Početna » Aktuelno » ZALJUBLJEN U RUSIJU

ZALJUBLJEN U RUSIJU

Bor, 15. mart

Rusko Žikić, Srbin koji  dve decenije gradi hotele i škole  u Sibiru

Autor: Pravda, B. Filipović

Rusko Žikić ( prvi sleva) – pripreme za temelj obdaništa u Burjatiju

Rusko Žikić ( prvi sleva) – pripreme za temelj obdaništa u Burjatiju

Otišao je pre 20 godina sa čuvenom borskom arhitektkinjom Sekom Manzalović u daleki Sibir, u Irkutsk, u Burjatiju i Hakasiju i ostao do danas noseći u srcu bezgraničnu ljubav prema ruskom narodu. Roditelji su, u znak pažnje prema „majčici Rusiji“, dali mu ime Rusko na koje je ponosan i koje Rusi u dalekom Sibiru s poštovanjem izgovaraju. Kako i ne bi: sve minule godine posvetio je graditeljstvu u tim krajevima prostrane, bratske zemlje: sa svojom ekipom i partnerom u poslu i sa 180 radnika izgradio je Bajkal biznis centar, Fabriku za preradu ribe, Tržni centar, Dijagnostički centar i Centralnu pijacu u Irkutsku, te hotele: „Sunce“, Angora, Bajkal, hotelsko zdanje nedaleko od Moskve, obdaništa, škole… Za neki dan, 26. aprila, ponovo odlazi u Burjatiju da gradi obdanište za 100 dece.

-Da ne zaboravim. U Hakasiji izgradili smo upravnu zgradu za Deripaksin Aluminijumski kombinat. Sve što je urađeno našim rukama primljeno je s oduševljenjem. Jer, kvalitet nije dolazio u pitanje. Domaćini su nesebično pomagali. Dok se naši radnici nisu privikli na 45,50 stepeni ispod nule, nisu tražili ni nadoknadu. Divni ljudi, predobar , neiskvaren narod. Vole nas i prihvataju zaista kao da smo braća. Kad se setim 1999. godine i NATO bombardovanja, dođe mi i sad da zaplačem. Kleli su i besneli na Jeljcina, protestvovali svaki dan, zahtevali da brane Srbe i Srbiju. Neverovatan osećaj kakav nigde Srbi ne mogu da dožive nego u toj hladnoj, siromašnoj zemlji prepunoj bogatstava-priča Rusko šetajući ovih dana ulicama Bora na minus dva, tri stepena – u košulji s dugim, pokatkad i kratkim rukavima.

Nikad u svojih 62 godine nije bolovao, ne računajući neizostavni hiruški zahvat. Ljudi ga uznevereno gledaju neverujući očima, ali i ne znajući da je prebrodio 19 surovih sibirskih  zima.

-U Irkutsku sam napravio kuću od 273, u Boru imam stan od 90 kvadrata. Do Moskve avionom letim tri sata, šest do Irkutska, a onda sledi 20 sati automobilom do Burjatije. Kroz tajgu „letimo“ makadamskim putem, a na 630 kilometara prođemo kroz samo tri sela. Jesu sirotinja, ali leže na zlatu, molibdenu, na retkim metalima. Tamo sam prvi put uzeo u šaku zlatni pesak.  Oni žive za svoj zavičaj, njih ne zanima bogatstvo, ni gradska vreva. Nesebičan, vredan, narod  odan svojoj zemlji-objašnjava naš sagovornik.

Rusko je, kao majstor u bivšoj borskoj Fabrici oprema i delova radio i u Mongoliji, pa u Burmi. U Ulambatoru sagradio je Sportski centar. Prošao je, veli, Aziju, Afriku, Evropu i ogromnu Rusiju uzduž i popreko.

-Kad bih se ponovo rodio, rodio bi se u najdražoj zemlji na svetu, mojoj Rusiji. Naprosto, zaljubljen sam u taj narod-prkosno prozbori Rusko, sigurno jedini Srbin u Timočkoj krajini sa tim imenom.

RUSI  I SRBI

-Ne znam šta sve može da se desi, ali Rusija i ruski narod nikad neće ostaviti Srbiju na milost i nemilost. Jeljcin je prošlost. U slučaju da im okrenemo leđa, Bog nam to neće oprostiti. Poznajem ih bolje nego mnoge naše diplomate i stručnjaci, i zato nigde bez braće Rusa. To je moj najiskreniji savet – reče Rusko i stavi obe šake  na vlažne oči.

Rusko Žikić u borskom Novom gradskom centru...

Zima, zima: Na gradilištu u Burjatiju na minus 45 stepeni

Rusko Žikić u trenucima odmora, na kamili u Mongoliji...

 

Share

Ostavite odgovor