Početna » Aktuelno, Reportaža » Đurđevdan u Minićevu

Đurđevdan u Minićevu

Bor, Knjaževac, 8. maj

Autor: B.F.

Minićevo ima više slava, pet vašara, nezaboravne lovačke zabave, sportske manifestacije, obeležavanje školskih i varoških godišnjica, tradicionalnih susreta i običaja, ali i Đurđevdan, šestomajski i sedmomajski dan kad Romi slave. A Roma je u negdanjem Kraljevom selu, danas Minićevu po narodnom heroju Milunu Miniću, najviše od svih 8o i više naselja knjaževačke opštine. Oni su se saživeli sa ovim narodom, i taj prisni susret, i pravoslavni osećaj, traje i trajaće, veruje se, vekovima.

-Preko dana, 7. maja, dolazimo na fudbalsko igralište. Muzika i sportski susreti mladih, uglavnom trčanje i fudbal, glavna su atrakcija. Dođu i mladi i stariji i da se vide, da prošetaju, navijaju, zaigraju i provesele se uz pivo. Uveče je glavni događaj, uz neizbežno jagnje svaka porodica u sali Doma kulture ima svoj sto i svoje goste.Veselje je do duboko u noć. Moja prodica je i na igralištu, ovo mi je supruga, tu su deca, sin i snaha, unuk. Radosni smo, volimo život, Minićevo je i naš grad, i naše selo, navikli smo na komšije, i mi smo od naših, pravoslavni i sa Srbima delimo sve što imamo, i u kući i u duši-kazuje kolačar đurđevdanske slave, Saša Dimitrijević.

U centru Minićeva nema gužve. Na igralištu odjekuje, sve do Zaječara i Knjaževca, muzika. U obe kafane retki gosti ispijaju kafu i pivce. Dolaze Romi sa igrališta, žale se, nema naroda kao ranijih godina. Nekako se i đurđevdanski običaj kod mladih stidljivo obeležava.

-Nema se para, to je ta muka-prozbori starija Romkinja koja je dovela unuka u kafanu da se počaste i „vide koga sve ima“.

-Mi smo braća, slikajte nas, plaćamo pošteno. Danas ću da usitnim 500 evra. Dolazi taksista iz Knjaževca imam neku robu, tepihe, prodaću i to, pa ćemo večeras da se provedemo. Dođi, brate, imaš mesta za našim stolom. Čim uđeš, mi ćemo da te vidimo i nećeš se pokajati. Šta, bićemo i u novinama, može, ali lepše bi bilo da nam večeras doneseš slike-priča Slavko Nikolić i doziva brata Bojana Savića da se fotografišu za uspomenu.

Na razglasu se čuje promukli glas. Start je, trka počinje. Mlade Romkinje, uprkos visokim štiklama, kreću u osvajanje „kraljice sportova“. Nema veze, neka pobede najmlađi. Važno je da si na licu mesta, pred sve brojnijom publikom. U centru igrališta, gde se izvodi početni udarac za važne utakmice, vije se Užičko kolo.

Dan je sunčan, topao, proleće se uvlači pod prozirne ženske bluze i tanke suknjice što ih poletarac sa obližnjeg Timoka širi kao nove suncobrane. Oni, domaći minićevski Romi, srećni su jer je Đurđevdan i opet će, puni srcem, najaviti novo i dugo toplo leto. Timok se povukao od poslednjih kiša i mirno u talasima, bezazlenije i veselije teče u susret 25. maju i drugom ovogodišnjem nezaboravnom vašaru, i on kao da pozdravlja još jedan đurđevdanski dan.

Share

Ostavite odgovor