Početna » Aktuelno, Intervju » Tri „Krivelja“ za spas nove topionice

Tri „Krivelja“ za spas nove topionice

Bor, 10. maj

Prof. dr Nedeljko Magdalinović iz Bora jedan je od naših najpoznatijih (prema citiranosti naučnih radova) i najpriznatijih rudarskih stručnjaka u Svetu

Autor: B. Filipović (Ovaj intervju sa prof. Nedeljkom Magdalinovićem objavljen je u poslednjem, elektronskom izdanju Puls Istoka od 1. maja)

Nedeljko Magdalinovic 2 Nedeljko Magdalinovic 1

Da li ste, profesore Magdalinoviću, upoznati sa gradnjom nove Topionice bakra i koji je osnovni problem u celom tom, izuzetno važnom za Bor i državu, projektu?

-Ne samo stručnjaci, već i građani znaju kad je i kako počela gradnja i, bar zvanično, kada će nova Topionca biti završena. Široj javnosti su nepoznate  neke druge okolnosti, prvenstveno koliko će biti raspoloživog domaćeg koncentrata za preradu. Jednostavna i prosta računica pokazuje da sopstvenih koncentrata ni iz daleka neće biti dovoljno. Pretpostavka da je moguće kupiti uvozne koncentrate – nije garancija, pogotovu ako se zna da je u svetu nepopunjeno najmanje 30 odsto topioničkih kapaciteta. Koncentrati se, kako je nedavno naglasio i dr Mile Bugarin, unapred plaćaju, čak i do tri godine kako bi predimenzionirana prerada imala posla. U takvim okolnostima jasno je da je veliki rizik graditi topionicu bakra, a istovremeno ne ulagati u otvaranje novih rudarskih kapaciteta ili imati poznatog i pouzdanog dobavljača nedostajućih količina koncentrata.  Cilj svakog proizvodnog projekta je pozitivan ekonomski efekat koji može  pouzdano da se očekuje samo na bazi valjano urađene projektne dokumentacije, u kojoj su realno projektovani ulazni i izlazni parametri. Sada saznajemo da za projekat topionice nedostaje dokumentacija. Nakon takvih saznanja, svaki dalji komentar je izlišan.

Nismo, dakle, najpre razmišljali i planirali odakle ćemo dobijati sopstvene sirovine, što može da bude pogubno?

 -Danas se borsko rudarstvo oslanja na rudnik „Veliki Krivelj“. Sadašnja i, u bliskoj budućnosti, očekivana proizvodnja iz Jame, Majdanpeka i Cerova, prema rezultatima koje objavljuje RTB, neće biti u stanju da obezbedi više od 25 -30 odsto potrebne količine kvalitetnog koncentrata za novu topionicu. Lako je je izvući zaključak  da će biti potrebna još najmanje  dva do tri nova rudnika kapaciteta i kvaliteta Velikog Krivelja kako bi se „nahranila“ nova Topionica. Za to je potrebno  mnogo  vremena  i para (red veličine ulaganja  najmanje milijardu evra). Ali, najpre slede pitanja: gde su nova ležišta i odakle pare?

U poslednje vreme menadžment RTB promoviše otvaranje novih rudnih ležišta, bušotina bogatih rudom bakra i zlata, govori se o proširenju proizvodnje na starim kopovima, koliko u tome ima istine?

To je pitanje za menadžment RTB-a. Ja nemam uvid u rezultate tih istraživanja. Ono što stručnjaci znaju jeste da je za istraživanje iole po količini ozbiljnijeg ležišta bakra potrebno 3-5 godine i mnogo, mnogo bušotina, naravno i para. Promociju novih bogatih ležišta bakra samo na osnovu nekoliko bušotina smatram potpunom i nedopustivom  neozbiljnošću.

Prof. dr Magdalinović nije želeo da komentariše pitanje da li je uopšte bio urađen glavni projekat za novu Topionicu i Fabriku sumporne kisline, jer „nema dovoljno informacija“. Preostalo je da se oslonimo na njegove kolege iz Bora i Beograda koji su nam odgovorili: -Kamo sreće da jeste. Znali bi se svi ekonomski parametri. Videli bismo šta ulažemo, a šta dobijamo. Na primer, Japan nema nijedan rudnik bakra, a treći je u svetu po proizvodnji tog metala. Njihove topionice su na obalama i tamo sirovine dolaze najlakšim i najjeftinijim transportom. Taman posla da oni takve objekte podižu bez recimo građevinske dozvole. To je u normalnom svetu nemoguće. Kod nas, eto, radimo i na taj način. Nekome je sve to odgovaralo.

Ne piše nam se dobro- pitali smo kolege dr Magdalinovića.

-Nismo optimisti. Nerelano je i što su plate u RTB-u toliko podignute. Nema proizvodnje iako je cena bakra visoka i zato su takvi potezi pogrešni. Sindikat, čujemo, podržava rukovodstvo konstatujući „da je sve dobro dok direktori daju dobru i redovnu platu“. Dokle će to da traje? Plašimo se loših vesti.  Naprosto, nakon restrukturiranja, sleduje, najverovatnije, neki vid prodaje. A ko će da nas kupi, država više neće garantovati za bilo kakve kredite. Moguće je da se u prodaju uključe razni bivši tajkuni, ko zna? Rasplet nećemo dugo čekati…

A GDE JE FAKULTET?

Pitali smo najkompetentnije stručnjake i eksperte za rudarstvo i metalurgiju zašto se Tehnički fakultet u Boru ne oglašava povodom polemike o (da li navodnom) promašaju investiranja u novu Topionicu. Odgovor je da ni oni ovoliku ćutnju ne mogu da shvate. Neki od profesora su u savetima za rudarstvo, metalurgiju i ekologiju i za taj „mukotrpan rad“ lepo su nagrađeni, pa možda je i to jedan od razloga. Ipak, istina je, izgleda, na drugoj strani, malo ko hoće da se zameri Blagoju Spaskovskom, generalnom direktoru RTB-a Bor.

I najnovije. Saveti su i međuvremenu ukinuti. Jedan od najpozantijih profesora tehničkog fakulteta, u dvočasovnom razgovoru, rekao nam je i to da ova naučno-obrazovna ustanova nije uključena, iako bi trebalo, ne samo u kapitalne, nego i bilo kakve druge projekte u RTB-u. Da li je to dobro, zna se ko treba da zna!

Share

Ostavite odgovor