Početna » Aktuelno, Ekonomija » Grade novu topionicu a nema sirovine

Grade novu topionicu a nema sirovine

Bor, 29. mart

Sva je prilika da će državni projekat obnove i revitalizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor, u koji je uloženo više miliona evra, doživeti fijasko, piše Mijat Lakićević u novom broju Novog Magazina od 28. marta

novi magazin rtbnovi magazin rtb 2

Nije 150 nego 450. Izgradnja nove topionice u RTB Bor neće koštati 150 miliona dolara kao što је prvobitno najavljeno, nego tri puta više, možda i svih 500 miliona. Ali, i kad bude napravljena ona nеćе imati šta da radi jer RTB Bor nema sirovinu, tj. koncentrat bakra odgovarajućeg kvaliteta. Tako u najkraćem glasi „raport“ o realizaciјi velikog državnog projekta revitalizacije borskog metalurškog giganta koji je trebalo ponovo da postavi na noge ne samo RTB Bor, već i čitav borѕki region. Pa i šire – da bude jedan od kamena temeljaca reindustrijalizacije Srbije.

Da li је možda u tome razlog što је ovih dana izgradnja nove Topionice obustavljena. Sasvim neočekivano, naime, jer ipak je reč o projektu od nacionalnog značaja, prošle nedelје је došla građevinska inspekcija i utvrdila, kažu dobro obavešteni izvori, da za gradnju nisu pribavljene sve potrebne dozvole. A dozvola, pak, nema jer nisu urađeni svi роtrebni projekti, ра је građevinska inspekcija dala rok od 60 dana da se „uočene nepravilnosti“ isprave.

Izvori su kredibilni, ali ništa mаnje kredibilni poznavaoci situacije kažu da „kvaka“ uopšte nije u dozvolama, mada je sve u vezi s njima tačno. Nešto mnogo veće se, izgleda, iza brda valja.

Dr Mile Bugarin, zamenik direktora Instituta za rudarstvo i mеtalurgiju u Boru, tvrdi da je čitava ideja sa izgradnjom nove Topionice krajnje problematična. „То је kao kad bi izgradnja kuće роčеlа od krova, a ne od temelja`; kaže Bugarin za Novi magazin.

Sve je роčеlо pre 4-5 godina kada је posle nekoliko neuspešnih pokušaja privatizacije doneta odluka da država preuzme RTB i da ona finansira izgradnju nove topionice kao najslabije karike u proizvodnom lancu i, što је bilo posebno važno, najvećeg zagađivača. ,,Tada je rečeno da ćе izgradnja nove fabrike koštati 135 miliona dolara; danas je cena već dogurala do neverovatnih – 450 miliona`; kaže Bugarin.

Ali, čak ni to utrostručenje cene nijе najveći problem.

Najpre, onako kako je zamišljena Topionica je daleko od optimalnog rešenja. Njen kapacitet projektovan је za preradu 400.000 tona koncentrata i proizvodnju 80.000 tona katodnog bakra godišnje. „U роslednjih 30 godina nema primera u svetu da je izgrađena topionica kapaciteta manjeg od milion tona koncentrata, odnosno 200.000 tona bakra. Razlog je krajnje jednostavan – manje topionice su skupe i za izgradnju i za održavanje, drugim rečima nisu rentabilne. Poslednja реć sa manjim kapacitetom, a1i za 50 odsto većim od ovog našeg, za proizvodnju 120.000 tona bakra izgrađena je u Iranu 1983. godine ; kaze naš sagovornik.

Ni to, medutim, nije najveci problеm. Jer – ni za tu proizvodnju 80.000 tona metala RTB Bor nema dovoljno sirovine, tj. koncentrata bakra. I to dvostruko. Nema ga dovoljno ni kvantitativno ni kvalitativno. Za proizvodnju 80.000 tona bakra u novoj topionici potrebno је 400.000 tona koncentrata u čiјеm se sastavu nalazi najmanje 21 odsto metala. Jednostavno, takva je tehnologija. Sa manje metala u koncentratu proizvodnja staje.

Bor је prošle godine proizveo 32.000 tona bakra i 180.000 tona koncentrata. Od tih 180.000 tona samo 80.000 је bilo sa 21 odsto bakra (iz njega je proizvedeno 17.000 tona metala); ostalih 100.000 tona imalo је svega 9-14 odsto metala. Takav koncentrat je, kao sto је rečeno, iz tehnoloških razloga neupotrebljiv u novoj topionici. Dakle, i kad bi do kraja ove godine, kao što је planirano, bila završena nova topionica, ona neće moći da radi jer nema dovoljno kvalitetne sirovine.

Branko Kecman, direktor preduzeća Akva Bor, poslao je početkom februara na adrese Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede i Milana Bačevića, ministra prirodnih resursa, pisma u kojima ih obaveštava о problemima u poslovanju RTB Bor i svojim predlozima za орtimizaciju procesa proizvodnje. Роsebno se apostrofira rudnik Cerovo za koji se kaže da je procenat iskorišćenja bakra iz rude svega 45 odsto i dobija se koncentrat sa svega 16 odsto metala, zbog čega se mesečno gubi oko dva miliona dolara.

„Da bi se u RTB Bor proizvodilo upola manje bakra od projektovanog kapaciteta Topionice“, nadovezuje se na Kecmanove reči Bugarin, „dakle 45.000 tona bakra, odnosno da bi se dostigla proizvodnja od 250.000 tona koncentrata sa 21 odsto metala, u rudnike i flotaciju treba uložiti oko 500 miliona dolara“. Naravno, ne odjednom nego u narednih 4-5 godina, jer pre svega za otvaranje novih rudnika osim novca treba i vremena.

Neko će možda u ovom trenutku pomisliti – pa dobro, što ne uvozimo koncentrat, zar se tako uostalom pre neku godinu nije i radilo.

Tačno, radilo se, ali se viče ne radi. Jer – na tržištu nema „slobodnog“ koncentrata. „Kapaciteti topionica u svetu danas su za 30 odsto veći od proizvodnje koncentrata bakra; u Evropi je ta razlika i veća. Deset topionica godišnje proizvodi 600.000 tona bakra iskorišćavajući pri tome samo 60 odsto svojih kapaciteta. Takvo stanje traje već duži niz godina. Zbog toga se danas sklapaju dugoročni ugovori i koncentrat plaća avansno, čak i do tri godine unapred“, objašnjava Bugarin.

Uzrok velikoj potražnji za koncentratom poslednjih desetak godina jeste, s jedne strane, sve manja količina metala u rudi, a s druge u njegovoj vrlo niskoj ceni koja se u razdoblju od tri i po decenije, od 1970. pa sve do 2005. godine, kretala oko 1.700 dolara po toni. To je, naravno, uticalo da se zapostavi rudarska proizvodnja, odnosno da se eksploatišu samo najbogatiji rudnici.

Od tada je, međutim, pre svega zahvaljujući razvoju Kine i Indije, potražnja za bakrom u svetu naglo skočila, pa je skočila i cena – na 8.000 dolara za tonu. Prema mnogim procenama time je cena dostigla svoj „istorijski“ maksimum i ubuduće će, bar u narednih nekoliko godina, samo padati. Zbog toga je neophodno da se RTB vodi pametno i promišljeno, da se inače siromašna ruda iskorišćava maksimalno, a ne da Basen bude poligon za sticanje političkih poena. A u RTB-u Bor se, tvrdi Bugarin koji je takođe pisao ministru Bačeviću, zbog neodgovornog odnosa prema poslu, raubovanja rudnika i odbijanja da se primene nove tehnologije godišnje gubi 50 miliona evra. Primer je opet Cerovo iz kojeg proizvodnja jedne tone bakra košta 12.000 dolara, čak 50 odsto iznad njegove cene na tržištu. Ali, ako može da se gradi kanal bez vode, što ne bi mogla i fabrika bez sirovina.

Tu, međutim, nije kraj brigama građana Srbije. Posebno treba da obrate pažnju na sledeći podatak. Od 2008. godine, kada je država aktivno počela njime da se bavi, dug borskog Kombinata porastao je sa 600 miliona na 1,5 milijardi evra. U isto vreme, uprkos ogromnim sredstvima koja su potrošena, proizvodnja bakra povećana je za svega 14.000 tona, dostigavši 32.000 tona. Pre četvrt veka RTB je proizvodio 150.000 tona.

Nedavno smo bili svedoci svađe dva sindikata oko toga koji će od njih imati primat u RTB-u. Tuku se, a ne vide da se nalaze na Titaniku.

Rudne rezerve (u milionima tona)

Rudnik             količina

Borska reka     250

Krivelј              100

Majdanpek       100

Cerovo             50

Ukupno            500

U poslednje vreme često se moglo čuti kako rezerve rude u borskom basenu iznose milijardu tona. To su, međutim, tzv geološke rezerve za koje uopšte nije sigurno da li ih je moguće i pod kojima uslovima – zbog niskog sadržaja metala u rudi, s jedne, i visokih troškova eksploatacije, s druge strane – ekonomski rentabilno iskoristiti.

Katastrofalna neefikasnost

Kecman se posebno osvrće na članak u fabričkom listu RTB Bor Kolektivu s kraja februara. Pre jedne decenije, tj. 2003. godine, RTB je proizveo blizu 10.000 tona bakra iz sopstvenih sirovina, 500 kilograma zlata i dve tone srebra. Cena jedne tone bakra te godine bila je oko 1.800 dolara, cena zlata oko 270 dolara po unci (1 unca = 31 gram), odnosno 8.650 USD po kilogramu, a srebra pet dolara po unci, odnosno 160 dolara po kilogramu. Poslednjih nekoliko godina cene su znatno skočile pa je lane tona bakra koštala oko 8.000 dolara, kilogram zlata 56.000 dolara, a srebra  blizu 1.000 dolara. Da je cena metala pre 10 godina bila kao 2012, RTB Bor bi sa istom proizvodnjom 2003. ostvario prihod od blizu 110 miliona dolara (80 miliona na bakru, 28 miliona no zlatu i dva miliona na srebru).

Gubitak RTB Bora u 2003. bio je neko iznad 52 miliona dolara. Sa proizvodnjom iz te godine i cenama metala iz 2012. profit RTB-a u 2003. bio bi 35 miliona dolara, iako je proizveo tri puta manje bakra. Jer, lane je u RTB Bor proizvedeno 32.000 tona bakra, 900 kilograma zlata i 5,5 tona srebra. „Ovi podaci, dakle, kristalno jasno govore kako su ekonomska i tehnološka efikasnost RTB Bor katastrofalno niski uprkos ogromnim ulaganjima, teškim stotine miliona evra, koja su u međuvremenu ostvarena“, kaže Branko Kecman.

Što je još važnije, ovo ozbiljno dovodi u pitanje buduće investicije, jer reč je o neracionalnom trošenju novca građana Srbije, poreskih obveznika, pa se postavlja pitanje zako država Srbija, kao vlasnik, odnosno Vlada Srbije, kao „nadzorni organ“ nad operativnim menadžmentom borskog Kombinata, toleriše ovako rasipničko ponašanje i nedomaćinski odnos prema novcu građana Srbije.

Share

5 komentara na Grade novu topionicu a nema sirovine

  1. DA LI JE OVO OZBILJNA NOVINA ?
    DA LI SU OVI STRUCNJACI KOMPETENTNI DA OVAKO NESTO PISU?
    DA LI JOS NEKO KO ZNA ILI MISLI DA ZNA, NIJE VAZNO NA KOJOJ JE STRANI NE PROKOMENTARISE OVO PISANIJE.
    MENE OVO BRINE IZ DVA RAZLOGA,
    1. AKO JE TACNO NEKO TREBA DA ODGOVARA
    2.AKO NIJE TACNO NEKO TREBA DA ODGOVARA
    OVO JE JAKO OZBILJNO – POSLE BORA PUCA SVE
    ZAMOLIO BI STRUCNJAKE OBE STRANE DA ORGANIZUJU JAVNU TRIBINU DA JAVNOSTI POJASNE ISTINU, KAKVA KOD ONA BILA

  2. Sticajem okolnosti znam ko je Mijat Lakićević. Jedan je od 3,4 najbolja srpska novinara u oblasti ekonomije. Tačno je da je problematika više nego ozbiljna. tačno je da su i sagovornici novinara Lakićevića kompetentni i stručni. Sve čto je napisano velika je istina i to će brzo izaći na velika vrata. Nažalost, medijsko sivilo zatamnjuje istinu ali ona će pobediti i onda se neće dvoumiti ni vi ni mnogi drugi. Zašto nema okruglog stola o ovoj temi i ozbiljnijih rasprava, odgovor je u menadžmentu RTB-a i nigde više. Srećan bih bio kad ne bi bio u pravu.

  3. Bobane Todoroviću, ko je: Todorović Sanja, primljena septembra meseca 2012. god. br. rada 28693 Bakarna, Todorović Milica, primljena maja meseca 2012 br. rada 17733 Sumporna, Stojadinović Srdjan, primljen februara meseca 2012. god. br. rada 18575 Topionica, Vučićević Vojin, Primljen aprila meseca 2012. god.? br. rada 18582 Transport?
    Prva ti je supruga, druga je ćerka novinara iz Zaječara, ne znam da li ti je rođaka ali mislim da jeste, treći je sin direktora Medicinskog cenra, četvrti ti je pastorak Nedeljka Vučićevića. I ti ćeš nekom da skidaš Rešenje, nekom ko ti ukazuje na nepravinosti, nezakonite radnje, pijančenje i bahanalije po pogonima i kancelarijama i time umanjuješ nečiju zaradu? Ti ćeš mojoj deci da uskraćuješ pravo na normalan život i pristojnu egzistenciju? Znam da ovi tvoji poltroni neće da objave ovaj tekst kao ni prethodne ali ima ko ih objavljuje, pa neka ti onda ovo pročitaju! Upamti, udario si na majku i njenu decu! Jesi li imao psihologiju u školi, na fakultetu? Razmisli malo šta radiš!
    Blagoje Spaskovski, zašto si 2012. godine zaposlio suprugu svog službenog vozača Suzanu? Da možda nije kvalifikovana? Sta je sa decom koja sede na birou rada sa fakultetskom diplomom? Sekretarica upravnika f-ka Sumporne kiseline Milanka Šapić, osnovna skola i kurs daktilografa!!! Jeste li vi bre normalni, šta radite bre više? Hoćete da vam na vrata pokuca Kurir, Blic, B 92, Timočka televizija… malo… još neko? E pa bogami hoće, prevršili ste svaku moguću meru!
    Ajde sada menadžmentu RTB-a… želim odgovor moja pitanja za vas!

  4. jeste ,sve ovo gore navedeno je tačno,i danas nema dovoljno koncentrata za normalan rad pa je pitanje dana kada će stati topionica,TAKO VAM JE TO KADA RADE NABEĐENI EXPERTI IZ MENADJMENTA RTB-A najbolja varijanta je bilo poboljšati uslove u topionici i osposobiti KONTAKTNU 3 koja je imala isti kapacitet kao ova nova,ali ovo će biti čardak ni na nebu ni na zemlji.zastalo se i sa radovima,nešto sitno prčkaju radnici FOD-A i neka makedonska firma -zidari.a od ENERGO PROJEKTA nema ni E,ali ovo zadužuje celu SRBIJU……

  5. […] on tu grešku mogao da načini ili ko mu je „pomogao“ da tako omaši u procenama i planovima? Da li je sada jasnije ono što mi odavno znamo i na šta smo malo kroz šalu a više kroz zbilju uka… Gde se denuše onolike tone koje čega, rekordi, višestruko sniženje troškova? Očekujemo da se […]

Ostavite odgovor