Početna » Aktuelno, Ekonomija » Poslednji dani najvećeg rudarsko topioničarskog groblja u Evropi

Poslednji dani najvećeg rudarsko topioničarskog groblja u Evropi

Bor, 20. mart

Blagoje Spaskovski nije nepoznat pravosudnim organima. Godine 2001. bio je hapšen zbog ukupno 17 krivičnih dela koja je počinio u RTB-u Bor.Da bi se spasao dugogodišnje robije, aktivirao je svoje političke veze, na prvom mestu one u G 17 Plus, u koji je dospeo posle članstva u SPS-u i SRS-u. Posle je koketirao sa Demokratskom strankom, ali ona više nije na vlasti, tako da mu trenutno zaštita,  osim iz URS-a stiže i od pojedinaca iz SNS-a gde je učlanio svog pomoćnika i kolegu u kriminalnim radnjama Milinka Živkovića koji ekspresno postaje regionalni predsednik ove stranke.

Umesto da investira u nova nalazišta bakra, menadžment RTB Bora pare troši na hotelijerstvo, zoološki vrt i izgradnju preskupe nove topionice za koju nema dovoljno rude. Direktor Blagoje Spaskovski je od svog dolaska na čelo RTB-a preduzeće zadužio za dodatnih milijardu dolara, a izlaz iz ove situacije nalazi tako što plaća samo one dugove koje hoće. Sve mu je to omogućila snažna politička zaleđina.

Izvor: Milica Grabež, Tabloid

Rudarsko – topioničarski basen Bor (RTB) i Institut za rudarstvo i metalurgiju u konsultativnoj saradnji sa OUTOCUMPU-om  iz Finske 1987. godine su napravili studiju opravdanosti izgradnje nove topionice u Boru. Tada se zaključilo da bi za godišnju proizvodnju 200.000 tona katodnog bakra, koliki je bio planirani kapacitet topionice, bilo potrebno uvoziti dodatnih 250.000 tona koncentrata, odnosno 50.000 tona katodnog bakra. Kako je od tada vađenje rude bakra u Boru dodatno opalo, izgradnja nove topionice je potpuni poslovni promašaj.

Dr. Mile Bugarin, zamenik direktora Instituta za rudarstvo i metalurgiju, u intervjuu datom Pulsu istoka iznosi podatak kako se poslednjih četvrt veka nisu gradile topionice manjeg prerađivačkog kapaciteta od milion tona godišnje, a poslovodstvo RTB-a upravo tako nešto planira. „Ni jedna zemlja sa tržišnom ekonomijom danas u svetu nema topionicu kakvu Bor gradi od 80.000 tona godišnje katodnog bakra,“ ističe dr. Bugarin i nastavlja: „U svetu danas ima oko 120 topionica različitih tehnologija (uglavnom je oko 60 odsto osavremenjeno sa novim tehnologijama), gde se koncentrat topi u lebdećem stanju ili u rastopu ili sa starim-klasičnim  tehnologijama u plamenim i šahtnim pećima, zatim75 rafinacija, 160 aktivnih rudnika i oko 30 ležista bakra u pripremi i oni će biti otvoreni do 2016 godine. U savremenim topionicama ima slobodnih kapaciteta za preradu koncentrata bakra od oko 30 odsto.“

Već ovi podaci ukazuju na neisplativost izgradnje nove topionice, jer ni postojeći kapaciteti u svetu nisu do kraja iskorišćeni, tako da bi topionica mogla da računa jedino na rudu dobijenu u samom RTB-u. Velika potražnja za katodidnim bakrom u svetu je doživela svoj vrhunac i sada je u stagnaciji i padu. Snažan industrijski razvoj velikih tržišta kao što su Indija i Kina završen je, u svetu vlada privredna kriza, tako da će cena bakra vremenom da opada sa današnjih 8.000 dolara po toni.

Uprkos svemu ovome poslovodstvo RTB-a na čelu sa Blagojem Spaskovskim namerava da sprovede projekat izgradnje Nove topionice koja će na kraju da košta skoro pola milijarde dolara, umesto prvobitno planiranih 150 miliona dolara. Uz sve to, RTB je trenutno već u finansijskoj dubiozi od preko 1,5 milijardi dolara (od kojih je preko milijardu dolara duga nastalo pod sadašnjih menadžmentom za poslednje četiri godine), a proizvodnja je iz godine u godinu sve niža.

Dr. Bugarin upozorava: „Da bi RTB Bor proizveo samo 50 odsto potrebnog minimalnog godišnjeg kapaciteta koncentrata za novu topionicu, potrebna su kontinuirana ulaganja od oko 500 miliona USD u rudnčku i flotacijsku infrastrukturu u naredne 3-4 godine kako bi se obezbedio maksimum proizvodnje  za narednih deset godina oko 45.000 tona katodnog bakra, što je tek oko 50 odsto minimalnog kapaciteta za novu topionicu.Ukoliko bi se duplirale investicije i istovremeno krenule sa prethodnim investicijama u šestoj godini moglo bi se doći do kapaciteta od oko 80.000 tona bakra godišnje iz ležišta RTB-a i taj kontinuitet proizvodnje bi trajao oko devet godina, a da bi se  održao treba u šestoj godini započeti nove investicije u novim zahvatima proširenja kopova i pripremnih radova.Te investicije takođe nisu male.“

Proizvodnja rude iz Majdanpeka sa presekom za januar 2013. godine je katastrofalna, jer je rudnik u poslednje četiri godine doveden pred zatvaranje. Proizvodnja rude na Severnom Reviru je pred zatvaranjem odakle se trenutno jedino proizvodi ruda sa dna kopa, lošeg kvaliteta iz kojeg je nemoguće dobiti koncentrat za  novu topionicu. Na Severnom Reviru mulja ima do kraja 2013. godine i neophodan je novi investicioni ciklus proširenja za koje menadžment nema ni projekte, niti analize tog proširenja.

  Proizvodnja iz Južnog Revira za sada ne postoji, radi se na raskrivci sa smanjenim kapacitetom da bi se došlo do rude gde je potrebno ukloniti 8-10 miliona tona raskrivke za 5 miliona tona rude. Nakon toga je potrebno ukloniti 60 miliona tona jalovine da bi se došlo do 40 miliona tona rude, a da bi se ona izvadila mora se izmestiti regionalni put Majdanpek – Beograd, gradski kolektor fekalnih voda i reka Mali Pek koji prolaze kroz ležište, zatim ispumpati 16 miliona kubnih metara otpadne vode iz kopa za koju treba izgraditi fabriku za prečišćavanje vode, kako bi se ista pustila u reku Pek. Rudnik Veliki Krivelj je za sada najstabilniji u proizvodnji rude, i to oko 8 miliona tona. Problem Velikog Krivelja što kapacitet jalovišta je skoro popunjen i ima rezerve za još oko 18-20 miliona jalovine. S obzirom da se 2,5 miliona tona rude doprema iz Cerova što sa kriveljskom rudom iznosi oko 10,5 miliona tona godišnje.

  Ležište „Cerovo 1″ je otvoreno 1991. sa kapacitom od 2,5 miliona tona godišnje rude. Ležište je sa učešćem oksidnog bakra do 35 odsto i nije uopšte prikladno flotacijskom tretmanu na način kako se sada i ranije prerađuje ruda bakra. Ležište je obustavilo proizvodnju  2002. godine, jer je proizvodilo gubitke, a otvoreno je kao politički rudnik. Ponovno aktiviranje Cerova za nekih 12 miliona tona rude je urađeno 2011. od strane Spaskovskog koji se poslužio prevarom kako bi prikrio loše poslovanje nalazišta: ruda iz Cerova se posle mlevenja meša sa onom iz Krivelja, tako da se ne zna koliko rude potiče iz kog nalazišta. Mesečno se zbog ovoga proizvode gubici od 2,5 miliona dolara.

Umesto da investira u istraživanje novih nalazišta, Spaskovski forsira Novu topionicu iz čisto marketinških razloga koji koriste jedino njegovoj stranci, Ujedinjenim regionima Srbije na čijem je čelu Mlađan Dinkić. RTB je zvanično u restruktuiranju, što direktoru omogućuje da plaća samo onome kome hoće da plati – ni prinudna naplata u ovakvim slučajevima nije moguća.

Tako Spaskovski novac može bez ikakvih problema da troši na ono što njemu i URS-u odgovara. U renoviranje hotela „Jezero“ uloženo je oko 4 miliona dolara. Sa tim parama mogla su da se sagrade dva nova hotela kao što je „Albo“ u Boru. Za „Jezero“ se iz TIR-a stalno odvozi mazut za grejanje praznih prostorija. Ovaj hotel mesečno potroši 80.000, a ne prihodije više od 10 hiljada evra. Zoološki vrt, koji je osnovao Spaskovski, po nekim proračunima mesečno troši 7 miliona dinara.

Čim je postao generalni direktor RTB-a iz koga je prethodno otišao uzevši otpremninu, Spaskovski prodaje dva pogona i tako dolazi do neophodne gotovine za finansiranje svojih i prohteva svojih političkih mentora. Kisikana se prodaje veoma jeftino iako je pogon relativno nov, a glavna je dovodna aorta kiseonika za novu fleš peć u Novoj topionici. Primera radi, za zadati minimalni kapacitet od 400.000 tona koncentrata godišnje potroši se oko 98.000 tona kiseonika ili 73.200.000 metra kubna, što po sadašnjim cenama iznosi oko 7 miliona evra godišnje. Ukoliko se proces koji je zadat kapacitativno ne šaržira u kontinuitetu od oko 60 tona koncentrata na čas, utrošak kiseonika je znatno veći, a samim tim i troškovi se funkcionalno povećavaju.

Kvarcni belorečki peščar je prodat 2009. godine, a neminovan je za šaržu koncentrata kao topitelj. Godišnje potrebe kvarcnog peska kao topitelja koncentrata bakra  iznose oko 40.000 tona, što je u novčanoj vrednosti oko 2 miliona evra godišnje.To je najveće ležište kvarcnog peska u regionu sa najboljim kvalitetom. Rezerve su preko 150 miliona tona, pogon je nov, izgrađena nova separacija, a prodat je za milion evra i 3 miliona evra investicija za šest godina. Interesantno je da je vlasnik iz Bugarske (od pre neki dan novi gazda je Nemac) i da je sve kvalitetne kvarcne sirovine kupio u Srbiji i postao monopolista te sirovine ( kvarc u Rgorini, Donja Bela Reka u Boru, kvarcni pesak u Ubu…).

Blagoje Spaskovski nije nepoznat pravosudnim organima. Godine 2001. bio je hapšen zbog ukupno 17 krivičnih dela koja je počinio u RTB-u Bor.Da bi se spasao dugogodišnje robije, aktivirao je svoje političke veze, na prvom mestu one u G 17 Plus, u koji je dospeo posle članstva u SPS-u i SRS-u. Posle je koketirao sa Demokratskom strankom, ali ona više nije na vlasti, tako da mu trenutno zaštita,  osim iz URS-a stiže i od pojedinaca iz SNS-a gde je učlanio svog pomoćnika i kolegu u kriminalnim radnjama Milinka Živkovića koji ekspresno postaje regionalni predsednik ove stranke.

Pošto sam može da bira koji će račun biti plaćen, a koji ne, Spaskovski je godinama odbijao da plaća struju, pa je zbog duga EPS-u od preko 100 miliona dolara vlada Srbije 2010. morala da odobri poskupljenje struje kako bi sprečila bankrot ovog javnog preduzeća.

Share

Ostavite odgovor