Početna » Aktivnosti » DEDA MILOJE U JEVROPI

DEDA MILOJE U JEVROPI

Bor, 5. mart

Tekst je osvojio prvu nagradu na konkursu za satiričnu priču na “Nušićijadi” 2011. godine u Ivanjici.

Prilički Kiseljak, poslednja nedelja avgusta 2020. Danas se u časnoj porodici starine Miloja sprema svečani ručak; najmlađi unuk Nikola polazi sutra u prvi razred. U predškolskoj grupi je bio najbolji, odlično već govori engleski i nemački, od predmeta najviše voli Bulovu algebru i programiranje… pa se nadaju da će i dalje biti uspešan đak. Ići će u priličku osnovnu školu koja je, od kako je prodata na tenderu, jedna od boljih u distriktu. Novi vlasnik, gospodin Rale Bekulić, koji nije ni školu preskočio kada je u paketu kupovao sve objekte od Radaljeva do Senjaka, postigao je dogovor sa Ministarstvom prosvete u Lisabonu da se uvede i šesti obavezni strani jezik za prvake, a dva su izborna. Srpski jezik se i dalje izučava u sedmom i osmom razredu kao fakultativni predmet, ali fond časova je povećan na dva časa u polugodištu, s tim što je svaki učenik obavezan da u toku školovanja pročita po jednu stranu iz nekog dela domaćih pisaca. Čitaće, naravno, sa Interneta jer je biblioteka ukinuta i preuređena u informatički kabinet. Fiskulturna sala je takođe pretvorena u salu za video-konferencije, pošto fizičko u školama već odavno ne postoji. Planira se i ponovno uvođenje istorije kao izbornog predmeta, samo dok se usaglase još neki stavovi sa albanskom nacionalnom zajednicom u našem distriktu. Roditelji su Nikoli već kupili novi laptop sa licenciranim softverom,što je obavezna oprema za svakog đaka-prvaka, a GPS-uređaj i navigaciju će koristiti staru još neko vreme, dok Đuro ne obnovi kreditnu karticu. Ima neki problem sa karticama, juče je baš obišao svih dvanaest banaka u Prilikama, kažu da se još čeka izveštaj sa centralne berze malina u Drezdenu, izgleda će ove godine imati veći minus nego obično. Do ove godine je uvek po završenoj berbi morao da doplati najviše 4-5 hiljada evra na svojih 50 ari pod malinom, što i nije bilo tako loše. Ali ove godine je nalaz evropske interdisciplinarne komisije za poljoprivredu bio krajnje nepovoljan, što je oborilo cenu naše maline na 25 centi za kilogram i svakoličina je svrstana u osmu klasu kvaliteta. Razlog za to je što je na nekoliko poseda u okolini Arilja nađen izvestan broj stubova u malinjacima koji nisu bili u propisanoj svetlo-plavoj boji sa žutim zvezdicama a, takođe, prva žica u redovima je bila niža za 2,5 milimetara od predviđene najniže visine.Srećom, na poštovanje ljudskih prava berača nije bilo primedaba, inače biizvoz bio sasvim obustavljen. Sve ove brige brine i deda Miloje dok zamišljen sedi na osunčanoj terasi. Po ko zna koji put poluglasno opsova sebi u brk i baci novine koje je čitao. Svašta je u svom životu pregurao, i ratove, i nemaštinu ali ovo, kaže, još nije bilo. Nervira ga i što su sve novine u Srbiji na engleskom, morao je u svojoj sedmoj deceniji da uči strani jezik. On uvek nešto gunđa već tri godine, od onog dana kada je Srbija konačno primljena u Evropsku uniju. A primljeni smo u jesen 2017. godine, kada je i poslednji osumnjičeni Srbin isporučen Haškom tribunalu. Bio je to neki Grebić iz Ljubića koji je još 1974. dok je služio u ondašnjoj JNA, jednom bosancu Mirsadu ‘zapalio biciklu’. Za one koji nisu bili u vojsci da objasnim: to je jedna veoma zabavna igra omiljena u muškim spavaonicama, kada se nekome ko zaspi pre ostalih, a to su obično oni koji ne učestvuju u popodnevnim ili večernjim zezanjima, stavi smotuljak novinskog papira među prste na nogama i zapali. Mučenik se probudi od bola a neki minut pre toga počne da vrti nogama kao da vozi ‘Tur de Frans’. Svi se, naravno, valjaju od smeha, osim nevoljnog ‘bicikliste’. Elem, taj Mirsad je tada rekao ‘jebo mater, platiće mi onaj ko je zapalio’ – i Grebić je sada platio. Sreća te mu je sudio lično Vojislav Šešelj, koji je u međuvremenu postao predsednik Haškog suda, te čovek nije streljan već je dobio doživotnu robiju zbog udruženog zločinačkog poduhvata. Miloje se u to vreme bio strašno prepao jer je i on imao slično delo u vojsci, ali izgleda niko nije prijavio: nekom Hrvatu je sipao brom u čaj, što bi se verovatno tumačilo kao pokušaj etničkog čišćenja! Za neupućene da kažem: brom ima potpuno suprotno dejstvo od čuvene ‘španske mušice’; a ko nije čuo ni zato…hm, nije sada baš umesno da objašnjavam. Sve u svemu, Srbija od tada postade deo Evrope, a za Miloja počeše mučni dani. Ustane sa svoje hoklice i nervozno šeta s kraja u kraj trema, slatko bi zapalio jednu ali ne sme. Pušenje je u Srbiji već tri godine najstrožije zabranjeno! U tom naiđe snajka Radojka, kaže da sprema za doručak gibanicu. Naravno, peče na plinsku peć jer su šporeti na drva odavno izbačeni iz upotrebe, a i da nisu, drva nema! Austrijska firma koja je kupila Malič i još par okolnih planina ne dozvoljava pristup van ograđenih puteva, čitavo područje je zaštićeno za odlaganje nuklearnog otpada. Ali, navikla je Radojka na plin; sada je muči to što će gibanica biti bez jaja.- Pa stavi bre neko jaje, na šta će da ti liči gibanica, znaš da imamo goste!- Ne bih se ja igrala s tim. Znaš da nemamo sertifikat za onu koku-graorku, ja sam je sama izlegla pa nema kontrolisano poreklo, ni licencu za jaja. Meni se bog’me ne ide u zatvor nit mi se nosi narukvica gde joj mesto nije.- Ne brini ti za narukvicu, to je samo za one što uzmu milione! Ma, more, kad ja poludim pa uzmem i zakoljem prasence. Da jednom slatko jedem, posle tri godine…’bem ti više i tu Jevropu!- Nemoj se šaliti, deda s tim! Znaš kako si prošao za ono pile proletos! To vam nisam rekao: Miloje bio rešio za Vaskrs da ispeče pile, dojadilo mu da stalno jede alge, soju i korn-fleks! I samo što je pojurio po dvorištu jedno oveće pile sa nožem u ruci, stvorila se na kapiji patrola interventne brigade, ambulantna kola i vatrogasci sve sa rotacionim svetlima i sirenama. Pola sela se isprepadalo a dedu odvedoše na prisilnu hospitalizaciju i sva moguća ispitivanja. Izvukao se tada bez zatvora ali mu je određen obavezni program inkluzije i resocijalizacije tako da svake sedmice dolazi socijalni radnik i proverava da li je deda promenio stav i prihvatio evropske norme ponašanja. Posećuju, takođe i komšiju Jevrema koji je, kad su nam ono ugrađivali čipove, pitao gospođu koja izdaje biometrijska dokumenta da mu, umesto na levu ruku, čip ugrade na onu stvar! Miloje opet besno opsova i pogleda gore prema Mučnju.- Znaš šta snajka, odok ja sutra kod prijatelja Šaraklaje na Katiće da malo odmorim glavu. Nema te Jevrope kojoj on neće doskočiti; ima na Karađorđevom šancu jednu zemunicu u kojoj drži mali lampek, uvek ima dobru domaću prepečenicu koju ova ekološka komisija nikad nije pronašla. Bili su jednom u blizini, osetili nešto, ali spasio ga Krcun, načelnik distrikta i poverenik EU, koji i sam navrati na po neku s’vremena na vreme; rekao da su u pitanju neke hemijske analize. Nedeljom se tu ispeče i jagnjence za društvo, milina jedna. A sve izgrađeno od donacije koju je Šaraklajić dobio od te iste Jevrope za Istraživačku stanicu, alal mu!- Stigla si, ćero – obrati se unuci Marini, koja upravo ulazi u dvorište. Marina, lepa devojka, gimnazijalka već, ne odgovara; ne čuje ona ni dedu ni Radojku. U ušima joj slušalice a naočare nosi sa ugrađenim tablet- računarom, to je pravi modni hit ove godine, tako da mladi po gradu i ne vide jedno drugo a kamoli da čuju. Ali zato su uvek na vezi sa ‘prijateljima’ sa Fejsbuka; tako i ona, upravo razgovara sa svojom novom devojkom, Slovenkom koju je upoznala u Guči. Čim završi školu planira da se venčaju. Miloje zamalo nije umro kad je čuo za to, slaba mu je bila uteha što se i Jevremov unuk oženio sa nekim momkom iz Novog Sada. Sve po evropskim zakonima! A ni u Guču Miloje više ne ide, otkako je i tamo zabranjeno pivo i roštilj. Pod šatrama se služi samo češka safalada i brokoli, a pije se isključivo Red Bul, koji je i glavni sponzor sabora. Poslednji put kad je bio, tako ga zaboleo stomak od posne hrane da je jednu devojku zamolio za tabletu. Uzeo je tri, dok mu ne rekoše da je to bio Ekstazi! Posle je celo veče igrao moravac bez obzira što je na programu bio koncert Bečke filharmonije i takmičenje u jodlovanju! Nasmeši se, prvi put posle dugo vremena, kad se seti toga. Ali za kratko, jer cezijumski sat sa džamije u centru Prilika poče da izbija dvanaest sati. Odmah potom se sa razglasa začu Oda radosti, himna Evropske unije. Svi stadoše mirno, kako je i propisano, a Miloje se tri puta prekrsti, pokaza šipak prema zapadu i ovaj put sasvim glasno opsova: preživela je Srbija i tursku imperiju, i austrougarsku, i nemačku okupaciju…pa vala će doakati i ovoj Jevropi, daće bog!

Share

Ostavite odgovor