Početna » Aktuelno » ЗАШТО БОР И БОЉЕВАЦ НИСУ НА ТУРИСТИЧКОЈ МАПИ СРБИЈЕ?

ЗАШТО БОР И БОЉЕВАЦ НИСУ НА ТУРИСТИЧКОЈ МАПИ СРБИЈЕ?

Бор, 1. фебруар

Предлози борских невладиних организација Група 55, Асоцијација за развој и Друштво младих истраживача за допуну Нацрта Регионалног Просторног плана Тимочке крајине

Одлуком о изради Просторног плана Тимочке крајине дефинисан је Програм за израду Просторног плана Тимочке крајине (Службени гласник РС, бр. 15/2009) у коме се између осталог каже у одељку 6. Партиципација у изради плана:

„У циљу квалитетног и ефикасног решења нагомиланих просторних, економских, социјалних и других проблема са којима се суочава подручје Тимочке крајине, као и ради доношења оптималних одлука, неопходно је укључити све релевантне актере у поступку израде Регионалног Просторног плана.

У процесу израде Регионалног просторног плана потребно је укључити и заинтересоване невладине организације као и саме грађане.“

Полазећи од овога невладине организације из Бора ( Група 55, Асоцијација за развој Бора и Друштво младих истраживача) организовале су консултације међу својим члановима и грађанима и посебну расправу 25. јануара 2011. и утврдиле следеће предлоге за допуну текста Нацрта регионалног просторног плана Тимочке крајине:

1. У одељку I Полазне основе, 3. Скраћени приказ и оцена постојећег стања, 3.1 Постојеће стање, 3.1.1. Природни ресурси, у делу ВОДЕ треба додати и пар реченица о значају малих хидроекумулација за подручје Тимочке крајине. Наиме, на подручју Тимочке крајине постојало је око 300 воденица које се могу обновити, адаптирати за потребе тузизма, чије се акумулације  могу искористити за производњу енергије, наводњавање, туризам, посебно сеоски туризам, развој рибњака, стакленика и др. Такође које могу бити у функцији спречавања поплава , ерозије и др. О овим различитим могућностима се не говори детаљније у Регионалном ПП Тимочке крајине.

Такође у задњој реченици дела ВОДЕ треба додати и термо-минералне изворе у Шарбановцу у општини Бор за које такође постоје анализе квалитета вода, односно могућности активирања.

2. У одељку I Полазне основе, 3. Скраћени приказ и оцена постојећег стања, 3.1 Постојеће стање, 3.1.1. Природни ресурси, у делу ГЕОЛОШКИ РЕСУРСИ треба додати и сва одобрена концесиона и експлоатациона поља за рударска истраживања и радове (према карти РЕФ 1- Намена).

3. У одељку I Полазне основе, 3. Скраћени приказ и оцена постојећег стања, 3.1 Постојеће стање, 3.1.2. Становништво, мрежа насеља и јавне службе, у делу ЈАВНЕ СЛУЖБЕ где се описује стање у средњем образовању треба додати да у Бору постоји Регионални центар за континуирано образовање одраслих, као и Студентски центар у коме су поред студената смештени и ученици средњих школа. Студентски центар такође треба навести и у пасусу где се говори о вишем и високом образовању. Такође навести да је Технички факултет у Бору основан још 1961. године и да је у саставу Београдског универзитета. Пасус о мрежи културних институција треба допунити описом најважнијих културних институција, например општинске и матичне библиотеке (библиотеке и Бору и Зајечару су матичне), са обимом књижног фонда и корисника, затим музеји, например у Бору је Музеј рударства и металургије, затим архиви, домови културе и омладине и др. Недостаје и део о стању развоја науке – у Бору pored факултета постоји државни Институт за рударство и металургију, у Зајечару Центар за пољопривредна истраживања и др.

4. У одељку I Полазне основе, 3. Скраћени приказ и оцена постојећег стања, 3.1 Постојеће стање, 3.1.2. Привреда/економски развој и туризам, у делу о Туризму потребно је навести да су за већину подручја Тимочке крајине урађени мастер планови развоја туризма ( Стара планина, Сокобања, Доње Подунавље, и др.) док за подручја општине Бор и Бољевац нису, што представља ограничење у даљем туризма и у овим општинама и у Тимочкој крајину у целини.

5. У одељку I Полазне основе, 3. Скраћени приказ и оцена постојећег стања, 3.1 Постојеће стање, 3.1.4. Инфраструктурни системи део о телекомуникацијама треба проширити подацима о обухвату територије кабловским операторима, радио и ТВ предајницима, затим о корисницима интернета односно преносним каналима интернет комуникација (ADSL), о Академској мрежи ( повезани Технички факултет у Бору и Институт за рударство и металургију и др.)

У делу Водопривреда, Снабдевање насеља водом треба допунити оцене стања и оценом да сви системи снабдевања пијаћом водом (сем Зајечара) немају фабрике за прераду воде, да  немају решења за замуљивање изворишта, да постоје проблеми угрожавања  заштитиних зона изворишта и др.

6. У одељку I Полазне основе, 3. Скраћени приказ и оцена постојећег стања, 3.1 Постојеће стање, 3.1.5. Заштита простора, у последњој реченици дела о животној средини треба навести да ни Зајечарски округ нема окружни еколошки акциони план ( за Боирски округ је усвојен 2005.) и да постоји потреба да постојећи ЛЕАП i ОЕАП буду ажурирани.

7. У одељку I Полазне основе, 3. Скраћени приказ и оцена постојећег стања, 3.1 Постојеће стање, 3.1.5. Заштита простора, потребно је на крају пасуса о природним вредностима навести која су подручја  на територији Тимочке крајине обухваћена  Међународно значајним стаништима птица, Међународно значајним биљним подручјима и Међународно значајним стаништима лептира  као што је то наведено у Одлуци о изради Просторног плана Тимочке крајине  –  Програм за израду Просторног плана Тимочке крајине (Службени гласник РС, бр. 15/2009) у табелама 36., 37. и 38. Већ је у делу 4.5. Регионалног просторног плана Тимочке крајине о заштити простора наведено да таква подручја представљају потенцијал овог краја.

8. У одељку I Полазне основе, 3. Скраћени приказ и оцена постојећег стања, 3.1 Постојеће стање, 3.1.5. Заштита простора у делу о заштити природе потребно је допунити да постоје и природна добра заштићена одлукама општина као и бројне покренуте иницијативе за заштиту одређених природних вредности, евидентирана природна добра за заштиту и она која се налазе у различитим фазама стручне обраде и поступка заштите. У најмању руку то треба да буде садржано у докумeнтационој основи регионалног просторног плана, слично непокретним објектима културе.

9. У одељку II Принципи, циљеви и општа концепција регионалног просторног развоја, 4. Концепција регионалног просторног развоја, 4.2. Интеррегионалне везе и трансгранична сарадња потребно је додати и два посебна пасуса о интегрисању простора Тимочке крајине у шири контекст на основу два посебна међународна докумeнта

Први међународни документ је Карпатска конвенција (Оквирна конвенција о заштити и одрживом развоју Карпата и Закон о потврђивању Оквирне конвенције о заштити и одрживом развоју Карпата „Службени гласник РС“, Међународни уговори, број 102/07) чије је важење тренутно ограничено на подручје Националног парка Ђердап али су покренуте иницијативе да се ово подручје прошири на територију од Голубца до Кладова, од Тимока до Мораве и од Дунава до Алексинца. Ова конвенција обухвата опредељења и активностио на великом броју питања од значаја за регионални просторни план као што су:

– интегрисано управљање земљишним ресурсима,

– очување, одрживо коришћење и обнављање биолошке и предеоне разноврсности и развој еколошке мреже на Карпатима, као саставног дела Паневропске еколошке мреже,

– политика просторног планирања која има за циљ заштиту и одрживи развој,

– израду прекограничних и/или регионалних политика и програма просторног планирања,

– одрживо коришћење водених ресурса, са планирањем употребе земљишта,

– очување природних водених токова, извора, језера и ресурса подземних вода,

– одрживо управљање планинским шумама,

– управљање земљиштем које се традиционално обрађује на одржив начин,

– одрживи транспорт и инфраструктура,

– прекогранична сарадња, како би се омогућио развој одрживог туризма,

– промовисање одрживог развоја у области Карпата,

– промовисање технологије чистије производње,

– смањење негативних утицаја експлоатације руда на животну средину и обезбеђивање адекватног еколошког надзора над рударском технологијом и праксама,

– очување и промовисање културног наслеђа и традиционалног знања локалног становништва, као и израда и рекламирање локалних производа, уметничких предмета и рукотворина, очување традиционалне архитектуре, образаца коришћења земљишта,

– примењивање процене ризика, процене утицаја на животну средину и стратешке процене животне средине,

– подизање еколошке свести и побољшање приступа јавности информацијама о заштити и одрживом развоју Карпата, као и промовисање образовних наставних планова и програма са тим у вези,

–  јавности у процесу доношења одлука у вези са заштитом и одрживим развојем Карпата.

Други међународни докуменат је Дунавска стратегија чије се усвајање очекује до средине 2011. која садржи неколико стубова односно комплекса активности од значаја за реализацију Регионалног просторног плана Тимочке крајине. У Одлуци о изради Регионалног ПП Тимочке крајина, односно Програму за израду ПП (Службени гласник РС, бр. 15/2009) наглашено је да највећи природни и економски потенцијал планског простора представља река Дунав. Дунавска стратегија обухвата следеће стубове сарадње, у оквиру којих су дефинисане бројне приоритетне области, стратешке активности и конкретни пројекти који се односе и на Доње подунавље:

–         транспорт и инфраструктура,

–         заштита животне средине,

–         социо-економски развој,

–         сигурност и владавина права, и

–         економија знања.

О овоме више видети у документима Позиција Србије за учешће у изради свеобухватне стратегије Европске уније за регион Дунава, Акциони план Дунавске стратегије и др. на адреси  хттп://www.еуропа.рс/цоде/навигате.пхп?Ид=1568

10. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 1. Заштита и коришћење природних ресурса,  1.2. Заштита и коришћење шумског земљишта треба допунити одговарајуће делове текста наглашавањем активности на обнављању опожарених шума (јер  је постојеће стање да се пожаришта не чисте  и опожарене шуме не обнављају плански), затим на пошумљавању зона заштита изворишта за водоснабдевање и др. Оцена је да читав текст о шумама треба детаљније обрадити за становишта бројних функција шума (заштита ваздуха, климатски аспекти, санитарне зоне према индустријским постојењима, заштита биодиверзитета, заштита изворишта, развој планинског, сеоског, еко и других видова туризма, здравствени аспект, очување предела односно предеони аспект  и др.) а не само са аспекта ловства, антиерозивне заштите и др.

11. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 2. Развој становништва, мреже насеља и јавних служби, 2.2.3 Интеграција, функционална међузависност и функционално повезивање  насељских и просторних система допунити пасус о спољашњим функционалним везама Региона следећим релацијама:

– Неготин – Мајданпек – Кучево – Пожаревац (путни правац)

– Кладово – Доњи Милановац – В. Градиште – Пожаревац (Дунавска магистрала)

– Мајданпек – Кучево – Пожаревац (железничком пругом)

– Дунавски пловни пут узводно и низводно.

Такође на крају наредног пасуса додати да функционалне везе треба усмеравати, поред функционалног-урбаног региона Ниша у целини и центрима у великоморавској осовини развоја Србије, и према региону Београда и Војводине.

Образложење:

У набрајању релација спољашњих функционалних веза запостављене су везе на северу Тимочке крајине, као што су путни правци Дунавска магистрала и путни правац Неготин – Мајданпек – Кучево, а посебно пружни путни правци и дунавски пловни пут. Сви ти правци омогућују функционалне везе Тимочке крајине и са  регионима Београда, Војоводине и дунавских земаља у целини ( ово је дефинисано и у визији Регионалног просторног плана Тимочке крајине и у делу о интеррегионалној  и трансграничној сарадњи ).

12. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 2. Развој становништва, мреже насеља и јавних служби, 2.3. Мрежа јавних служби у првој реченици, на крају друге алинеје треба додати и Студентски центар у Бору, у коме су поред студената смештени и ученици средњих школа.

Образложење:

Студентски центар у Бору је једини студентски дом у целој Тимочкој крајини, највишег стандарда смештаја и исхране студената борског Техничког факултета у саставу Београдског универзитета. Поред студената у овом центру смештено је тренутно и 50 ученика борских средњих школа.

13. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 2. Развој становништва, мреже насеља и јавних служби, 2.3. Мрежа јавних служби у првој реченици, на крају треће алинеје треба додати да одговарајући мултифункционални центри у сеоским насељима могу и треба да буду објекти месних заједница и сеоски домови културе које треба обновити, реконструисати и адаптирати за ове намене.

Образложење:

У Посторном плану Србије, у делу о становништву, несељима и социјалном развоју утврђено је да се формирање, функционално коришћење и адекватно одржавање мањих мултифункционалних центара у локалним заједницама види првенствено кроз реконструкцију бројних објеката месних заједница и домова културе, те да због тога треба јасно дефинисати њихов својински статус, режиме коришћења, модалитете финансирања и одржавања. На страни 38, фуснота 17 Регионалног просторног плана Тимочке крајине се посебно истиче важност ових објеката.

14. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 2. Развој становништва, мреже насеља и јавних служби, 2.3. Мрежа јавних служби, 2.3.1. Правци развоја по секторима, у делу о образовању који се односи на више и високо образовање треба допунити да не треба искључити могућност, однонсо планирати услове за потенцијално формирања универзитета са више факултета у Бору и Зајечару.

15. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 3. Просторна организација привреде, 3.2. План размештаја привредних делатности /индустрије у другом пасусу трећа алинеја, међу насеља са нуклеусом производно-прерађивачких капацитета и иницијалним облицима предузетништва треба додати у општини Бор насеља Шарбановац и Метовница (Џаново поље), а у табелама ИИИ-10 Планиране индустријске зоне, индустријски паркови и бизнис инкубатор центри треба исправити и допунити податке за бизнис инкубатор центар у Бору  и у Мајднапеку према пројекту Регионалног развоја Бора који се реализује из кредита Светске банке, а у табели ИИИ-11 Планиране веће привредно-индустријске зоне треба исправити податке за Бор у делу рударских локалитета (Џаново поље није рударски локалитет), а у делу мали локалитети – села додати Брестовац, Оштрељ, Шарбановац и Метовница (Џаново поље). У ове табеле треба унети и сва одобрена рударска експлоатациона поља. У расправи је постављено питање да ли су и колико усклађени планови за даљу рударску експлоатацију са осталим наменама, посебно колико су зоне рударења усклађене са зонама заштитите природних добара.

Такође потребно је у делу 3.1 План унапређења стања и развоја привреде допунити делове где се говори о индустријским зонама и текстом о развоју технолошког парка, за шта постоје сви услови и потреба у Бору (Технички факултет, Институт и др.)

16. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 4. Развој туризма, организација и уређење туристичких и рекреативних простора, 4.1 Концепција развоја туризма, у другом пасусу, тачка 3. додати да ће се развој сеоског туризма  одвијати у ближем контакту не само са Дунавом и Старом планином већ и Јужним Кучајем, Хомољским планинама и др..

Образложење:

Села на ободима Јужног Кучаја и Хомољским планинама имају могућност понуде еко и етно туризма, као и специфичну понуду традиционалне културе, као што је бачијање на Дубашници и Малинику и слично. У трећем пасусу, тачка 2 о планинском туризму већ су поред Старе планине наведени Јужни Кучај, Хомољске планине и др. као планински сектори за развој сеоског туризма.

17. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 4. Развој туризма, организација и уређење туристичких и рекреативних простора, 4.1 Концепција развоја туризма, додати у трећем пасусу, тачка 1. о туризму, спорту и рекреацији на води, поред Дунава, и да ће летња понуда бити на Борском језеру и другим водоакумулацијама.

Образложење:

Просторним планом Србије у оквиру туристичке регије – Кучајске планине, издвојено је Борско језеро, са националним рангом. Туристичка инфрастуктура Борској језера је у великој мери изграђена тако да сматрамо да га увек треба издвајати у односу на друге водоакумулације у Тимочкој крајини које тек треба развијати. Такође, Стратегија развоја туризма Србије поставља језерски туризам (Лаке Холидаyс ) као један од основних туристичких производа који ће се развијати у наредном периоду.

18. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 4. Развој туризма, организација и уређење туристичких и рекреативних простора, 4.1 Концепција развоја туризма, додати у трећем пасусу, тачка 4. где се говори о бањском туризму у навођењу бања у загради, после Гамзиградске бање,  Брестовачку бању. Такође треба додати и могућност развоја бања у Николичеву и Шарбановцу.

Образложење

Брестовачка бања је много познатија и изграђенија од Ргошке бање, посебно се помиње њен развој и у Одлуци о изради Просторног плана Тимочке крајине, односно у Програму израде ПП Тимочка крајина, Службени гласник рс., бр. 15/2009. Брестовачка бања је још од 1952. године заштићена културно-амбијентална целина. У делу Регионалног ПП о стању у туризму се наводи да је Брестовачка бања релативно активиран туристички потенцијал.

У тексту Програма за израду Просторног плана Тимочке крајине који се налази у саставу Одлуке о изради Просторног плана Тимочке крајине  (Службени гласник РС, бр. 15/2009), у навођењу садржаја других просторних планова од значаја за Регионални просторни план Тимочке крајине наводи се из Просторног плана подручја археолошког налазишта Ромулијана текст да у близини подручја постоје још две локације извора квалитетне термоминералне воде – у Шарбановцу (КО Шарбановац, општина Бор) и у Николичеву (КО Николичево, општина Зајечар), који би могли, уз одговарајуће уређење, да се укључе у понуду Гамзиградске Бање.

19. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 4. Развој туризма, организација и уређење туристичких и рекреативних простора, 4.1 Концепција развоја туризма, треба у трећем пасусу, код доминантних видова туризма, додати у тачкама 6., 7. и 8. европски пешачки пут Е4 који пролази целом територијом Тимочке крајине.

Образложење

Нацрт Просторног плана Тимочке крајине с правом на више места наводи европски бициклистички пут Еуровело 6 чија траса пролази и подручјем Тимочке крајине. Међутим нигде се као туристичка могућност не наводи један од два европска пешачка пута – Е4 чија траса такође пролази преко целе Тимочке крајине и пружа могућности развоја планинског, еко и етно туризма, сеоског туризма, транзитног туризма, туризма специјалних ибтересовања и др. Ова траса у Тимочку крајину улази код Голупца, иде на Мироч, Рајачке пимнице, Дели Јован, Стол, Велики Крш, Брестовачку бању, Злотски кањон и пећине, Малиник, Ртањ, Феликс Ромулијану, Миџор. Види на хттп://глассрбије.орг/индеx.пхп?оптион=цом_цонтент&таск=виеw&ид=63342&Итемид=174

као и на хттп://мапс.гоогле.цом/мапс/мс?цлиент=фирефоx-а&хл=ен&ие=УТФ8&т=п&мса=0&мсид=102683121756475221843.000480д062ф06аф6301еа&лл=44.178265,22.104492&спн=1.969775,3.015747&з=8&соурце=ембед

20. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 4. Развој туризма, организација и уређење туристичких и рекреативних простора, 4.2. Организација и уређење туристичких  и рекреативних простора, у туристичком рејону 4) Борски рејон, додати на крају првог пасуса да валоризацију туристичких потенцијала од значаја за општину и град Бор треба обављати и у окружењу општина Мајданпек (веза са Ђердапом, Рудном Главом, Рајковом пећином и др.) и општином Бољевац (веза са Малиником, делом Дубашнице, Ртњом, будућим акумулационим језером Боговина, Боговинском пећином и др.). Такође после реченице где се говори о развоју сеоског туризма треба додати да се у Горњану планира изградња еко села, а у окружењу Злота на Дубашници  еко-етно бачија. Такође додати и да ће се, у складу са концепцијом Просторног плана Србије да треба сачувати и обнављати трасе старих пруга, обновити постојећа траса црновршке пруге као пешачка и бициклистичка стаза за туристичко коришћење, а треба оценити и могућности за обнову пруге за туристичке потребе, односно повезивање Бора са туристичким простором Борског језера и Црног врха.

Образложење:

Није јасно зашто је валоризација туристичких потенцијала Борског  туристичког рејона сведена само на окружења општина Жагубица и Зајечар, када постоје значајније могућности валоризације у општинама Мајданпек и Бољевац, што је и предложено допуном. Лоцирање етно објеката на граници општине омогућује заједничку валоризацију за више средина.

21. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 5. Инфраструктура, 5.1. Саобраћај у табели ИИИ-12 Планирано осавремењавање општинских путева потребно је у реду о Бору додати и путне правце Горњане – Рудна глава и Горњане – Милошева кула (само део ових путева на територији општине Бор).

Образложење:

Осавремењавање ових путева на делу територије општине Бор (на мајданпечком делу су одавно асвалтирани) обезбедила би се веза северног дела борске општине ка Мајданпеку и Доњем Милановцу, односно Дунаву и НП  «Ђердап», што је од кључног значаја за развој Горњана као микроразвојног центра, за развој планинског и сеоског туризма и др.  Начелна је примедба да је постојећа мрежа локалних путева у општини Бор у значајној мери застарела јер је постављена одлуком СО Бор још из 1981. године, те је треба иновирати ( посебно у делу повезивања са насељима у суседним општинама) на шта треба да укаже и Регионални просторни план Тимочке крајине. Као што је речено у делу Регионалног ПП о оцени постојећег стања густина мреже општинских путева је испод републичког просека и планом треба обезбедити достизање овог просека.

22. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 5. Инфраструктура, 5.2. Водопривреда на крају одеља треба додати пасус о  у делу где се говори о обновљивим видовима енергије потребно је допунити  тачку 1) енергија ветра навођењем и локалције у општини Бољевац (подручје превоја Честобродица), затим додати нову тачку 5) коришћење отпадне топлоте из индустријских постројења (например из металрушких агрегата РТБ Бор).

23. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 5. Инфраструктура, 5.3. Енергетика у делу где се говори о обновљивим видовима енергије потребно је допунити  тачку 1) енергија ветра навођењем и локалције у општини Бољевац (подручје превоја Честобродица), затим додати нову тачку 5) коришћење отпадне топлоте из индустријских постројења (например из металрушких агрегата РТБ Бор).

24. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 6. Заштита животне средине, природних вредности и непокретних  природних добара, 6.1. Заштита животне средине у мерама и смерницама 3) Заштита и унапређење квалитета земљишта треба допунити  новом трећом алинејом о рекултивацији  земљишта оштећеног флотацијском јаловином у приобаљу Борске реке и Великог Тимока, што проистиче из обавеза решавања прекограничног загађења и међудржавних споразума за Бугарском.

25. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 6. Заштита животне средине, природних вредности и непокретних природних добара, 6.2. Заштита природних вредности потребно је у последњем пасусу навести која су подручја  на територији Тимочке крајине обухваћена  Међународно значајним стаништима птица, Међународно значајним биљним подручјима и Међународно значајним стаништима лептира  као што је то наведено у Одлуци о изради Просторног плана Тимочке крајине  –  Програм за израду Просторног плана Тимочке крајине (Службени гласник РС, бр. 15/2009) у табелама 36., 37. и 38.

26. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 6. Заштита животне средине, природних вредности и непокретних природних добара, 6.2. Заштита природних вредности треба извршити допуну на крају текста и о осталим евидентираним природним добрима у појединим општинама. За општину Бор то су  палеовулканска купа Тилва Њагра код Борског језера, Борско језеро са непосредним окружењем, Брестовачка бања са непосредном околином, Клисура Беле реке, палеовулканске купе Тилва Мика, Страхинова Чука и Првулова Чука, појава латита Тимочке еруптивне зоне код Злота.

Образложење

Према Условима за заштиту природе и животне средине који је Завод за заштиту природе Србије дао у поступку израде ПП општине Бор наведено је да су на територији општине Бор евидентирана следећа природна добра

–         палеовулканска купа Тиклва Њагра код Борског језера

–         Брестовачка бања са непосредном околином.

А сугерира се да се издвоје и штите следеће целине:

–         Борско језеро са непосредним окружењем

–         Подручје Кучајских планина са Бељаницом

–         Велики Крш

–         Стол – Голи крш

–         Дели Јован

–         Клисура Беле реке

–         палеовулканске купе Тилва Мика, Страхинова чука и Првулова чука

–         појава латита Тимочке еруптивне зоне укод Злота.

27. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 6. Заштита животне средине, природних вредности и непокретних природних добара, 6.3. Заштита непокретних културних добара потребно је допунити списак евидентираних и заштићених културних добара и културним добрима са подручја општине Бор јер је нејасно зашто међу културним добрима наведеним у тексту Нацрта Регионалног ПП нема ниједног са са подручја општине Бор. Иако се у фусноти наводи  да се у документационој основи Регионалног ПП налази списак културних добара сматрамо да је било потребно навести бар најважнија културна добра из општине Бор и у тексту Регионалног ПП.

Образложење

У тексту Програма за израду Просторног плана Тимочке крајине који се налази у саставу Одлуке о изради Просторног плана Тимочке крајине  (Службени гласник РС, бр. 15/2009) у делу 5.6. Природна и културно-историјска добра директно је наведен Кнез Милошев конак у Брестовачкој бањи. Такође у навођењу садржаја других просторних планова од значаја за Регионални просторни план Тимочке крајине наводи се из Просторног плана подручја археолошког налазишта Ромулијана текст о античкој грађевини  и  праисторијском насељу „Баба Јона“ код  Шарбановца у општини Бор. У докумантацији Завода за културни развој и Музеја рударства и металургије из Бора од многобројних евидентираних истражених или делимично истражених археолошких локалитета, иако неуређених, могу се навести остаци средњевековне сакралне архитектуре: Манастириште у Горњану, Црквине у атару Доње Беле Реке,  остаци средњевековног утврђења у Злоту. Из половине XИX века су цркве у Злоту, Кривељу и Слатини, с краја истог или почетка XX века цркве у Горњану, Д.Б. Реци, а у Брестовцу се налази пресељена стара борска црква. Посебну целину чине појединачно заштићена три објекта профане архитектуре у Брестовачкој бањи, али се њима могу придодати и Српска круна, Излетник и бифе и прогласити заштићеном амбијенталном целином. У Бору су то репрезентативни објекти француске архитектуре: Касина, Дирекција, Болница, Кућа инжењера, директора, зграда у М.Васића Перице 4, “француска колонија“ и други појединачни објекти настали у периоду између два светска рата. Такође је ту и јединствени Парк-музеју техничке културе у центру Бора и др.

28. У одељку III Концепције, пропозиције и планска решења просторног развоја, 6. Заштита животне средине, природних вредности и непокретних природних добара, 6.3. Заштита непокретних културних добара потребно је у тачки 4) евидентирана културна добра изоставити сва наведена добра у оквиру општине Кладово јер се ради о добрима на румунској страни Дунава (Оршава, Свиница, Стара Молдова и др., чак и педесетак километра у дубини територије Румунија као што је Бања Херкуланум). Потребно је навести евидентирана културна добра са територије општине Кладово.

На крају овог одељка у задњем пасусу где се наводе могуће културне стазе на планском подручју, треба навести и део могуће стазе краљевске бање Србије, обзиром да је Брестовачка бања једна од  5 бања у Србији у којима су објекте градили и боравили чланови владајућих српских династија.

29. У одељку IV Мере и инструменти за примену и спровођење плана, 1. Приоритети и стратешко развојни пројекти прве етапе спровођења плана, 1.1. Приоритетне активности на имплементацији, у табели додати следеће:

–         у  планском решењу 5.4., Очување и трансформација руралних подручја и насеља, у тачки 3. додати обнову, реконструкцију и адаптацију сеоских домова културе и простора месних заједница ради стварање услова за унапређење разноврсних услуга

–         у планском решењу 5.5. Развој јавних служби, посебно њихове доступности на руралним подручјима, у тачки 3) додати адаптацију, проширење и изградњу ученичких и студентских домова ради проширења гравитационих подручја образовних институција

–         у планском решењу 7.1 Комплетирање и интеграција постојеће понуде у простору, у тачки 1) додати  у оквиру набрајања у загради, после Еуровело 6, и европски пешачки пут Е4.

–         У планском решењу 7.2 Реализација нових сегмената туристичке понуде и инфраструктуре, у тачки 3) додати довршетак изградње и активирање туристичког комплекса „Јелен“ на Црном врху.

–         У планском решењу 13.1 Унапређење и заштита квалитета животне средине, у зачки 10 додати поред израде и ревизије ЛЕАП за све општине Тимочке крајине и израду и ревизију окружних еколошких акционих планова ( Окружни еколошки акциони план за борски округ донет је 2005. године)

30. У одељку IV Мере и инструменти за примену и спровођење плана, 1. Приоритети и стратешко развојни пројекти прве етапе спровођења плана,  1.2. Учесници у имплементацији у другом пасусу где се набрајају кључни актери по секторима, у тачки 5) Одрживи развој туризма: на локалном нивоу, у делу где се набрајају наутичка, планинарска, спелеолошка, ловна, риболовна и друга спортска друштва, додати и удружења домаћина у сеоском туризму и смештају у домаћој радиности и друга удружења грађана чије је подручје деловања унапређење туризма.

Слична примедба се односи и на тачку 2) о заштити и коришћењу шума јер нису једино ловачке организације заинтересоване за област шумарства већ и све друге НВО које се баве заштитом природе (еколошке НВО), посебно заштитом биодиверзитета, волонтерским активностима на пошумљавању и др.

31. У одељку IV  Мере и инструменти за примену и спровођење плана, 3. Мере и инструменти за спровођење плана, 3.1 Мере и инструменти различитих политика, 3.1.1. Мере и инструменти опште политике за подстицање регионалног развоја и равномерног територијалног развоја, допунити списак мера и инструмената и следећим:

–         међународним кредитима, као што је кредит Светске банке за пројекат „Регионални развој Бора“

–         међународним  кредитима, као што је кредит за реконструкцију металрушке производње у РТБ Бор

–         средствима која се могу добити у оквиру пројеката реализације различитих стубова Дунавске стратегије.

32. У одељку IV  Мере и инструменти за примену и спровођење плана, 3. Мере и инструменти за спровођење плана, 3.1 Мере и инструменти различитих политика, 3.1.1. Мере и инструменти опште политике за подстицање регионалног развоја и равномерног територијалног развоја потребно је на крају одељак унети текст да је, ради остваривања информисања, учешћа и утицаја јавности на процес доношења и имплементације Регионалног просторног плана неопходно да општине обезбеде и одређене услове за деловање невладиног сектора, односно НВО и удружења грађана, обзиром да су у делу 1.2. Учесници у имплементацији већ предвиђене као обавезни учесници.

33. У одељку IV  Мере и инструменти за примену и спровођење плана, 4. Институционално – организациона, информатичка и програмска подршка спровођењу Просторног плана наведена су могућа нова институционална и организациона решења за интегрално управљање развојем и заштитом животне средине. Учесници јавне расправе  о Нацрту Регионалног просторног плана Тимочке крајине су мишљења, обзиром на стање животне средина на овом простору и потребу приоритених и дугорочних активности на заштити животне средине развоју бројних других области, да би најбољи облик институционалног  и организационог решења било формирање  Регионалне/обласне   корпорације или агенције   за   одрживи   развој,   уређење   простора  и   заштиту животне  средине,  као  развојне  институције/организације  са  појединим  овлашћењима  која  су      пренета од републичких и локалних органа власти;

34. У одељку IV  Мере и инструменти за примену и спровођење плана, 4. Институционално – организациона, информатичка и програмска подршка спровођењу Просторног плана, потребно је прецизирати обавезу општина не само да одреде органе локалне самуправе и појединце за контакт са РАРИС-ом већ да у оквиру одговарајућих органа управе оформе одговарајуће институционалне облике за континуирано и стручно бављење израдом, доношењем, формирањем и одржавањем локалне базе података и планске документације, имплементацијом и мониторингом просторних планова, како у регионалним тако и у општинским оквирима. У складу са Архуском декларацијом општине би требале да омогуће и одговарајућа партнерства, односно услове за сарадњу на том плану са НВО сектором, преко кога се могу ангажовати бројни стручњаци и остали заинтересовани грађани.

Share

Ostavite odgovor