Početna » Aktuelno » OD “KRVAVOG ZLATA” DO KOLONIJE “BAKAR”

OD “KRVAVOG ZLATA” DO KOLONIJE “BAKAR”

Bor, 2.jun

Najviše zahvaljujući predanom čuvaru zapisa o likovnim i vajarskim izložbama i smotrama, od čuvenih Kunovih grafika do današnje 27. Umetničke kolonije “Bakar”, postoji pisani trag o bogatoj tradiciji i vrednim, neprocenjivim zbirkama

Tekst i foto: B.Filipović

Borski rudnik otvoren je 1903., Bor je gradom proglašen 1947, a prvo likovno delo, grafike “Krvavo zlato” Đotrđa Andrejevića Kuna pojavile su se 1934. godine. Prolazile su decenije, od rudarske kolonije do savremenog grada, ali tek sredinom sedamdesetih, osnivanjem Likovnog kluba “Mozaik”, započinje stvaranje likovne tradicije. Tri godine kasnije, u grad bakra , iz rodnog Zrenjanina, stiže diplomirani istoričar umetnosti Dušan Kabić pun elena i volje da prigrli odgovoran posao u Muzeju rudarstva i metalurgije. Od te, l977. do danas on ne miruje: organizuje izložbe, sakuplja razasuta dela, prikuplja podatke i građu, brine o vajarskoj koloniji i sve potanko i prilježno beleži kako bi ostao trag budućim generacijama.

-Presudnu ulogu u mojoj radnoj biografiji imala je poseta  Boru Vere Ristić, višeg kustosa Narodnog muzeja iz Beograda. Ona me je, tek što sam prkoračio prag borskog Muzeja, očinski posavetovala: – “Kolega, sve što ovde uradite zapišite, sačuvajte, objavite, trebaće vam jednog dana”. Do danas ne napuštam taj savet, tako da ni najmanji detalj nije zaboravljen. Tako je i nastala najnovija i pre neki dan promovisana knjiga “Likovna događanja u Boru 1977-2007”. Uvršćeni su svi relevantni podaci o svakoj izložbi i likovnom zbivanju, moji zapisi i kritike, pojedinosti o kojima se naizgled možda i ne bi trebalo baviti. Ništa nije promaklo-govori Dušan Kabić prelistavajući 170 knjiških stranica na kojima je “ucrtan” 231 likovni događaj.

Na promociji u Galariji “Bakar” čulo se kako Bor , naslanjajui se na ovo izdanje, odaje sliku kulturne prestonice istočne Srbije ili grada koji nije samo rudarski i radnički, nego je i stecište umetnika i kultuenih pregalaca, stvaralaca koji ostavljaju neprocenjiva dela u ovoj, kako neko  voli da predstavi, “inženejrskoj varoši”. Od Slovenca Alberta Sirka, iz vremena Drugog svetskog rata, i prvih pedesetih godina i pojave Nikole Graovca, a potom i Radoslava Trkulje, prošlo je više godine dok se nisu javili likovnjaci  među radnicima i rudarima.

-Dok nisam došao u Muzej nije bilo ni pisane dokumentacije. Ostavili su Sirak, Graovac i Trkulja vredna dela o rudniku i rudarima i – to je sve.  Kasnije sam u Samačkom hotelu pronašao delo Đotrđa Mazalića “Putnici” iz 1922. godine. Niko ne zna kako je ova izuzetna slika dospela u Bor. Posle su se ređali zapisi o Trkuljinom “Đerdapskom ciklusu”, o slikama Đure Jašića koje su 7. avgusta 1977. “otvorile”, po drugi put, dvorac kneza Aleksandra, o izložbi “Titov saborac Moša Pijade”, o “Kvartu” Alekse Čelebanovića i akvarelima Svetislava Strela. Zapiso sam i kako je u Muzej dospela ikona “Molitva” Paška Vučetića, izvanrednog vajara i slikara iz Splita. Mnogi umetnici dolazeći u Bor i rudnik bakra i zlata ostavljali su svoja dela. Bilo je para i rudnik nije žalio da kupi sve što je vredelo-seća se Kabić.

Ovaj vredni sakupljač narodnog blaga, kako ga iz milošti zovu kolege, zabeležio je i mnoge detalje svih dosadašnjih 26  umetničkih kolonija “Bakar” čija zbirka sa 400 vajarskih dela u bronzi zadivljuje svet. U Evropi ne postoji takvo i toliko bogatstvo. Za svaku skulpturu postoje verodostojni podaci. Oko 140 autora iz Srbije i bivše Jugoslavije i više evropskih zemalja stvorilo je ovu, neprocenjivu zbirku.

-Od Tomislava Todorvića, Koste Bogdanovića, Dubravke Sombolec, Alena Raviola, Miiluna Vidića, Fikreta Libovca, Borislava Šuputa do  Kristijana Dežea, Boška Kućanskog, Anete Svetajeve, Mojce Smerdu, Caje Radojčića učestvovalo je u Koloniji “Bakar” i svi oni ostavili su i divne beleške o danima provedenim sa borskim livcima i metalurzima. Nezabioravne su izložbe Milića od Mačve ( rekordnih 3.000 posetilaca), Basarinih “Kosovskih pripovedanja”, Mome Antonića u prvoj privatnoj Galeriji “Delević”, “Vile na Dunavu” Natalije Pavlović, “Čudesnog sveta” Branka Dukića, zavičajnog Uduženja “Vane Živadinović Bor”, Kolonije “Gamzigrad”, ramova Adolfa Kaufmana, austrijskog slikara, Jarsolava Kandića – podseća Kabić u “samo deliću” viđenog i utkanog među korice.

Nezaboravni autor prvih murala

-Bor nikada ne bi trebalo da zaboravi akademskog slikara Bratsilava Bracu Petrovića koji se, 1985. godine, nakon  završene Akademije, jedini do tada, vratio u rodni grad. Sedamnaest godina je neumorno stvarao, osnovao je sa Nikolom Krtinićem, direktorom Topionice i rafinacije bakra, Umetničku koloniju “Bakar”, bio je njen prvi umetnički rukovodilac, naslikao je prve murale u gradu. Umro je 2002. u Brestovačkoj banji slikajući banjske jorgovane-setno kazuje Dušan Kabić.

Share

Ostavite odgovor