Početna » Aktuelno, Vesti » Najveće rezerve bakra i zlata u okolini Bora i između Minićeva i Novog Korita

Najveće rezerve bakra i zlata u okolini Bora i između Minićeva i Novog Korita

Bor, beograd, 29. jul

Izvor: Vaseljenska.com

Srbija je na listi od sto zemalja koje imaju najveće rezerve zlata, prema najnovijim podacima Svetskog saveta za zlato, na 62. mestu sa 16,6 tona, iza Šri Lanke koja ima isti nivo tih zaliha, ali sa većim procentom njihovog učešća u ukupnim deviznim rezervama.

Zlatne rezerve Srbije su uvećane za 1,8 tona u odnosu na poslednji izveštaj, ali treba istaći da se i druge države poslednjih godina uporno trude da vlastitom produkcijom ili kupovinom na međunarodnom tržištu uvećavaju svoje zalihe zlata pa otuda i pad naše zemlje, na globalnoj rang-listi za tri mesta, u odnosu na stanje zabeleženo pre dve godine.

Od bivših jugoslovenskih republika u poslednjem izveštaju Svetskog saveta za zlato rangirane su, inače, još Makedonija, koja ima rezerve zlata od 6,6, Slovenija – 3,2 i BiH – tri tone, dok se Hrvatska i Crna Gora ne nalaze na tom spisku.

Hrvatska je još početkom protekle decenije zvanično objavila da je prodala svoj deo zlatnih rezervi nasleđen od bivše Jugoslavije.

Od zemalja iz neposrednog ili bliskog susedstva treba pomenuti Bugarsku koja je lane proizvela više od pet tona zlata, a sa ukupnim rezervama, koje premašuju 40 tona, zauzima na globalnoj rang-listi 48 mesto.

Rumunija je po rezervama zlata daleko najbolja u regionu, jer u trezorima njene narodna banke ima zalihe od 103,7 tona tog metala, dok industrijski veoma razvijena Češka poseduje bezmalo deset puta manje rezerve zlata.

Zanimljivo je da susedna Mađarska ima vrlo male zalihe zlata, nešto veće od tri tone sa zanemarljivim učešćem u deviznim rezervama od 0,3 odsto, dok je njen sused Slovačka u tom pogledu znatno uspešnija sa stokovima zlata od 31,8 tona, s tim što te zalihe obuhvataju oko dve trećine slovačkih deviznih rezervi.

Intenzivno traganje

Rudarski basen Bor je u martu objavio prodaju 900 kilograma zlata Narodnoj banci Srbije i tom transakcijom popravio svoj poslovni bilans, a naš ministar rudarstva Milan Bačević je više puta najavio da će se širom zemlje ubrzano aktivirati nova i stara nalazišta svih vitalnih ruda, uključujući i rudnike zlata.

Već su obavljena istraživanja, tokom proteklih 20 meseci, u okolini Bora na blizu 50 bušotina, a u završnoj fazi je i pribavljanje saglasnosti od nadležnog ministarstva za novo istražno polje kod Knjaževca. Reč je o 100 kvadratnih kilometara na prostoru između Minićeva i Novog Korita gde može biti i drugih obojenih metala (bakra, cinka, olova), ali i zlata.

Dosadašnja istraživanja su pokazala da je istok Srbije region sa najvećim nalazištima zlatonosne rude, a lane je kanadska kompanija „Avala risorsiz”, jedna od nekoliko stranih firmi koje pretražuju potencijalne rudnike zlata i drugih obojenih metala u Srbiji, saopštila da je pronašla zlato na Crnom vrhu, u blizini Bora.

Još tri strane kompanije imaju dozvolu da traže zlato i one to čine ne samo u okolini Bora, već i području Raške i Medveđe. Procenjuje se da zalihe najvrednijih metala, zlata, srebra, olova, cinka i jadarita, u istočnoj Srbiji vrede više od 50 milijardi dolara.

Share

Ostavite odgovor