Početna » Aktuelno, Reportaža » PEŠKE DO 58O PRAVOSLAVNIH MANASTIRA

PEŠKE DO 58O PRAVOSLAVNIH MANASTIRA

Bor, 6.jun

Ljubiša Radivojević (81), penzioner iz Bora, prvi je srpski hodočasnik današnjice

Autor: Milorad Antić Pirke

Pešačenjem, nogu pod nogu, ne žureći, stigao je do 300 pravoslavnih manastira u Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Bugarskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Rumuniji. Prepešaćio je uzduž i popreko sve veće planine u bivšoj Jugoslaviji, bio poznat fubaler i atletičar, obnovitelj je Sokolskog društva, strastveni zaljubljenik u prirodu. To je penziosani elektroinženjer Ljubiša Radivojević (81) iz Bora koji i danas dnevno prepšeči 30 do 40 kilometara.

-Obišao sam gotovo sve srpske manastire. U 50 manastira bio sam gost i družio se sa mohaninjama i monasima. Od poznatijih manastira, to su: Pećka Patrijaršija, Ostrog, Ravanica, Sopoćane, Devič, Gračanica, Studencica, Prohor Pčinjski, Krušedol, Đurđevi stupovi. Posetio sam i 280 manjih i manje znanih manastira u regionu. U Mađarskoj bio sam u manastiru Graboc, u Rumuniji u Bezdinu, Aradu, u Hilandaru…- kazuje ovaj vedri hodoljubac za koga bi malo ko mogao reći da je kročio u desetu deceniju života.

Šta Vam je posebno ostalo u sećanju sa tih nezaboravnih putešestvija?

-Prilikom posete manastiru Davidovica kod Brodareva, nadahnut lepotom manastirišta, obratio sam se hodočasnicima: –  Neizmerna je štetae što se ovo zdanje nije obnavljeno? Nakon dve godine, manastir se iz ruševina ponovo uzdigao. Mojom sreći nije bilo kraja. Posetio sam i ruševina manastira Kumanica. I tu sam izuistio iste reči sažaljenja. Ne za dugo, opet sam bio srećan: i taj hram je vaskrsao. Predosećam da će i manastir Zastup biti obnovljen. Posetivši Dragaj u Rumuniji pitao sam monahinju zbog čega je pod prekriven debelim tepihom. Odgovorila je: – Ispod počiva pet srpskih vladika. Srbin Žarko, rumunski državljanin, tog časa glasno se upitao kako je Srbija to mogla da dozvoli, jer reč je o izuzetno vrednom srpskom manastiru koga čuvaju rumunski monasi. Ostao sam nem- priča Ljubiša podsećajući da je u Bugarskoj, u manastiru Jovan Rilski, pitao monahe kako da upozna i manastir Roženski. – To je neizvodljivo, tamo je raskol, odgovoreno je. – Nisam oklevao, nastavlja naš sagovornik, već sam rekao da ću se sve vreme pešačenja do Hilandara moliti za pomirenje njihovog patrijarha i vladike. U povratku sam doznao da je moja molitva uslišena.

Obnovili ste Sokolsko društvo, kako ono napreduje?


-Bilo je to 2005. godibne. Nemam puno podrške, jer danas u školama niko ne vežba gimnastiku. Nema ni sprava. Profesori ne podstiću učenuike u tom pravcu. Šteta. Sokolski domovi pretovreni su u magacine i prodavnice nameštaja. Nadam se da će Zakon o restituciji vratiti domove osnovnoj nameni. U Boru je Sokolski dom srušen, a na tom mestu su podignuti Robna kuća “Beograd” i salon “Simpa”.

Planinarenje je još jedna vaša velika ljubav?

– Prokrstario sam svim planinama bivše Jugoslavije, od Triglava do Šare. I to peške. Ni jednaput kao alpinista. Šaru sam prepešačio od Tetova do Prizrena, jer sam poreklom Prizrenac. Stizao sam i na vrh Olimpa. Pešačio sam šest ipo meseci planinama u Austriji i Švajcarskoj. Ne verujemda u Srbiji i danas ima snažnijeg pešaka od mene.

U mladosti bili ste vredan i priznat sportista?

-Rođen sam u Ćupriji, gde je osnovni sport atletika. Bio sam rekorder uže Srbije u trčanju na 400 metaram s rezultato 51 sekunda. Igrao sam fudbal u Nišu i Boru. Kada sam u Švajcarskoj i Nemačkoj bio na specijalizaciji igrao sam prijateljske utakmice. Zapazili su me lovci na talente. Brzo mi je predloženo da dođem u Ajntraht na proveru. Nisam, verujte, imao srca da ostavim Bor i Srbiju. Vratio sam  se, i do danas planinarim Homoljem, Crnim vrhom, Starom planinom…

Koje su Vaše želje , s obzirom da uskoro punite 81 i ulazite, zdravo i veselo, u 82.  godinu života?

– Voleo bih da Bor sa okolinom postane turistička meka, jer i zaslužuje sa svojim prelepim, Lazarevom i Vernjikicom, pećinama, Lazarevim kanjonom, Dubašnicom i najdubljom ponornicom u Srbiji sa visinskom razlikom većom od 400 metara…

Ogroma je Vaša ljubav preme prirodi?

-Zahvaljujući druženju sa prirodom i neumornim pešačenjem održao sam vitalnost. Hranim se zdravo i umereno. I danas dnevno mogu da prepešačim 30 do 40 kilometara. Pijem običnu vodu, najradije hladnu izvorsku. Nikad nisam zapalio cigaru. U Ćupriji sam prodao kuću, a pare polako trošim na putovanja po zemlji i inostranstvu. Bio sam čak i na Hvajima, o svom trošku.

Share

Ostavite odgovor