Početna » Aktuelno » U plusu preko tri milijarde dinara

U plusu preko tri milijarde dinara

Bor, 2. mart

Finansijski bilans iz tekućeg poslovanja bolji je čak za 6,1 milion dolara od ostvarenog u 2010. jer je razlika između poslovnih prihoda i rashoda prošle godine iznosila 41,678 miliona dolara – izjavila na konferenciji za novinare Mirjana Antić. – U 2011. proizvedeno 25.250 tona katodnog bakra iz sopstvenih sirovina, više od tone zlata i 4,5 tone srebra, a 47% bakra i bakarne žice izvezeno na inostrano tržište. – Izmiren dug prema ruskoj “Euroaksis banci”, a sa londonskom “Standard bankom” postignut dogovor o otpisu 51 odsto potraživanja

Jedini domaći proizvođač bakra, zlata i ostalih plemeinitih metala, Rudarsko-topioničarski basen Bor, ostvario je u prošloj godini pozitivan finansijski rezultat i dobit iz tekućeg poslovanja od tri milijarde i 56 miliona dinara! Prevedeno na američku valutu, pozitivan skor vredan je 41 milion 678 hiljada dolara. Ovo je, govoreći o poslovnim rezultatima Basena ostvarenim u prošloj godini, saopštila, pored ostalog, zamenica generalnog direktora za ekonomska pitanja Mirjana Antić na koferenciji za novinare upriličenoj prvog marta.

-Bez obzira na poslovnu klimu u kojoj smo poslovali prošle godine (nestabilan oporavak od svetske ekonomske i finansijske krize) i sve okolnosti koje u pojedinim trenucima nisu bile nimalo povoljne po opšti ambijent i privredne tokove u zemlji, RTB, ipak, ima čime da se pohvali. Poslovali smo u prošloj godini uspešno i u kontinuitetu sa 2010., i ostvarili pozitivan finansijski bilans iz tekućeg poslovanja, bolji čak za 6,1 milion dolara ili 17,2 odsto nego pretprošle godine. Razlika između poslovnih prihoda i rashoda 2011. godine iznosila je 41,678 miliona dolara – rekla je Antićeva.

U proizvodnom delu ponos RTB-a su rezultati ostvareni u raskrivanju ležišta, odnosno uklanjanje 28 miliona tona raskrivke. Toliko, kako je istakla, Basen godišnje nije dao još od 1998. – Ukupne iskopine od 41 milion tona najveće su u poslednjih petnaest godina, a odnos rude i raskrivke je rekordan za godine komercijalne eksploatacije. Primera radi, da smo prošle godine zadržali odnos iz 2010. iskopine bi bile manje za 11 miliona tona, a materijalni troškovi niži za čak 16 miliona dolara. Kašnjenje u raskrivanju rudnih ležišta bi, međutim, dugoročno nanelo znatno veću štetu, pa je u ovom slučaju mnogo bolji finansijski efekat s predumišljajem prenebregnut. S druge strane, RTB je u 2011. proizveo 25.251 tonu katodnog bakra iz sopstvenih sirovina, 1.032 kilograma zlata, 4,5 tone srebra i 74.000 tona sumporne kiseline.

Povećan izvoz

Ono što je, po rečima Antićeve, poboljšalo deviznu poziciju kompanije u odnosu na neke prethodne godine jeste drugačija struktura prodaje bakra. – Basen ima berzanske proizvode (bakar, zlato i srebro) i oni su, izuzev zlata koje se u potpunosti predaje Narodnoj banci Srbije, slobodni za prodaju van granica Srbije. Prošle godine došli smo prvi put u situaciju da 47% proizvodnje bakra i bakarne žice izvezemo, dok se ranije taj procenat kretao oko 20 odsto.  Sve je veći broj kupaca za naš prvi finalni proizvod posle katode – za bakarnu žicu –  zbog njenog ali i kvaliteta  standardnih sirovina koje su osnov za proizvodnju te žice. Sa stanovišta proizvodnje i plasmana u potpunosti smo osvojili tržište i uspostavili kvalitetan odnos sa kupcima, kako u zemlji tako i u inostranstvu, ali i sa velikim brojem trgovaca. Posle dužeg vremena je, recimo, u 2011. zaključen i realizovan godišnji ugovor sa švajcarskim “Glenkorom” o prodaji 6.200 tona bakarne žice – rekla je Antićeva.

“Hipoteka prošlosti”

Troškovi kompanije su, po njenim rečima, i u poslovnoj 2011. bili podvrgnuti rigoroznoj kontroli, pa je zato evidentan njihov sporiji rast u nominalnom, a onda i u relanom iznosu, u odnosu na rast iskopina. – To je ono što nas ohrabruje jer praktično znači da RTB i sa većim iskopinama obara troškove po jedinici proizvoda. To je, svakako, cilj kome smo težili!

Ozbiljnu hipoteku prošlosti, kako se izrazila, pored neblagovremenog raskrivanja ležišta koje je znatno veći obim iskopina odredilo kao prioritetan zadatak, predstavljaju i tzv. stari basenski dugovi. – Oni postoje u  poslovnim knjigama i treba da budu rešeni u najskorije vreme  kroz proces konačne transformacije RTB-a i formiranja jedinstvenog preduzeća. Dok se to ne desi, naše poslovne knjige trpeće korekcije i uticaje negativnih kursnih razlika jer smo zaduženi kreditima koji datiraju iz ranih devedesetih godina. Primera radi, u poslovnim knjigama još uvek postoje krediti koji su uzimani za opremu koja je radila na starom borskom površinskom kopu, a on, to svi znaju, ne radi već 20 godina. To su krediti iz Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, mada ima i drugih obaveza iz tog perioda koje će biti predmet posebnog regulisanja kroz postupak reorganizacije RTB-a. Podsetiću da je usvojen princip da svi dugovi prema državnim poveriocima budu konvertovani u ulog države kao titulara ili tih poverilaca, pod državnom “kapom”, u ulog novog preduzeća. Na taj način RTB postaje državna firma. Komercijalni poverioci su druga kategorija i sa njima će se pregovarati – podvukla je zamenica generalnog direktora RTB-a za ekonomska pitanja. Dodala je da se ta neslavna “hipoteka prošlosti” odrazila na negativne kursne razlike i na negativan podbilans. – U toku prošle godine smo, s obzirom na najavu da će se tranformacija preduzeća desiti u 2011., “čistili” deo poslovnih knjiga od tih dubioza iz ranijeg perioda, od onoga što je knjigovodstveno zastarelo, pa je deo tih ispravki urađen kako bi se popravio opšti utisak o knjigovodstvenoj evidenciji.

Namirenje komercijalnih poverilaca

Govoreći o ukupnom dugu RTB-a u čijoj strukturi najveći deo (72 odsto) čini dug prema državnim poveriocima, Antićeva je, odgovarajući na pitanja novinara, kazala da je krajem prošle godine počelo namirenje komercijalnih poverilaca. – Tada smo izmirili dug prema ruskoj “Euroaksis banci” koji većim delom datira iz perioda pre 2000. godine. To je bio jedan od većih poverilaca, ali i jedini koji je, pored izvršne sudske presude, imao i hipoteku. Upravo je ta hipoteka isključivala mogućnost pregovora sa ruskom bankom, pa je neminovno bilo stoprocentno izmirivanje duga. Iplatili smo potraživanje od 12,85 miliona dolara, a “Euroaksis banka” se obavezala da povuče hipoteku. Samim tim, pošto smo dug vratili iz kredita koji nam je odobrila domaća banka, promenili smo i strukturu ukupnog duga u korist državnih poverilaca – istakla je Antićeva.

Londonska “Standard banka” je, kako je rekla, nedavno prihvatila otpis 51% potraživanja i reporogram preostalih 49 odsto duga. – Na taj način londonska banka je, faktički,  pristala da otpiše potraživanja u vrednosti 39,8 miliona dolara, a da joj ostatak duga, nakon dvogodišnjeg grejs-perioda, isplaćujemo u narednih pet godina. Reč je o pojedinačno najvećem komercijalnom poveriocu čija su vlastita potraživanja (a ona je otkupila i “Glenkorova”) vezana isključivo za period pre 2000. godine. Verujem, dodala je, da će u pregovorima  sa grčkim “Mitilineosom” biti primenjen istovetan model.

Izražavajući zadovoljstvo ostavrenim poslovnim rezultatima u prošloj godini, Antićeva je na kraju zaključila da su oni, zajedno sa planskim zadacima u 2012., dobra osnova za još bolje rezultate  i da ulivaju nadu da će, sa postojećim društvenim i cenovnim okolnostima, u ovoj godini biti afirmativniji.

Gorica Tončev Vasilić

Share

Ostavite odgovor