Početna » Aktuelno » Враћање уредбе обара цену бензина

Враћање уредбе обара цену бензина

Бор, 16.фебруар

Удружење бензинских станица затражило да држава почне да прописује максималне велепродајне цене домаћег горива после чега би увозни деривати могли да појефтине

Тек што је држава омогућила слободан увоз горива и слободно формирање цена, Удружење бензинских станица Србије затражило је од Министарства енергетике да озбиљно поразмисли о враћању Уредбе о ценама и то тако што би држава убудуће прописивала највише велепродајне цене горива за домаће деривате дизел Д2 и безоловни моторни бензин од 95 октана. Тиме би цене увозног горива на пумпама могле да буду ниже него сада, порасла би његова потрошња а тржиште би било стабилније и уређеније, каже за „Политику”, Рајко Ковић, секретар овог Удружења, пише данашња „Политика“.

– Ако би држава, уместо НИС-а, прописивала највише велепродајне цене и то само за домаће гориво уз минималан рабат од око пет динара, трговци би имали простора да снизе цену увозног горива, на ком се добро зарађивало и прошле године и тако пеглају губитке на домаћим дериватима. Ако би тај рабат био осам или 10 динара, цене увозног горива би у малопродаји биле још ниже – објашњава Ковић.

Упитан откуд сада враћање на стару праксу ако се зна да су трговци годинама заговарали што хитније отварање тржишта, Ковић каже да је то због тога што либерализација није извршена до краја.

– На делу је дерегулација, а не потпуна либерализација. Да је тржиште потпуно отворено не би био забрањен увоз два деривата која се производе у домаћим рафинеријама – истиче он и додаје да је уверен да би се враћањем делимичне контроле тржишта избегле НИС-ове дампиншке цене на домаће гориво.

У ситуацији када домаћи деривати покривају 30 одсто тржишта, а велепродајна цена горива је код НИС-а готово идентична њиховој малопродајној цени, остали прометници немају никакву зараду на овом гориву. Напротив, само губитке.

НИС, каже Ковић, себи може да дозволи да има готово идентичну велепродајну и малопродајну цену, али прометник који треба да преузме деривате код НИС-а, плати трошкове транспорта и одржавања пумпе, тешко да има било какву зараду. Прописивањем максималне велепродајне цене власницима пумпи би остајао бар по динар од продаје ових деривата.

Ковић не мисли да би његове колеге имале нешто против овог предлога, јер би сви били на добитку, с тим што би се, уколико предлог добије зелено светло, Удружење обавезало да убудуће све деривате преузима код НИС-а.
Будући да се преговори Удружења и НИС-а о дугорочном снабдевању горивом воде већ безмало годину дана, Удружење од Министарства енергетике тражи и помоћ за реализацију овог посла, како велики не би „појели” мале власнике бензинских пумпи.
– Циљ је да се што пре потпише комерцијални уговор с НИС-ом који би дугорочно снабдевао ово Удружење, с тим што би посао за приватнике имао смисла уколико би рабат на велике испоруке горива био око осам одсто. Раније смо предлагали 10 и 12 одсто, сада предлажемо осам, јер и с тим имамо рачуницу да радимо и обезбеђујемо редовно снабдевање пумпи не само на главним путевима већ и у селима где се највише и тражи Д2. С друге стране, у НИС-у би се обезбедила континуирана производња ова два домаћа деривата бар до завршетка модернизације рафинерија – каже Ковић.

Он не зна када би одговор ресорног министарства могао да стигне, али верује да ће се уз подршку министра енергетике Петра Шкундрића НИС договорити с Удружењем око овог великог посла.

Share

Ostavite odgovor