Početna » Aktuelno, Članak » Tinejdžeri i socijalni mediji

Tinejdžeri i socijalni mediji

Bor, Beograd, 26. maj

POTREBNA MEDIJSKA PISMENOST, A NE KONTROLA

Nova knjiga Dane Bojd, američkog stručnjaka za kulturu mladih i društvene mreže, ruši mitove o motivima mladih za korišćenje socijalnih medija, o izolaciji, zavisnosti, opasnostima i ugroženoj privatnosti kao posledicama njihovog korišćenja. Posle sedam godina istraživanja stavova tinejdžera, ona insistira na tome da su roditelji i nastavnici u velikoj zabludi kada misle da je ograničenje slobode rešenje

Kao što je nekada telefon bio osuđivan za manje druženje licem u lice, a pisaća mašina zamenila pisanje rukom čak i ličnih i ljubavnih pisama, tako se danas demonizuje komunikacija mladih preko kompjutera. Ograničeni brojnim zabranama i stalnim nadgledanjem odraslih, oni su samo fizička mesta susreta zamenili druženjem u virtuelnom prostoru. Suprotno uvreženom mišljenju da informaciona tehnologija stvara društvenu izolovanost, Dana Bojd (Danah Boyd), docent na katedri za medije, kulturu i komunikacije Univerziteta u Njujorku i glavni istraživač Majkrosoft Istraživanje, tvrdi da vrlo često tinejdžeri koriste ova sredstva baš za prevazilaženje izolovanosti.

Ne radi se o zavisnosti od tehnologije, već mladi u njoj vide šansu za komunikaciju sa vršnjacima i sticanje znanja o svetu. Kompjuter je samo sredstvo, kao što je nekada bio telefon ili televizija. „Biti zavistan od informacija i ljudi je deo ljudskog stanja. Ta ’zavisnost’ se rađa iz zdrave želje čoveka da bude svestan okoline i povezan sa društvom“, piše Bojdova.

Nedavno objavljena knjiga pod nazivom „Komplikovano je: Društveni život umreženih tinejdžera“ zasnovana je na sedmogodišnjem istraživanju, razgovorima sa mladima, roditeljima i nastavnicima, kao i praćenju tragova koje su tinejdžeri ostavljali onlajn, na društvenim mrežama, blogovima i drugih socijalnim medijima. Ono što odrasli najčešće rade, i roditelji i nastavnici, jeste pokušaj ograničavanja pristupa mladih neodgovarajućim i problematičnim informacijama, a umesto toga su mladima potrebne nove vrste pismenosti.

„Mladi moraju postati medijski pismeni. Kada se bave medijima – bilo kao konzumenti, bilo kao kreatori – moraju da imaju sposobnosti za postavljanje pitanja o stvaranju i deljenju određenih medijskih sadržaja. Kakve pristrasnosti i subjektivna gledišta su ugrađena u taj sadržaj? Na koji način njihov kreator želi da publika interpretira ovaj sadržaj i kakve su posledice ove interpretacije?“ piše Dana Bojd. Cenzura nepogodnih i problematičnih informacija ne pomaže mladima da steknu veštine koje će im jednog dana biti potrebne da nezavisno procenjuju informacije i kritički se odnose prema njima. Osim medijske pismenosti, mladima je sve neophodnija i tehnička „pismenost“, odnosno znanja, kako bi se snašli u digitalnom okruženju.

Još jedna od zabluda je da mladi ne cene privatnost: najveći broj tinejdžera izjavio je da baš i koriste društvene medije da bi imali privatnost. Dok roditelje brinu radoznale oči i uši stranaca, mlade brinu odrasli koji ih dobro znaju i zadiru u njihovu privatnost, želeći da ih nadgledaju. Umesto što odrasli stalno upozoravaju decu da ne koriste socijalne medije, trebalo bi da im pomognu da ih koriste inteligentnije. Nedostatak poverenja je velika uvreda za tinejdžere, a mnoge pretpostavke o mladima i modernoj tehnologiji u medijima, izjavama političara i psihologa, i stavovima roditelja i nastavnika, često su suviše pojednostavljene, ako ne i potpuno pogrešne. Otud i naziv knjige „Komplikovano je“.

Mada, s obzirom da je autor knjige ujedno i istraživač Majkrosofta, možda je i cela knjiga spin. Ili nije.

MEDIJSKA PISMENOST U SRBIJI

Pojam medijske pismenosti nastao je mnogo pre interneta. Pokušaji ove vrste obrazovanja počeli su još tridesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji, jer su mnogi smatrali da su javnosti potrebne veštine kritičkog odnosa prema propagandi. U SAD je ono počelo da se uvodi u obrazovanje 60-ih godina, a u mnogim zemljama Evrope medijska pismenost je obavezan predmet i u osnovnim školama.

Istraživanje stavova srednjoškolaca, profesora, studenata novinarstva i novinara, koje je krajem 2013. godine sproveo BIRODI, pokazalo je da u Srbiji postoji privid medijske pismenosti, da mladi nisu svesni uloge medija i njihovog uticaja na njihov život i stavove i da ne prepoznaju svoju ulogu kao kritičnog i aktivnog primaoca i kreatora informacija.

Medijska koalicija, koja neformalno okuplja profesionalna novinarska i medijska udruženja – NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Lokal pres, pokrenula je multimedijalnu kampanju za medijsku pismenost u Srbiji, koju finansijski podržava USAID, a realizuje P.R.A. agencija. Posebna pažnja je posvećena aktiviranju mladih i komunikaciji sa njima putem društvenih mreža, jer je to medij koji najviše koriste i najbolje razumeju. U okviru kampanje pokrenut je sajt www.medijskapismenost.net, na kome se mogu pronaći rezultati istraživanja medijske pismenosti u Srbiji.

P.R.A.

Share

Ostavite odgovor