECA MOGU SAČUVATU

Dr Nebojša Radmilac iz Bora, otac petoro odrasle dece, autor je projekta  “Samo jedan procenat za spas Srbije”

dr Nebojša Radmilac

dr Nebojša Radmilac

Autor: Brana Filipović

Srba je svakim danom sve manje. Učestale su tendencije da u ovom veku Srbi postanu nacionalna manjina,  u sledećem da ih nema na planeti zemlji. Bela kuga odavno hara Srbijom, a država jedina može i mora da spreči posledice takvog “zločina” koji se nadvio nad srpskim narodom. Polazeći od tih istina, dr Nebojša Radmilac, direktor Marfin banke iz Bora, otac petoro odrasle dece, sačinio je jedinstveni projekat nazvan „Samo jedan procenat za spas Srbije“. Naše prvo pitanje dr Radmilcu bilo je – koji su osnovni ciljevi projekta i kako ih ostvariti?

-Prvi cilj je  da se odredi vreme početka pada nataliteta sa ekonomskog, socijalnog i psihološkog aspekta, kao i preduzimanje mera za spas današnje moderne Srbije.  Istraživanjem su zahvaćeni radjanje, mortalitet i starenje, kao i njihova veza sa natalitetom. Istraživanje je pokazalo da je natalitet najpre počeo da pada u istočnoj Srbiji ili, određenije, u Timočkoj krajini i Požarevačkom okrugu.

Godišnje je u Srbiji oko 200.000 abortusa. Tako je od Drugog svetskog rata do danas „ubijeno” više od deset miliona ljudi.  Shvata li se težina čedomorstva, klasičnog ubistva s predumišljajem sa kojim treba živeti i ostati spokojan ?  Na svaki brak u Srbiji dolazi 0,87 posto dece.  Rečju, tako je malo potrebno da neko na vlasti uradi tako veliko delo i da ga narod poštuje, a da, pritom, udje u istoriju kao spasilac svog naroda. Kako to ostvariti? Imamo li materijalnih mogućnosti za takvo plemenito delo? Imamo. Treba jedino od  onih kojima je Srbija omogućila enormno bogatstvo zahtevati da se oduže svom narodu  samo sa jedan odsto. Taj jedan postotak spasio bi Srbe na celoj planeti. Zato predlažemo i pokrećemo akciju   JEDAN PROCENAT ZA SPAS SRBIJE. Kada bi samo deset naših najbogatijih Srba, (znamo ih i koji su ) odvojili jedan procenat svog bogatstva za pomoć srpskim bebama, isto toliko firme i pojedinci od godišnjeg prihoda,   dobili bi Fond za treće i više dece. Bilo bi sredstava i za  narodne kuhinje u svim većim mestima. Bili bi, onda, apsolutno sigurni u opstanak Srbije. Ne bi bilo više gladnih, a sačuvali bi i prostore na kojima su vekovima živeli Srbi. Koristim  demokratsko pravo da pozovem i prozovem  predsednika Srbije i celu  Vladu da u ovom istorijskom trenutku za sve Srbe u zemlji i rasejanju podrže ovu akciju. To je istorijska odgovornost i siguran sam da će predsednik Srbije sačuvati Srbiju i podržati ovu, u korenu plemenitu ideju.

Kako u Srbiji  rešiti tako važan i ogroman problem kakva je „bela kuga“, jer se ta teška „bolest“ ne rešava samo poboljšanjem životnog standarda?

– Roditelji u Srbiji plaćaju bebi opremu  i do 30 odsto više nego u zemljama u okruženju. Država ne čini gotovo ništa da podstakne roditeljstvo, dok se primena Strategije o podsticaju rađanja odlaže zbog ekonomske krize. To nije i ne sme biti opravdanje. Kriza će biti i bilo ih je uvek. Da li će Srba biti uvek? Ne sme biti odlaganja  za podsticaj radjanja više dece. Kako može prosečan Albanac, sa primanjem  oko 250 evra , pa i manje, da prosečno ima šestoro dece?  Uspevaju  da ih odgaje,  da od njih stvore ljude sposobne da rade, žive i nastave da uvećavaju porodicu. Ministarstva zarad i socijalnu politiku objavilo je podatak da je u prošloj godini u Srbiji rođeno 30.000 beba manje nego što je potrebno za prostu reprodukciju (zamenu stanovništva), što svedoči da Srbi u Srbiji lagano, ali sigurno odumiru i nestaju.

Po stopi nataliteta Srbija je odavno na poslednjem mestu u Evropi. Kako objašnjavate ovu činjenicu ?

Statistike pokazuju da Srbi nestaju kao narod u čak 80 odsto svog prostora . Zlatiborski, Zaječarski, Braničevski, Borski i Pirotski okrug ubrzano ostaju bez Srba jer se smanjuje broj sklopljenih brakova. Čak trećina bračnih parova nema potomstvo. Da bi prirodni priraštaj postao pozitivan, prema stručnim analizama, svaka porodica u Srbiji trebalo bi da ima najmanje četvoro dece. Za poslednjih deset godina ugašeno je čak 1.060 srpskih naselja. Ove 2010. nije zabeležena ni jedna prinova u čak 150 srpskih naselja. Broj dece po bračnom paru smanjen je sa 4,1 na 0,87 što , u slobodnom smislu, znači da je prosek manji od jednog deteta po bračnom paru. Predviđanja su sumorna i  svode se na to da ćemo najkasnije do 2100. godine biti nacionalna manjina u svojoj državi. Analizom nemačkog demografa dr Alojza Fišera fon Egera o broju balkanskih naroda početkom prošlog veka, dolazimo do činjenice da se turski narod brojčano uvecao za 400 , albanski 700, rumunski  45 , bugarski 38 i grcki za 35 odsto. Jedini narod koji se ne uvećava je srpski. Statistika u Srbiji beleži galopirajući pad nataliteta. Do 2032. godine, po proceni stručnjaka, u Srbiji će biti manje oko 1.000.000 stanovnika.

Gde se najviše događalo stradalništvo srpskog naroda?

-Demografski sunovrat srpskog naroda otpočeo je Prvim svetskim ratom, kada je 1.346.000 Srba stradalo, izginula je svaka treća muška glava radno i reproduktivno sposobna. Taj sloj društva trebao je da stvara potomstvo. Imali smo samo u ovom veku sedam ratova. Na svakih 14 godina Srbin „kači“ pušku o rame. Ako uzmemo primer Švajcarske koja 700 , pa skandinavske zemlje koje 200-300 godina nisu ratovale, gde smo to mi. Upropastio nas je genocid, čedomorstvo, samoubistva i rasejanja koja su posle jevrejskog naroda najveća u svetu. Potrebno   je Ministarstvo za porodicu, koje bi podsticalo radjanje. U Švedskoj žena koja rodi treće dete je nacionalni heroj. Dobija nacionalnu penziju, u Grčkoj takodje, u Nemačkoj dobija 25.000 evra.

U čemu se najviše ogleda naša krivica ?

-Na pet kontinenta u 120 zemalja živi oko 4 miliona Srba. Postoje primeri mnogo hrvatizovanih, muslimanizovanih i albanizovanih Srba. Otudjili su se od nacije, od vere. Mi u 21. veku imamo dobrovoljno janičarstvo. Tačno je da smo sami krivi, da nismo dovoljno mudri. Medjusobna mržnja, pakost , zloba, neverstvo, brakolomstvo, čedomorstvo postali su sinonim za Srbe. Odgovornost je na pojedincu. Na 100 žena u Belgiji pet je abortusa,  u Srbiji –  94.  A šta je abortus nego klasično ubistvo. Država bi, samim tim, morala da proglasi vanredno stanje zbog demografskog sunovrata koji se nadvio nad zemljom i preti potpunom istrebljenju nacije. Crne brojke gradjana Srbije ukazuju da svaki četvrti građanin boluje od depresije, svaki deseti od alkoholizma, svakog dana šestoro ljudi digne ruku na sebe, pet miliona lekova se popije  godišnje . U Srbiji ima 1.616.000 penzionera, oko 14 odsto preživljava sa 11.000 dinara mesečno. Od 74.864 korisnika nadoknade za tuđu negu i pomoć, u Beogradu ovu vrstu pomoći dobija njih 11.790. Godišnje Fond PIO dobije oko 85.000 novih penzionera, a ostane bez 50.000 penzionisanih. I zato je na mestu upozorenje prof. dr Milana Vojinovića: -Ukoliko se nastave sadašnji trendovi pada nateliteta, Srbi će , za manje od 15 godin, biti manjina u Srbiji.

U kojim područjima u Srbiji postoji  demografska polarizacja?

-Ako bi se napravila demografska karta prema stopi nataliteta, lako bi se uočilo da u Srbiji postoji demografska polarizacija. Kosovo i Metohija, nastanjeni albanskim stanovnistvom, opstine Bujanovac i Presevo na jugu Srbije, Sandžak, predstavljaju jedine oblasti gde kontinuirano raste broj stanovnika. Najveća negativna stopa pada prirodnog prirastaja od -15,5 promila zabeležena je u opstinama Knjaževac, Ražanj i Svrljig. U ovom crnom bilansu prate ih opštine Babušnica, Blace, Crna Trava, Dimitrovgrad, Gadžin Han, gde je stopa -10.- Ovako velika stopa pada u roku od 50 godina prepolovljuje stanovnistvo, smatraju demografi. Opština Knjaževac  ima najmanju stopu nataliteta, a najveću mortaliteta u Timočkoj krajini, pa i Srbiji. Dakle, nema prirodnog priraštaja. Takav poremećaj u ravnoteži doveo je do smanjena broja stanovništva i ekscesivnog demografskog starenja. Knjaževac u Timočkom regionu ima najstarije stanovništvo, četvrtina stanovnika starija je od 60 godina. U seoskim naseljima još gora je slika i prilika. Ovakav pad radno sposobnog stanovništva može da izazove poremećaje, ne samo demografske, već i socijalne i ekonomske prirode. Na smanjenje broja stanovništva u opštini Knjaževac, uticala su nagla oboljenja starijih ljudi, migracija sa sela, odlazak na rad u inostranstvo, problemi zapošljavanja, rešavanje stambenog pitanja. A demografski najugroženije opštine su Plandište, Negotin, Kladovo, Knjaževac, Zaječar, Golubac, Bosilegrad, Dimitrovgrad, Bojnik, Babušnica, Blace, Lučani, Kosjerić, Mionica, Knić, Bela Palanka, Gadžin Han, Svrljig, Sokobanja, Boljevac.

Dekada „ekonomije destrukcije“ se u demografskom smislu izrazila na najpogubniji način – očajno dugim odlaganjem prvog porođaja?

Danas u Srbiji čak četvrtina žena uzrasta 30-35 godina nema dete, dok, sa druge strane, tek isto toliki broj žena na majčinstvo se odlučuje u dobi između 20 i 25 godina. Godine 2050. starijih od 80 godina biće trostruko više nego danas i dostići će čak 12 odsto ukupne populacije. Svaki treći žitelj biće iznad 65 godine. -Ovakav razvoj doveo bi do toga da se, na primer, u Vojvodini za 100 godina stanovništvo više nego prepolovi. Pokušaji da se preduzmu pronatalitetne mere su sporadični, ocenjuje Mirjana Rašević, upravnica Centra za demografska istraživanja u Beogradu. Nije reč samo o nedostatku novca, mada podsticanje nataliteta košta. U pitanju je i nespremnost političara da se upuste u rešavanje problema koji zahtevaju mnogo stručnosti, napora i strpljenja, dok su rezultati ( iz ugla pridobijanja novog biračkog tela) vidljiviji tek posle nekoliko decenija.

Nataliteta  je prvorazredni državni problem, značili to da se on jedino može rešiti državnim merama?

-Apsolutno tako. Još 1992. godine srpskom parlamentu su predložene mere za porast nataliteta u Srbiji. Taj “recept” već je bio primenjen u Francuskoj,Švedskoj, Češkoj, Madjarskoj. U oblasti radnog zakonodavstva bio je predvidjen  beneficiran radni staž ženama koje imaju troje ili više dece. Zatim, produženo trajanje porodiljskog odsustva. Tu je bio i ceo set promena poreske politike. Recimo, proizvodi koje koriste deca do tri godine života oslobođeni su poreza, omogućeno je  besplatno školovanje, uključujući i besplatne udžbenike i sveske. Bila je predviđena i promena regulative za stanove i stambenu izgradnju – opraštanje dela kredita.   Nažalost, program nije naišao na odobravanje poslanika u našem parlamentu.

Share

Ostavite odgovor