Početna » Aktuelno » VIRTUELNI SELEKTOR ODABRAO FOTOGRAFIJE A NE SLIKE

VIRTUELNI SELEKTOR ODABRAO FOTOGRAFIJE A NE SLIKE

Bor, 25. maj

Otvoreno pismo javnosti povodom meil-internet-virtuelnog žiriranja Sedmog majskog likovnog salona ULU u Boru

Ja, Branislava Stojanović i moj suprug, Miloš Stojanović, decenijama se bavimo samoukim likovnim stvaralaštvom u Boru iz čiste ljubavi prema likovnom.Učestvovali smo na svim kolektivnim izložbama u Boru i van Bora. Na ovim smotrama smo imali zapažen uspeh sa svojim delima, jer su suprugove slike sa ovih salona učestvovale i na salonima van Bora a moje na „Međunarodnoj likovnoj smotri žena slikara“ u Majdanpeku u dva saziva.

I pored velikog iskustva u samoukom likovnom stvaralaštvu u Boru i van Bora, doživeli smo veliku neprijatnost (nepravdu) na ovogodišnjoj Majskoj smotri u Boru. Šta se desilo?

Uredno smo predali tri opremljena likovna dela (dva moja i jedno suprugovo) za „Majski salon“-otvoren 2012.god. u galeriji „Bakar“ u Boru i tom prilikom primetili da su primljena i neopremljena dela i ako je uslov (tako se bar nama uvek kaže od strane rukovodstva udruženja) da dela moraju biti potpuno opremljena za selekciju.Meil-internet-virtuelni selektor, Slobodan G. Jovanović,vanredni profesor fotografije sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Nišu, od tri ponuđena odabira samo jedno delo i to moje delo.

Suprug i ja i većina dobrih poznavalaca likovnog stvaralaštva u Boru mišljenja smo da su i dva odbijena dela trebalo da se nađu na „Majskoj smotri“, jer nema uočljivih vizuelnih razlika u estetskom sadržaju između tri dela. I tu počinje naša sumnja u valjanost „virtuelnog selektiranja pomenutog profesora“, kvaliteta fotografija poslatih meilom, sugestija od strane onih koji su meil poslali…*Profesor nije bio u Boru, to su činjenice,da uživo obavi selektiranje*, već je to obavio meil- internetom, jer je „ovo, zaboga, 21.vek“-kaže direktorica Muzeja u Boru.

Predsednik ULU „Vane Živadinović“ Bor, Ratko Janković,  odsutan je zbog bolesti i nije u Boru, a članovi Predseništva udruženja, kao ni ostali članovi, nisu obavešteni ni konsultovani o načinu selekcije za Majski salon.

Kontaktirali smo i Ratka Jankovića putem telefona i on nam je rekao da je januara meseca pomenuti profesor bio u Boru i tom prilikom su se desili neki dogovori u prostorijama udruženja da profesor bude selektor likovnih dela za Majski salon, ali je dogovor bio da dođe u Bor .Inače, Ratko Janković nije obavešten o načinu na koji je izvršeno žiriranje ovogodišnjeg Majskog salona.

Kontaktirali smo prof. Jovanovića putem telefona i on je potvrdio da je selekciju izvršio po pozivu direktorke Muzeja Slađane Durđekanović-Mirić, a na osnovu meilom poslatih fotorafija od strane Novice Stankovića, zaposlenog u Muzeju rudarstva i metalurgije u Boru i da mu je, između ostalog, Slađana rekla da udruženje nema para da finansira profesorov dolazak, da će putem mejla dobiti fotografije likovnih dela i da  zbog malog izložbenog prostora može da „prođe“samo po jedno delo od svakog autora,pri čemu su profesoru poslate slike bez imena autora što je ,kako nam je profesor rekao, i njemu bilo malo čudno. Na Majskom salonu nekoliko stvaralaca zastupljeno je sa dva-tri likovna dela i čudno, uvek, na salonima i ranije su to ista imena.* Ko je zapravo izvršio selekciju?*

Zato je i došlo do ozbiljno stručnog propusta kod selektiranja na „virtuelni način“. Greške su lako uočljive vizuelno, jer su na ovoj smotri olako prošla dela sumnjivih estetskih vrednosti.Zašto, odgovor je veoma jednostavan: Da je profesor Jovanović uživo selektirao izloženi izbor, bio bi daleko objektivniji (stručno) i  ne bi bilo nikakvog manipulisanja sa imenima autora i brojem dela koja će se naći na Salonu.

Kao što reče citirana direktoka Muzeja -ovo je 21.vek, ako nije bilo para za dolazak profesora iz Niša, zašto, onda, zarad objektivnosti – stručne, nisu meil-internetom pozvali stručnjake iz Beograda, Novog sada, Subotice, Skoplja, Zagreba, a u najboljem slučaju Pariza, Moskve, Čikaga-svi bi se odazvali i svi bi bili obostrano zadovoljni.

Jasno, prof. Jovanović, nenemerno, nanosi štetu svom ugledu likovnjaka, a još više je naneo štetu likovnim stvaraocima u Boru, i ko će ubuduće više izlagati ako se i dalje primenjuje „ovakvo“ žiriranje. U ovom slučaju svi mi smo mogli putem interneta da dostavimo fotografije svojih dela pa da naši „gore navedeni predstavnici“ obave posao selekcije. Uštedeli bi sebi vreme i trud da dela donosimo u galeriju, koja će možda proći – kao fotografije…

Odziv likovnih stvaralaca u Boru je u ovom slučaju  bio mali, i ako ih ima preko 60 u Boru, i kako ih okupiti kada je puno njih( koji su ranije bili ili su još uvek članovi ULU  „Vane Živadinović“ Bor) odustali da izlažu svoja dela upravo nezadovoljni zbog posebnog isticanja pojedinaca udruženja i raznih manipulacija pri selektovanju.

U svim gradovima po Srbiji, o amaterskom umetničkom stvaralaštvu: muzičkom, horskom, likovnom, književnom, pozorišnom,.brinu se ustanove tipa cntri za kulturu ili drugi oblici institucionalnog organizovanja.

Srećna je,danas, okolnost što u Centru za kulturu u Boru  radi honorarno jedan akademski obrazovan likovnjak koji može znatno-stručno da pomogne u radu ULU u Boru. Zato suprug i ja i većina likovnih stvaralaca i poštovaoca likovnog stvaranja u Boru tražimo od borske javnosti i javnih institucija da ULU  „Vane Živadinović“ Bor radi i stvara pri Centru za kulturu u Boru. Radi bi bio stru;an, objektivan, a to bi  privuklo  likovne stvaraoce u Boru i znatno doprinelo poboljšanju kvaliteta likovnog stvaralaštva u gradu i stavilo u ravnopravan položaj sve likovne stvaraoce što i jeste smisao jedne značajene vrste umetnosti za grad i za same stvaraoce.

Branislava i Miloš Stojanović

 

Podeli/Sačuvaj

Ostavite odgovor