Početna » Aktuelno, Društvo » Dok u Boru kiša pada: Kafica u rudniku “Loše nade”

Dok u Boru kiša pada: Kafica u rudniku “Loše nade”

Bor, 15. maj

Autor: Ž.M.

foto: Tamoiovde

foto: Tamoiovde

Čitam stare tekstove dok kiša i hladnoća, u sred maja 2014. razbijaju i ono malo optimizma, kako je sneg na Staroj planini napadao deset centimentara, i komentar kako je to lepo za otvaranje nove turističke sezona, a potom i zatvaranje. Pogled leti, kao da sam tica na Domu kulture, i na topioničke dimnjake u mestu koje je celih 111 godina povezano sa bakrom i zlatnim polugam.Vidi se da već nekoliko dana nema topioničkog dima, nešto veliko ne štima tamo među novim i starim topioničkim skalamerijama, ne valja uprkos nerealnom optimizmu koji je i jutros, kao i bezbroj puta, uljuljkao uspavanu javnost. Glavna vest je kako se kafa-kafica najlepše pije u rudarskom kafiću na 400 metara ispod zemlje. Jeste, piju se tamo kafe i sokići, čisto je i prijatno, ali zašto i dokle tako. Turista je ovde mali broj, i kad nam gosti stignu dočeka ih neka naša nedorečenost i nevaljaština od koje – neretko – pobeže glavom bez obzira. Zgodnije je ispijati kafice u rudarskom oknu nego cediti bakarnu i zlatnu rudu pod uslovom da je ima. Jedni kafanišu, drugi rade koliko se može, treći se čude kako miruju topionički dimnjaci jer nema sirovine. Nema koncentrata bakra, posustala je “Jama”, Majdanpek još više, Cerovo je i dalje politička ujdurma, Krivelj, priča se, nije kao što je bio. Gde su informacije o “hladnim” pećima i dimnjacima iz kojih se ovih dana slabašno izvija magličasta struna bledunjavog dima. Ko, gde i pod kojim uslovima prodaje koncentrat bakra i ko je sve posrednik u toj raboti. Šta se to događa u bakarnom gigantu koji, čini se, naočigled posustaje, ali niko ni da trepne. Gde su toliki sindikati i tradicionalna snaga i zrelost radnničke klase?

Negde juna lanjske godine EKOAGENDA 7-35 piše euforično pismo tadašnjoj ministarki Zorani Mihajlović da pomogne u otklanjanju ekološke bombe: danima se građani guše zbog talasa otrovnih topioničkih gasova – Fabrika sumporne kisline, nakon više decenija, stoji u kvaru a proizvodnja teče. Ceo “ekološki otpad” odlazi u atmosferu, što ni u snu nije smelo da se desi.Vapaj za vapajom, odgovor nadležnih stiže da će nebo nad Borom biti čisto sredinom ove, 2014. godine. Slagala je, još jedanpuit, vlast da ne može biti gore! Ajde što nas ovi naši, RTB-eovski menadžeri – pesmi, muzici i šali skloni – sistematski obmanjuju, zašto to učiniše oni “gore”, oni kojima se do juče tako verovalo.

Uz ovaj neuobičajeni, glomazniji uvod, podsećanje, da je pre tri dana u Beogradu održana sednica Upravnog odbora RTB Bor, naravno, bez prisustva javnosti. Naučeni da Informativna služba te, urpkos restruktuiranju, raštimovane bakarne firme saopšti šta se tamo zbilo i kakva je sudbina ovog garda i naroda, ni slovo ne prozboriše. Pogubiše se, ili nemaju ništa slavodobitno po njihovog menadžera ili direktora da prenesu i onda – ćute i čekaju. Može im se! A građane sve to interesuje, život je to, još kako.Već sutra će, po običaju, ceo teret da se svali na njihova leđa.

Današnji neki dnevni listovi, reklamerski do kraja, da ne zaboravimo, pišu kako se najukusnije kafe ispijaju u kafiću ispod 400 metara zemlje, u “Jami”, i pod najsavremenijim komforom. Ubi, Bože! Pa, jesmo li podizali rudnike i gradove da bi se s toliko žara radovali kafici “pod zemljom” ? Dabome da nismo, ali kad se taj “fenomenalni užitak”, još na borski političko-marketinški način iz pet i po godina iste kuhinje, oslika i obnareduje – onda je to, zbunjenom građaninu, važnije nego bilo koja, recimo ekološka istina. Na taj isprobani način zamagljuje se i ko zna kakva ino-prodaja koncentrata bakra, i topinočki loši bilansi, probijeni rokovi u metalurškim investicijama, nesnalaženja na svakom koraku.

Umesto da podižemo proizvodnju, otvaramo bogatija rudna leđišta, unapređujemo preradu bakra, mi se zabavljamo kafićima i malo gorčijim kaficama u utrobi zemlje – kao da smo turistička velesila, a ne bakarna starudija od 111 godina koja nikako – da se podmladi. A i kako će kad je vode penzioneri i dokoni, uglavnom rudarski, sindikalci, i ptretplaćene mlatišume po opštinskim komisijama i odborima.

Share

Ostavite odgovor