Početna » Aktuelno, Kultura » Muzeje približiti školama i školskoj deci

Muzeje približiti školama i školskoj deci

Bor, 7. maj

Fionn Zarubica, instruktor na  državnom Univerzitetu u Kaliforniji i menadžer na projektu „Upravljanje muzejskim zbirkama u Srbiji“.

Autor: S.R.

001-Fionn-ZarubicaPoseta beogradskim muzejima sa ucesnicima programaPredavanje u BeograduPoseta Ministra za kulturu ucesnicima programa

Šta Vas dovodi u Srbiju, bilo je naše prvo pitanje Fion Zarubici, Amerikanki srpskog porekla, rođenoj u Los Anđelesu, instruktoru državnog Univerziteta u Kaliforniji (i predavaču menadžmenta kostima i tekstila) i menadžeru na projektu „Upravljanje muzejskim zbirkama u Srbiji“.

-Firma „Fionn Zarubica and Associates“, u saradnji sa Centralnim institutom za konzervaciju i Ambasadom SAD-a u Beogradu, pokrenula je program za upravljanje muzejskim zbirkama u Beogradu koji nudi prvoklasne obuke iz oblasti upravljanja umetničkim zbirkama muzejskim profesionalcima i onima koji tek postaju profesionalci u Jugoistočnoj Evropi.

Šta je program za upravljanje muzejskim zbirkama?

-Program pruža osnovna i napredna uputstva i praktičnu obuku iz tehnika upravljanja savremenim muzejskim zbirkama, fokusirajući se na urgentnu potrebu da oni koji direktno rade sa lokalnim zbirkama imaju mogućnost da konstantno i značajno unapređuju te zbirke kroz dokumentaciju i preventivnu konzervaciju.

Ko je zapravo upravnik zbirki?

-U većini zemalja preovlađuje tradicionalni model kustosa i konzervatora koji moraju da se brinu za sve potrebe svojih zbirki. U stvarnosti je kustos obično istoričar umetnosti čiji je posao da tumači umetnost, dok je posao konzervatora da konzervira i restaurira umetnička dela. U proteklih 10 godina su u SAD-u, sa razvojem zbirki, muzeji počeli da prepoznaju potrebu za obučenim profesionalcima za zbirke koji mogu predstavljati most između ove dve visokospecijalizovane pozicije – nekoga ko svakodnevno obavlja razna zaduženja vezana za zbirku. To je osoba koja dokumentuje zbirku, pravilno je priprema za skladištenje, nadgleda i zbirku i prostorije za skladištenje, prati je, premešta u okviru muzeja i pomaže u procesu postavljanja izložbi.

Prethodno ste pomenuli preventivnu konzervaciju. Možete li nam reći nešto o njoj i u kakvoj je vezi sa upravljanjem zbirkama?

Preventivna konzervacija bavi se prevencijom problema. Preduprediti probleme mnogo je bolje i jeftinije nego ih kasnije ispravljati, a upravnik zbirke je kvalifikovan profesionalac koji se upravo time bavi.

Kako je program osmišljen?

-Sesija I posvećena je tome zašto radimo to što radimo. Bavimo se osnovnim pitanjima brige o zbirci u okviru institucije. Ispitujemo kako društvo određuje šta je vrednost koju treba očuvati i pružamo pregled muzejske profesije, uključujući i diferencijaciju vrsta zbirki i muzeja. Proučavamo metode registracije i najvažnije koncepte, principe i tehnike upravljanja zbirkama.

Sesija II objašnjava kako radimo to što radimo. Fokusiramo se na rad sa predmetima, uključujući i osnovno rukovanje da bi se osigurala bezbednost predmeta, zatim materijale i tehnike za smeštaj kulturnih dobara, skladištenje i prostore za skladištenje, integrisano upravljanje štetočinama, pripremu predmeta, premeštanje predmeta u okviru muzeja, nalaženje kreativnih rešenja za metode skladištenja korišćenjem lokalnih resursa, povećanje zbirki, dokumentaciju i označavanje. Takođe se bavimo i upravljanjem rizikom i zaštitom zdravlja i bezbednosti zaposlenih u muzeju i posetilaca.

Sesija III razmatra kako ono što radimo utiče na druge, javne aspekte institucije, putem izložbi, edukacije, raznih programa za približavanje zajednici, kao i saradnju među institucijama, pozajmice, prihode i prikupljanje sredstava. Takođe je posvećena i muzejskoj etici, efikasnom korišćenju resursa, najboljim praksama i održivosti.

Kako je došlo do saradnje sa Centralnim institutom za konzervaciju (CIK) u Beogradu?

-U septembru 2011. sam boravila u Srbiji zbog konferencije ICOM-a, posetila CIK i bila impresionirana njihovim aktivnostima u oblasti preventivne konzervacije. Postalo mi je jasno da su vodeća institucija u unapređivanju ove metodologije i postavljanju standarda za zaštitu kulturnog nasleđa u regionu. Zakazala sam sastanak sa direktorkom Instituta, Milom Popović-Živančević, i zamenicom direktorke, Mirjanom Brzaković, i predstavila im svoju viziju programa za upravljanje zbirkama. One su pokazale veliki entuzijazam i tako je rođeno dinamično i inspirativno partnerstvo.

Zašto mislite da će program imati značaja u Srbiji danas?

-Zato što je to sveobuhvatan pristup edukaciji i obuci koji se bavi i osnovama brige o muzejskim zbirkama. Nudi praktičnu i jasno definisanu strategiju zaštite koja je prilagođena kontekstu i regionu, kao i postojećim resursima i pojedincima.

Zašto baš Srbija i zašto baš sada?

-Zaštita kulturnog nasleđa u Srbiji danas je na važnoj prekretnici. Muzeji su ovde u idealnoj poziciji da iskoriste revitalizaciju i napredne obuke u oblasti upravljanja zbirkama. Obuke muzejskog osoblja vezane za najnovije trendove brige o zbirkama imaće dalekosežne efekte kako se region bude kretao ka svetlijoj budućnosti.

Ljudi iz Srbije, nažalost, ne posećuju često muzeje, jer im to nije navika. Kako biste ih Vi podstakli da odlaze u muzeje i da shvate kakvo se blago nalazi u Srbiji?

-Važne su dve stvari. Jedna od njih je da bi muzeji svake godine u svojim planovima trebalo da imaju nekoliko dinamičnih izložbi da privuku i oduševe publiku, kao i da bi trebalo da češće rotiraju stalne postavke da bi posetioci mogli da očekuju nešto novo svaki put kada dođu.

Druga stvar je da bi trebalo približiti muzeje školama i stvoriti što više obrazovnih programa vezanih za muzeje da bi se zainteresovala školska deca. Oni su naša buduća publika i veoma je važno da ih naučimo da cene umetnost dok su mladi i lako primaju znanja.

Ko su trenutno polaznici Vašeg programa u Beogradu?

-Imamo polaznike iz pet zemalja u regionu i osam gradova u Srbiji, uključujući Bor

Vi ste srpskog porekla – da li ste uspeli da vidite veliki deo Srbije od kada ste ovde?

– Zaista sam videla veliki deo Srbije. Moji ovdašnji prijatelji često se šale da sam obišla više od njih, iako oni ovde žive od rođenja. Moram zahvaliti Mili Popović-Živančević na tome, jer me je upravo ona svojim kolima vozila u sela i na mesta bogata kulturnom baštinom po celoj Srbiji – na severu, istoku, jugu i zapadu.

Zašto ste odabrali da živite i radite u Srbiji kada možete da živite i radite bilo gde u svetu?

-Zato što je ovo najuzbudljivije mesto na svetu za život. Koliko puta u životu ću ja ili bilo ko od nas imati priliku da gleda kulturu u nastajanju? Ja Srbiju vidim kao mesto gde se upravo to događa i izuzetno sam srećna što sam deo toga.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

-Nastaviću da pišem za moj blog SerbiansForJoy.com na kome razmatram osnovne teme koje utiču na zdravlje u našim privatnim i poslovnim životima. Ideja za blog se javila kao rezultat diskusije na predavanju i, sudeći po posećenosti, naišla na dobar odjek. Planiram i da napišem knjigu o svom iskustvu ovde, kao i putovanjima po celoj zemlji u kolima Mile Popović-Živančević.

Kakvi su budući planovi za program?

-Planiramo da program sprovodimo jednom godišnje da bismo nastavili da gradimo na izvanrednoj osnovi koju smo ustanovili i, što je još važnije, da nastavimo sa pružanjem prateće i dugoročne podrške našim polaznicima i kolegama.

Share

Ostavite odgovor