Početna » Aktuelno » Nove potrage za zlatom

Nove potrage za zlatom

Bor, 7.februar

Nikad veća cena na svetskom tržištu i ohrabrujuća nalazišta u Lecu, na Crnom vrhu i Kopaoniku

Autor: Stojan Todorović

U tek obnovljenom rudniku Lece, kod Medveđe, stiglo se do nalazišta u kome ima od 160 do 250 grama zlata u toni olovnog koncentrata. Ili, nekoliko puta više nego što ga ima u svetskim rudnicima sa isplativom eksploatacijom. Istovremeno, zlatne vesti o bogatim nalazištima ovog metala stigle su i sa Crnog vrha, u ataru Žagubice, nedaleko od Bora, i sa Kopaonika, piše današnja “Politika”.

Blagoje Spaskovski, direktor Borskog kombinata i jedan od stručnih konsultanata u obnovi proizvodnje u Lecu, na sve to kaže da treba ubrzati temeljno istraživanje svih do sada registrovanih ležišta u Srbiji. Istovremeno, veli, treba promeniti i zakonske odredbe o koncesijama u rudarstvu. Kaže da je prilika da više podstaknemo sopstvena istraživanja i sopstvenu proizvodnju i da ne poklanjamo svoje blago, i kad ne moramo, strancima.

Eto, veli, prilike i za novu borsku topionicu bakra u izgradnji. Već 2014. godine u njoj bi se moglo proizvoditi gotovo 70.000 tona bakra, 14 tona srebra i 2150 kilograma zlata iz rude u Boru i Majdanpeku. Svega gotovo tri puta više nego sada. A ako bi se tome dodala ruda i iz drugih ležišta u Timočkoj Krajini i Srbiji, moglo bi zlata biti i dvostruko više. Više nego ikada od osnivanja Borskog rudnika, 1903. godine.

U Boru je u minuloj godini proizvedeno 21.300 tona bakra, 722 kilograma zlata i 4.820 kilograma srebra, a bilo je u borskoj i majdanpečkoj rudi i dosta skupocene platine, paladijuma, selena… Zlata je, istina, bilo pet puta manje nego onih godina kada je Borski kombinat bakra godišnje proizvodio 150.000 tona crvenog metala i kada je bilo i više „pratećeg“ zlata u bakarnoj rudi. Do pre 20 godina Srbija je zlato dobijala i iz Trepče, u procesu proizvodnje olova i cinka.

U isto to vreme u Srbiji se iz mulja elektrolize bakra u Boru godišnje proizvodilo 3,5 tona zlata, a još oko tonu i po Srbija je dobijala iz Trepče i drugih ležišta. Stručnjaci predviđaju da bi aktiviranjem i ostalih ležišta, bar desetak, proizvodnja mogla da se uveća od tri do četiri puta. Naravno, pod uslovom da se dodatnim istraživanjima potvrde dosadašnje prognoze i nađe dovoljno novca za pokretanje proizvodnje.

Sada je prava prilika i za zlato i za bakar jer je cena ovih metala veća nego ikada. Prilika je to i za ispiranje zlata u dolinama Peka i Timoka. U studiji od pre dve decenije, koju su sačinili borski stručnjaci i stručnjaci Geološkog fakulteta u Beogradu, pobrojana su sva ležišta u Srbiji koja bi se mogla posrećiti. Rečeno je tada da takav registar nemamo ni za jednu drugu našu mineralnu sirovinu.

Prava je prilika i za znatno veću proizvodnju bakra. Prvi put od kada se prodaje na svetskoj berzi cena mu je ovih dana veća od 10.000 dolara za tonu.

–Da bismo ubrzali istraživanja naručili smo kupovinu još jedne moćne savremene bušilice i očekujemo da ćemo uskoro stići do znatno bogatijih ležišta i bakra i zlata – kaže direktor Spaskovski. – Želimo da obezbedimo dovoljno sirovina za našu novi savremenu topionicu, koja će i ekonomski i ekološki biti produktivnija od postojeće. Cena raste pa se procenjuje da će u narednoj deceniji svetu za preradu biti potrebno oko 24 miliona tona bakra godišnje.

Isplatiće se, sigurno, vrlo brzo, i ulog u novu borsku topionicu. Samo na razlici u produktivnosti nove u odnosu na staru Bor će proizvodnu dobit uvećati za 42 miliona dolara godišnje. Samo tim novcem će se komotno otplaćivati anuiteti za kredit od 135 miliona dolara, dobijen od Kanade za izgradnju nove topionice.

Ovog proleća počeće i eksploatacija zlata u novom majdanpečkom rudniku Čoka Marin. Reč je o malom, ali zlatom veoma bogatom ležištu. Ovo je za „Politiku“ izjavio dr Milorad Grujić, svetski poznati stručnjak za pripremu i eksploataciju mineralnih sirovina. On podseća da i u svetskim geološkim enciklopedijama piše kako u timočkom magmatskom kompleksu ima ukupno oko hiljadu tona zlata(što sada vredi između 43 i 50 milijardi dolara) i oko 20 miliona tona bakra. Preostaje jedino da se prognoze potvrde istraživanjem i utvrdi da li su sva nalazišta ekonomski isplativa za eksploataciju.

Uskoro će borski rudari ući i u najveće borsko rudno telo „Borsku reku“, u kojoj ima oko milijardu i 200 miliona tona rude bakra, sa dobrim sadržajem bakra i zlata. Izvesno je da će biti otvorena i druga nova ležišta u Boru i Majdanpeku,i da će Borski kombinat bakra imati dovoljno sirovina i u narednih sto godina. Zato treba ubrzati istraživanja…

Share

Ostavite odgovor