Početna » Aktuelno » TEŠKE RATNE GODINE PROFESORA MIJE STOJANOVIĆA

TEŠKE RATNE GODINE PROFESORA MIJE STOJANOVIĆA

Bor, Knjaževac, 14. januar

Miodrag Mija Stojanović, profesor u penziji, umro je u 92. godini (1920-2012), 8. januara, u Minićevu.

Autor: Stojan Todorović

Miodrag Mija Stojanović, stupio je u prosvetnu struku, kao tek svršeni učenik Učiteljske škole u Negotinu, februara 1941.godine, prihvataju ći se učiteljskog poziva u Ošljanu, nedaleko od njegove rodne Jelašnice. Upravo u najteže ratno vreme, posebno teško 1942.i 1943.godine. Zato on i jeste najpozvaniji da svedoči baš o tom vremenu, kada su životno bili ugroženi i đaci, i njihovi roditelji i učitelji. Posebno su na mukama bili prosvetni radnici koji su učestvovali u narodnooslobodilačkom pokretu ili su ga na razne načine pomagali.
Kao i većina žitelja „crvene“ partizanske Jelašnice, učitelj Mija našao se na udaru okupatorske specijalne policije iz Niša, četničkih potera i nemačke žandarmerije. Hapsili su ga pet puta, a u zatvorima u Knjaževcu, Nišu i Minićevu (tadašnjem Andrejevcu) proveo je četiri meseca. Od četnika Draže Mihajlovića bio je osuđen na smrt klanjem, ali je uspeo da utekne, u novembru 1943.godine, u borski rudnik. Bilo je to posle bitke na Čuturilu, kod Jakovca, kada su partizani porazili četnike.
Za neko buduće pisanje istorije knjaževačkog kraja dragocena će biti Stojanovićeva obimna monografija o rodnoj Jelašnici (i Timočanima kroz vekove) koju je dugo pripremao i koja se pojavila iz štampe u drugoj polovini 2009.godine. Za monografiju o osnovnoj školi u Minićavu, povodom proslave 165.godišnjice ove ugledne prosvetne ustanove, on upravo svedoči o ratnim zbivanjima u Minićevu, Jelašnici, Manjincu, Debelici, Ošljanu i Jakovcu. Posle svake četničke potere ili zverskih ubistava, škole su privremeno prestajale da rade.
U vreme velike Aćimovićeve policijske potere uhapšen je i Miodrag Stojanović, ali ne samo on. Organizovano su tada hapšeni komunisti, učitelji i svi ljudi koji su bili osumnjičeni da pomažu partizanski pokret. U toj prvoj poteri, seća se Stojanović, uhapšeni su i Miodrag Mića Stanković, Božin Jovanović, Vukašin Milić . . .Knjaževački zatvor bio je prepun (150 ljudi u jednoj sobi), a islednici su prebijanjem i mučenjem nastojali da iznude priznanja. Pamti Stojanović i hapšenja 1943.godine, kada su Knjaževčani, među kojima je opet bio i on, i Dragojlo Milić i Mile Julin i Božin Jovanović, stočnim vagonima otpremljeni do zatvora u Nišu.

Božin Jovanović i Miodrag Mija Stojanović

 

Vukašin Milić, učitelj u Manjincu, poginuo je, kao načelnik štaba partizanske brigade u Jablanici. Miodrag Stojanović seća se njegovog herojskog držanja pred specijalnom policijom u vreme hapšenja. Gledao je tada uhapšeni Stojanović kako daktilografkinja skače na islednika Andru Milutinovića, ne bi li ga sprečila da udari učitelja Vukašina. Bio je Vukašin tada omiljen u narodu pa su skupljani potpisi da se on pusti iz zatvora. U Mijinoj Jelašnici i Manjincu svi su se potpisali.
U četničkom teroru 1943.godine stradao je i učitelj Stojan Manić. Miodrag Stojanović ga se seća kao dragog čoveka i izuzetnog pedagoga. Dok je službovao u Novom Koritu, svake subote je silazio u Minićavo (ondašnji Andrejevac) da poseti porodicu. Bio je pčelar i pčelareći u Koritu, Ošljanu i Petruši održavao je veze sa partizanima. Četnička „crna trojka“ izvela ga je iz stana u noći 12.novembra i ubila kod „Kulišta“. Za njim su ostale supruga Antica, takođe učiteljica, i dve maloletne kćerke.
Istog dana četnici su krenuli prema Ošljanu da ubiju i učitelja Miodraga Stojanovića, ali ga nisu pronašli. Produžili su prema Novom Koritu i tamo pronašli i ubili učitelja Miodraga Milosavljevića, koji je takođe sarađivao sa partizanskim pokretom. Miodrag Stojanović svedoči da je Milosavljević bio na vezi sa Milunom Minićem.
Hrabra je, veli Stojanović, bila i učiteljica Goša Vlahbegović. Došla je kao izbeglica iz Bosne, a u Jelašnicu je dospela posle odvođenja učitelja Videna Nikodijevića u zarobljeništvo. Štitila je svog poslužitelja koji je sarađivao sa partizanima. Četnici nisu uspeli da je pokolebaju i zastraše. Ostala je prisebna i kada su 4.decembra 1943,godine četnici tu u Jelašnici, na balkonu zadružnog doma, obesili partizanske simpatizere i pomagače supružnike Timotija i Rumenu Stojanović. Nisu uspeli da otkriju ni da je učiteljica Goša tu skrivala i Zorku partizanku. Ali, đaci su te godine ostali neocenjeni u drugom polugodištu. Četnička zverstva proredila su njihov dolazak u školu.
U monografiji o Jelašnici Miodrag Stojanović navodi kako su i u Jelašnici i u drugim selima oko Minićeva, zbog ratnih zverstava škole 1943.godine radile pod teškim uslovima, sa čestim prekidima u nastavi. Roditelji nisu smeli da šalju svoju decu u školu. Svuda uokolo motali su se nedićevci, dražinovci i bugarske vojne jedinice. U Jelašnici je učiteljica Goša bila izložena čestim saslušavanjima i pretnjama. Pretili su joj i četnici i Bugari. Ipak, preživela je sve te strahote i posle rata odselila se iz minićevskog kraja u Bosnu.
Školu su tih ratnih godina izbegavala i prestrašena deca u Jakovcu. U školskom dvorištu četnici su, pred đacima, ubili supugu istaknutog partizana Laze Krajinca. Prizor je bio jeziv: nesrećna žena izgorela je kao buktinja na školskom drvljaniku. Tada je učiteljica u Jakovcu bila Leposava Sibinović.
Miodrag Stojanović živo se seća kako su bili prestrašeni i đaci u Debelici, selu u kome je neko vreme službovao kao učitelj. Četnici Draže Mihailovića tamo su u jednom danu, 10.decembra 1943.godine, ubili 10 mladih ljudi u ataru Lipljanskih Gorica. Tog dana obešen je na balkonu zadružnog doma u selu Živojin Milojević Turčin. Niko iz sela tri dana nije smeo da priđe i skine obešenog. Četnički masakr u Debelici Miodrag Stojanović opisao je u još neobjavljenoj hronici o tom selu.
Stojanović je pouzdan svedok ratnih zbivanja u prosveti knjaževačkog i timočkog kraja jer je bio učitelj u više mesta: u Malom Izvoru, Borovcu, Bukovoj glavi kod Donjeg Milanovca, Gradskovu, Selačkoj, Jelašnici, Svrljiškoj Topli, Debelici i Minićevu. Građu o tome prikupljao je i radeći kao prosvetni instruktor sreza Zaječar, i radeći u Agitpropu Sreskog komiteta KPJ u Zaječaru. Nije prestajao da se za ta zbivanja interesuje i kasnije kada se zastalno nastanio u Minićevu. Od 1962.do 1982.godine bio je nastavnik srpskog jezika, profesor pedagogije, pomoćnik direktora, a od 1978.do 1982.godine, do odlaska u penziju, i direktor osnovne škole u Minićevu.
U monografiji o Jelašnici sačuvao je sećanje na mnoge događaje i iz tog vremena. Kao pouzdani svedok opisao je i pogibiju istaknutog ratnog prvoborca Miluna Minića (19.septembra 1942.godine u ataru Ošljana) po kome je bivše selo Andrejevac dobilo ime Minićevo. Zabelešku o tim ratnim zbivanjima Stojanović ima i u kratkoj monografiji o Minićevu, objavljenoj 1981.godine. Znatno je obimnija i mnogo duže pripremana monografija o Debelici. Još je u rukopisu.
Dragocena je bila i pomoć Miodraga Stojanovića u pripremi jubileja škole u Minićevu i pripremi monografije o školi tim povodom. Na sastancima organizacionog odbora on je zanimljivo i dragoceno svedočio o prošlosti škole i o ljudima koji su ostavili vidnog traga u razvoju školstva i ukupnom razvoju knjaževačkog kraja. Ta sećanja su sačuvana i mogla bi biti naknadno objavljena.

Share

Ostavite odgovor