Početna » Aktuelno, Intervju » OVAJ FILM POKREĆE KLINCE NA AKCIJU

OVAJ FILM POKREĆE KLINCE NA AKCIJU

Konačno i beogradska publika će večeras (21) u Domu sindikata videti film “Tilva Roš” Nikole Ležaića, koji je već stekao kultni status u međunarodnim okvirima, pokupivši glavne nagrade filmskih festivala u Rusiji, Francuskoj, Nemačkoj, Španiji… Ležaić za “Blic” kaže da je zadovoljan dosadašnjim reakcijama, ali da je najveći kompliment dobio mejlom iz Norveške…

Zanimljivo je da glavni junaci ovog filma zapravo igraju sebe. Može li se govoriti o eksperimentu?

– Već od scenarija “Tilva Roš” je neka vrsta eksperimenta. Gledao sam “jackass” film tih klinaca iz Bora i pokušao da neke od tih scena uvežem u dramsku priču. U međuvremenu sam ih upoznao i video kako oni funkcionišu, a ubacio sam i neka svoja iskustva. Zato je rad na filmu bio dosta jednostavan. Nisam im davao da čitaju scenario, već sam ih na licu mesta stavljao u datu situaciju, prepričavao kako bi to trebalo da izgleda i puštao ih da sami to izvedu. Kako Stefan Arsenijević kaže, film je 85 odsto prava stvar, a 15 odsto fejk.

Sudeći po nagradama i kritikama, eksperiment je izgleda uspeo?

– Očekivao sam mnogo teže kritike, a ispostavilo se da prilično dobro komunicira sa širokom publikom. Možda to što su glavne uloge poverene likovima koji nisu glumci pomaže ljudima da se bolje identifikuju. Postoji i ta univerzalna priča o odrastanju koju mogu da razumeju i tinejdžeri iz Amerike ili industrijskih gradova u Engleskoj, Nemačkoj… Svi odrastaju i svima je jasno koliko je komplikovano odvojiti se i shvatiti da se jedan period tvog života završava.

Nanizali ste priznanja sa svetskih festivala. Šta je za vas najveći kompliment koji ste dobili za ovaj film?


– Najveći kompliment je mejl koji sam dobio od jednog dečka iz Norveške. On je video film u Oslu i poslao mi mejl u kome kaže koliko je “Tilva Roš” bio uzbudljiv za njega i preneo mu poruku da treba istrajati u onome što želiš. A on je oduvek želeo da vozi monocikl i pošto je video film, odlučio je da kupi monocikl. Sjajno je kad tvoj film pokrene nekog na akciju.

Kakve su reakcije posle premijere u Boru?

– Dve projekcije bile su prepune i to mi govori da je bilo veliko interesovanje. Naravno da će ljudi na premijeri da ti kažu “bravo”, tek kasnije sam čuo da je bilo zaista strava reakcija. Ali ima i onih kojima uopšte nije jasno zašto ovaj film uopšte postoji. Meni to odgovara, najgore bi bilo da mi svi kažu da je OK. Mislim da je to najgora reakcija koju možeš da dobiješ za nešto na čemu si radio pet godina.

Koliko sam naslov “Tilva Roš” (Crveno brdo na vlaškom) upućuje na posvetu Boru?

– Ja inače volim kad se filmovi zovu po nekim mestima. Kao što za Andersonov film “Magnolija” nikom nije bilo jasno zašto se tako zove, pa se ispostavilo da je to naziv neke ulice u mestu gde se odvija priča. “Tilva Roš” je dosta ličan naziv koji neće mnogo značiti ljudima, ali će privući pažnju. Posveta Boru je više u tome što su glavni junaci klinci koji su iz Bora, i ja sam iz Bora… Ovo je film iznutra, prvi film koji je rađen iz Bora, a ne sa strane.

Ovo nije prvi put da se neki film prikazuje prvo u Boru – tu je i „Beli, beli svet“ Olega Novkovića.

– Kumuliralo se dosta toga što rade razni umetnici u Boru i o Boru. Osim filmova Olega Novkovića i mog, tu je i muzika grupe „Goribor“, koja postoji oko 15 godina… Verujem da ljudi imaju utisak da se to sa Borom desilo odjednom i jasno mi je zašto je Bor nekome filmičan i čudan grad, ali nekom je to i dom, kao meni. Zanimljivo je da su na stranim festivalima čuli za Bor. Čak smo se zezali s nekim francuskim producentima da bi trebalo da napravimo Borivud.

Spremate li nove projekte u filmskoj kući “Kiselo dete”?

– Mina Đukić je imala premijeru dokumentarca “Jugo”, a sad sprema celovečernji roud film “Neposlušni”. Uroš Tomić takođe radi na svom filmu “Pogledaj me, Kusturice”. To je jedna bajkovita priča o momku koji pokušava da disk sa svojim kratkim filmom dostavi Emiru Kusturici, i sam Kusturica bi trebalo da glumi. Tako da ću i ja malo više da se koncentrišem na njihove projekte kao producent, mada imam dva teksta koja bih želeo da prenesem na platno. Jedan je s klincima još mlađim od ovih iz “Tilva Roša”, a drugi je roud iz pedesetih. Jeste veliki zalogaj u finansijskom smislu, ali baš mi se radi, videćemo…

Share

Ostavite odgovor