Početna » Aktuelno » SPASILI IH TABAČI SNEGA

SPASILI IH TABAČI SNEGA

Bor, Crni vrh, 20. februar

Radnici na meteorološkoj stanici na Crnom vrhu danima bili zavejani i bez hrane

Izvor: Pravda, B. Filipović

Od prošlog ponedeljka do petka popodne, troje radnika, meteorologa i dežurni iz republičkog Sektora za vanredne situacije, bili su odsečeni od sveta u smetovima visokim i do pet metara, okovani ledom, jakim vetrovima i gustom maglom. Samo se čulo zavijanje gladnih vukova i povremena tišina u kojoj pokatkad odjekne pucanje bukove kore od mraza i leda. Temparatura se spuštala do minus 25 stepeni. Sneg nije prestajao. A oni: Slavoljub Atanasković, Veselin Milovanović, Ljubiša Andrić i Dragan Milovanović iz republičkog  Sektora za vanredne situacije čekali su da se bar malo razvedri i  da im neko donese hranu i cigarete. Meteorolozi se godinama smenjuju na 15 dana, ali sada je to bilo nemoguće: svaki prilaz je bio u smetovima i vejavici kakva se retko viđa na ovoj, zimi surovoj planini. Ekipe vatrogasaca i putara iz Bora nisu mogle da dođu ni do “Energoprojektovog” napuštenog grada u podnožju meteorološke stanice, udaljene najviše kilometer i po, mada s galvnog puta do ulaska u napuštene objekte nema više od kilometer,dva.Tri čistača snega nisu pomogla.

-Turistička organizacija Bora poslala je dva tabača snega za spremanje staze za nedeljno takmičenje u skijanju. To je pomoglo da se smena zameni. Dobijena je i hrana. Zamenili smo promrzle i gladne, utučene kolege.  Stigli smo ja, Jasmina Ružić, Ivan Birovljević i “dežurni” iz Sektora Sava Vasić. A dok mi nismo  došli bilo je strašno.Bez hrane je bilo najteže. Hvala Bogu, sad je lakše, ali opet smo zavejani. Vetar duva 30 kilometara na sat, magla je sve veća, mraz je stegao. Moramo svako jutro od 8 do 9,15 sati da merimo sadžaj vode i visinu snega. Temperatura se meri svakog sata. Bukvalno se na nama sve smrzne-priča Ivanka Jovanović napominjući da ne bi bilo lepo da budi koleginicu Jasminu zbog novinara. Umorna je i nazebla.

Ovde se ne ide peške. Sneg je i u dvorištu stanice iznad čoveka. Ni odani i uvežbani psi ne žele napolje. Bela pustoš je na sve strane. Kad je sunce, onda se kao na dlanu vidi Borsko jezero. Vidik puca do Kopaonika. Danas se ne vidi ni prst pred okom.

-Motorne sanke i raonici nisu pomogli. Nemoguće je probiti se kroz toliku snežnu blokadu. Sve smo pokušali. Zato samo apelovali da se helikopterom dobaci hrana-kaže Miodrag Marković, komandir Vatrogasne brigade iz Bora.

Posle su nam , u telefonskom razgovoru,  rekli da helikopter nije stigao, jer se ništa nije videlo od magle i vejavice. Zasad nema veće opasnosti, mada su opet odsečeni, nemoguće je doći do stanice. Radnici iz borskog turizma pokušavaju da utabaju što više snega i omoguć prolaz do meteorologa, ali kijamet ne prestaje.

Može i gore

-Stanica je na najvišoj koti, na 1.039 metara nadmorske visine i na vatrometini koju retko koje zime zaobiđe snežna oluja sa smetovima i do neverovatnih sedam, osam metara. Ko tamo zimi nije bio, teško je objasniti koliko nevreme može da podivlja. Planinari često posećuju radnike na stanici, odnesu im piće, hranu, voće. U dane kad je stanica kao sada prekrivena snegom i lelom, niko se ne usuđuje na taj opasni put. Sigurno je da dolaze i vukovi u blizinu stanice. Pre dve zime stigli su i do napuštenog grada. Posle je organizovana lovačlka hajka-podseća Borko Gajić, predsendik borskih planinara.

Share

Ostavite odgovor