Početna » Aktuelno » NE MOGU DA ŽIVIM U MRAKU

NE MOGU DA ŽIVIM U MRAKU

Bor, 9.mart

Nebojša Nedeljković, invalid iz Bora, preti samospaljivanjem ispred opštinske zgrade

Autor: B.F.

Ukoliko mi najhitnije ne dozvole da na rate otplatim dug za struju od 31.000 dinara dići ći ruku na sebe- spaliću se ispred opštinske zgrade, jer mislim da su i oni krivi zbog čega ne mogu , kao i  ostali građani,  da reprogramiram dugovanje. Moja mesečna penzija iznosi 27.000 dinara, ali s tim parama izdržavam  sina starog 19 godina i ženu koja ne radi. Istovremeno koristim dva. kredita Stanumjemo u starim, propalim barakama u Avalskoj 14, prema rudniku Krivelj, gde je jednofazna struja. Radio sam u Topionici bakra 21 godinu dok nisam  u Sremskoj Kamenici dva puta operisao srce. I psihički sam oboleo. Jedva da sam živ. Još ako mi isključe struju, bolje je da me nema- gorko saopštava 49-godišnji Nebojša Nedeljković, bivši topioničar i težak invalid rada.

Hod po mukama počeao je  kada su mu zapretuili da će „iseći“ struju ukoliko za nekoliko dana ne platu dug .Više puta je Nebojša odlazio na šleter Elektrodistribucije, ali je uvek dobijao isti odgvor: „Nisi vlasnik stana i ne možemo zakonski da skopimo ugovor o repprogramiranju“. Raniji gazda je umro. Baraka se danas svi odriču, mada je pravo na nju polagalo Građevinsko preduzeće „Sloga“ koje je u stečeju i pred likividacijom.

-Kadgod vidim kola Elektrodstribucije uhati me panika. Pretrnem od straha. Pre mesec dana kada je stigla opomena toliko sam se uzbudio da su me jedva spasili na Odeljenju psihijatrije. Četiri meseca živim u šoku. Bio sam u opštinskom katastru, ni tamo barake nisu zavedene. Bio sam i u opštini, saslušali su me, ni oni navodno ne mogu da pomognu. Možda sam trebao da odem do direktora Elektrodistribucije Dragana Miloševiča, ali mi je rečno da i on ne sme mimo zakona. Kako i ko da mi pomogne- pita se  Nedeljković ne verujući da je iščezlo razumevanje i tako brzo istopila se briga o čoveku.

U Boru je sve više sirotinje. Prema proceni Centra za socijalni rad, u Narodnoj kuhinji trebalo bi da se nađe više od 1.300 građana, ali je previše i onih kojima se svakodnevno preti prinudnim isklučenjem struje, a u poslednje vreme i oduzimanjem stanova zbog neplaćanja komunalija. Na primer, pojedinačna dugovanja za grejanje premašuju i 700.000 dinara. Godišnje se prosečno podnese 3.500 tužbi zbog neredovnog iznmirenja komunalnih obaveza.  Srđan Radošević, direktor JP za stembene usluge izjavio je  da je u sudskom  postupku više stanova za oduzimanje zbog ogromenog, višegodišnjeg dgovanja.

U  AMBIS ZBOG DUGA ZA STRUJU

U Boru se pamti slučaj Ramiza H (40) koji je, 20. decembra 2008. godine, skočio u ambis ( dubina 500 metara) starog površinskog kopa rudnika bakra i – poguno. Njegova sestra Dženada ispričala je novinarima da se njen brat odlučio na ovaj korak i zbog velikog duga za struju. I danas na ivici starog kopa desetine porodica , iako u opasnosti po život, stanuju u napuštenim zgradama, a struju, poneki od njih, „pozajmljuju“ direktno sa električnih stubova. Elektrodistribucija je zato postavila svoja brojila na stubove kako bi lakaše uhvatili kradljivce.

TEK DA SE PREŽIVI

– Dug za struju nastao je poslednje dve godine. Do tada sam uredno plaćao, posle je nastpila oskudacija. Zar je to neka potrošnja, manje od hiljadu dinara mesečno. Tek da se preživi. Kad bi se bar sin zaposlio. Znam da opštinari nisu svemoćni, ali oni su deo vlasti. Zar niko ne može da pomogne, niti da se zaintersuje, ne samo za mene. Ima, još kako, i veće sirotinje-  obnjašanjava Nebojša.

Share

Ostavite odgovor