Početna » Aktuelno, Ekonomija » Srbija se otvara za konkurenciju, problem građevinske dozvole

Srbija se otvara za konkurenciju, problem građevinske dozvole

Bor, 8. maj

U ovoj godini Srbija će napraviti veliki korak u otvaranju tržišta za konkurenciju. U januaru je izmenjen Zakon trgovini i olakšan ulazak velikih trgovinskih lanaca dok je za jun planirano usvajanje izmena Zakona o zaštiti konkurencije. Međutim, pun efekat imaćemo tek ako u 2013.  bude unapređen i sistem izdavanja građevinskih dozvola.

Izmenom Zakona o trgovini ukinuta je obaveza izrade „Studije uticaja na strukturu tržišta“ prilikom otvaranja trgovinskog objekta većeg od 2.000 kvadratnih metara čime su investitori oslobođeni nepotrebne administrativne prepreke dok je resorno ministarstvo izgubilo diskreciono pravo da takvu investiciju ne odobri.

Planirane izmene Zakona o zaštiti konkurencije donose dalji pomak u borbi protiv zloupotreba na tržištu. U tekstu će se naći nova definicija dominantnog položaja, sveobuhvatnija i detaljnija. Takođe, biće produžen rok posle kojeg zastareva mogućnost da Komisija kazni monopolsko ponašanje, sa tri na pet godina. Korak napred predstavlja i ideja da ubuduće Komisija snosi troškove ispitivanja zloupotrebe dominantnog položaja, kao i uvođenje mogućnosti da dođe do poravnanja sa kompanijom protiv koje se vodi postupak pre donošenje rešenja o monopolskom ponašanju, kao i mogućnost da se postupak obnovi ako se nezakonito ponašanje nastavi.

Ono što stručna javnost vidi kao mane izmena jeste pitanje da li je i nova definicija dominantnog položaja dovoljno precizna, kao i predlog da se tužbe protiv rešenja Komisije ubuduće mogu podnositi Privrednom apelacionom sudu umesto Upravnom jer bi to zahtevalo novu obuku sudija.

Međutim, povećanje konkurencije ne samo u trgovini već i u drugim sektorima teško će biti ostvarivo ukoliko ne bude unapređen sistem izdavanja građevinskih dozvola jer je to jedan od osnovnih preduslova za brži dolazak investitora koji žele da imaju svoje objekte. Srbija je po brzini izdavanja dozvola na 179. mestu u svetu (od 185 zemalja), a vrlo lako mogla bi da popravi poziciju za oko 100 mesta što bi bio rekordan napredak na Doing business listi Svetske banke.

NALED i USAID Projekat za bolje uslove poslovanja, u okviru antibirokratske kampanje „Pitajte kada“ predlažu ne samo izmene Zakona o planiranju i izgradnji već i niza drugih zakona koji bi olakšali proces izdavanja dozvola.

Te izmene omogućile bi da lokalne samouprave zaista postanu jednošalterski sistemi za izdavanje dozvola. Sadašnji „one stop“ šopovi koji su pojedine lokalne samouprave formirale ne predstavljaju sistemsko rešenje već se zasnivaju na obezbeđivanju bržeg izdavanja dozvola zahvaljujuči ličnim poznanstvima i intervencijama predstavnika opština i javnih preduzeća. Takođe, bez izmene krovnog zakona rad takvih jedinstvenih šaltera u brojnim slučajevima predstavlja izigravanje propisa i stvaranje pravne nesigurnosti.

Izmene niza sektorskih zakona koji regulišu nadležnosti javnih preduzeća isključile bi ih iz procesa odlučivanja jer je praksa sada takva da pred svako od tih preduzeća investitor mora da odlazi najmanje tri puta i svako od njih može da uspori proces pa i da ga zaustavi. Izmenama tih zakona bile bi ukinute i nepotrebne takse koje poskupljuju proces izdavanja dozvola.

Promenom Zakona o planiranju i izgradnji bio bi utvrđen sistem odgovornosti i kazni za one koji se ne pridržavaju rokova što sada u praksi ne funkcioniše pa tako postoji 18 procedura u procesu dobijanja  dozvole i kod svake od njih moguća je pojava korupcije, a na osam mesta to je izrazito.

Kampanju „Pitajte kada“ NALED sprovodi u saradnji sa Radio-televizijom Srbije, USAID Projektom za bolje uslove poslovanja i Fondacijom za otvoreno društvo.

Uspešni primeri

Opštine poznate po privlačenju značajnog broja investitora nisu postigle taj rezultat samo zahvaljujući dobroj lokaciji već i zato što su prve počele da rade na unapređenju sistema izdavanja dozvola. Među najboljim primerima je opština Inđija kojoj je, recimo, Grundfos podneo zahtev za lokacijsku dozvolu 01. decembra 2011. a građevinsku dobio već 16. januara 2012. što, kada se odbiju neradni dani, predstavlja period od oko mesec dana. Kompanija Adriana je u Rumi, od dobijanja zemljišta do završetka izgradnje i dobijanja upotrebne dozvole potrošila samo 120 dana.

Share

Ostavite odgovor