Početna » Aktivnosti » VOJSKO MOJA, BOG VAS BLAGOSLOVIO

VOJSKO MOJA, BOG VAS BLAGOSLOVIO

Bor, 27. mart

Autor: B. F.

U Boru se susreli, nakon 13 godina, borci i komandanti odbrane Kosova i Metohije iz 1999.

 

Trinaest godina od NATO bombardovanja, 24. marta, u Boru je obeleženo, čini se, dostojanstvenije nego ranije: na jednom mestu, pred spomenikom žrtvama NATO-agresije iz1999., na skveru, preko puta Sportskog centra, okupili su se Borani, vojnici-borci sa Kosova i Metohije iz tog vremena iz cele Srbije i njihovi komandanti i oficiri. Dirljiv susret, događaj koji će pamtiti svi koji su se desili tog dana u gradu bakra.

-Momci, osvetlali ste obraz naciji. Napisao sam knjigu o tim danima i bombardovanju, o našem žrtvovanju za otadžbinu. Verujte mi, sve je kao suza čisto i istinito. Danas jesmo skrajnuti u javnosti, ali vreme će pokazati koliko smo učinili za svoj narod-rekao je general Miloš Đošan.

Stariji zastavnik u penziji Žarko Petrović nije krio radost ponovnog susreta sa svojim vojnicima:

-Porasli ste, očvrsli. Jaki ste, vidim, kao i te 1999. U vašim očima sija prokos, ponosni ste.Hvala vam što ste “izvršili” još jedan zadatak i stigli na vreme.

Vojnik Dragan Tomić iz sela Cvetulje kod Krupnja pozdravio je svoje pretpostavljene , i strogo, vojnički raportirajući:

-Srećni smo što se opet vidimo. Još smo snažniji, i ponosniji. Ne daj Bože da zatreba, opet ćemo kao jedan braniti Srbiju.

Stajali su mirno, dajući stražu, kraj spomenika 12-storici poginulih Borana na Kosovu i Metohiji, slušajući zvanično slovo svog komandanta Miloša Đošana:

-Nikad nećemo zaboraviti bombe i odgovor neprijatelju. Nismo bili protiv celog sveta, samo smo branili svoju zemlju i narod, svoju teritoriju. Svako bi to na svetu učinio…

Nije suza potekla, bilo je zagrljaja, poljubaca, pesme. Nenad Merinović i Dejan Malenović iz Jagodine nisu se rastajali. Bili su veliki drugovi na ratištu. I Bogoljub Ikodinović iz Beograda, Saša Petrović iz Požarevca, Nenad Marković iz Aranđelovca i još njih nekoliko gromko su zapevali “Oj Srbijo mati…”. Na Okruglom stolu o položaju boraca u poslednjim ratovima od 1990. nisu ni reč rekli, nemo su slušali roditelje i rodbinu palih i ranjenih boraca koji su i ovog puta iskazali nezadovoljstvo položajem u društvu. Njima je najva žnije bilo da su opet zajedno i da se neko setio da ih okupi

-Možda je najpotresnija slika poseta roditeljima poginilog vojnika Dejana Jovanovića iz homoljskog sela Gornjane. Tamo su ih, u dvorištu kod spomen-ploče u Dejanovoj ulici, dočekali Dejanovi otac i majka, poslužili ih hlebom i solju, rakijom i kolačima. Gledali su ih ne trepnuvši ostareli Jovanovići. Jer, oni su ti koji su sa njihovim sinom delili zlu sudbinu.

Genaral Božidar Delić, jedna od njihovih komandanata, jedva je smogao snage da kaže:

-Bog vas, deco i vojnici moji, blagoslovio…

 

Share

Ostavite odgovor