Početna » Aktuelno, Kultura » O Cincarima Timoka, o jednoj izložbi

O Cincarima Timoka, o jednoj izložbi

Bor, Minićevo, 14. avgust

(Reč Dragana Blagojevića iz Minićeva o izložbi fotografija i dokumenata o Cincarima, starom narodu Balkana, u Galeriji borskog Muzeja rudarstva i metalurgije 5. avgusta)

Hteo bih pre svega da vam zahvalim na izdvojenom slobodnom vremenu da dođete na izložbu o Cincarima, starom narodu Balkana, o Timočkim Cincarima i o varošicama Gopeš, Malovište, Magarevo iz kojih je većina došla na ove prostore iz Grčke, Albanije i Makedonije u 18. i 19. veku, a i ranije. Ovo je treća izložba o Timočkim Cincarima, pre toga je bila u Arhivu Timočke Krajine u Zaječaru 5. septembra 2013. i u Beogradu 30. novembra 2013. u kući Đure Jakšića na Skadarliji. Izložba sadrži fotografije, dokumenta, tekstove o ovom narodu.

Grupe stočara – nomada sa velikim stadima ovaca i koza kretale su se vekovima širom Balkanskog poluostrva boraveći leti u visokim planinama, a zimi u toplijim župnim predelima. Centar im je bio u planinskom masivu Pinda, gde su se pred navalom slovenskih doseljenika sa severa i vizantijskom ekspanzijom sa juga povukli iz nižih predela centralnog Balkana (Enciklopedija Jugoslavije). Danas su Cincari dobar primer onoga što se zove ostatak nacija, oni su raštrkani po celom Balkanskom poluostrvu: u Istri(Hrvatska) ima ih 2000, u Srbiji je 5000 do 10000 osoba cincarskog porekla koji se nalaze na 1200 pronađenih adresa, u Timočkoj Krajini oko 350, Grčkoj 60000, Makedoniji 100000, u Rumuniji 26500 cincara-Armanja.Oni insistiraju na tom imenu. UAlbaniji ih je 14000. Najviše pominjana teorija u nauci i naučnim enciklopedijama jeste da su potomci Tračana i Ilira koji su romanizirani od Rimske imperije u Starom veku. Tvrdi se da je to jedna od evropskih nacionalnih zajednica sa najvećim brojem naziva : Cincari, Armanji, Aromuni, Vla, Vlahi, Vlasi, Eleno-Vlasi, Makedono-Vlasi, Kuco-Vlasi, Kara-Vlasi, Karakačani, Crnovunci, Vlahoji, Makedono-Rumuni, Stočari, Čobani, Makedo-Romani, Megleno-Romani… A ima ih još. Živeli su i u najvećem broju ih je bilo na tromeđi današnjih država: Albanije, Grčke i Makedonije. Jedan od poslednjih nezavisnih centara Cincara je Moskopolje (Voskopoja), znamenit i bogat grad kod današnjeg grada Korče u istočnom delu Albanije, sa obližnjim gradovima, pre svih Gromos, Voskop, Šipiska, Pljasa, Ljanga. Oni, krajem 18. i početkom 19. veka zbog finansijske i druge podrške grčkim ustanicima 1769. na Peloponezu, bivaju, u više mahova, opljačkani i razoreni od ozloglašenog Ali-paše Janjinskog i njegove vojske mahom albanskog življa. Stanovništvo se u paničnom bekstvu iselilo u talasima, prema Turskoj, Grčkoj, a na severu sve do Poljske. O ovom narodu romanskog govora postoji više teorija kome ovaj stari autentični, autohtoni narod pripada, mnogi ih svojataju, ali oni samo žele da budu svoji na svome, s tim što predstavljaju jednu od istorijskih, lingvističkih i etnoloških misterija regiona. Došli su u nove krajeve sa svojim urbanim mentalitetom kao nosioci varoškog načina života, jer se urbana kultura u Srbiji spontano, sporo, nekontrolisano i fragmentalno rađala. Za praćenje istorije Cincara kroz vekoveje otežavajuća okolnost jer ih često poistovećuju kao Grke ili pravoslavce. Danas u svakom gradu i selu postoje porodice koje su cincarskog porekla i one su po odlasku Turaka popunile prazninu i bavili se onim što najviše znaju – trgovinom,špekulacijom, poljoprivredom, kiridžilukom, bankarstvom, bili su kafedžije, poslastičari, zanatlije… Vlasima su nazivani svi stočari bez obzira na njihovo etničko poreklo. Ako su možda bojažljivi kao narod, pojedinačno su veoma čvrsti, jake patrijarhalne kulture. I danas su kao i u prošlim vekovima predstavnici kulturnih i političkih elita balkanskh država što bi moglo da bude osnova povezivanja naših država. Timočku Krajinu, kada se zaborave sadašnje granice, povezivali su trgovački centri Niš na jugu, Vidin na Dunavu, Rumunija sa Turn-Severinom i dalje, a sve to čini, početkom 19. veka, bogati niški trgovac, Cincarin, Zisa Delja, koji uveliko povezuje Niš sa istočnom Srbijom i njenim trgovcima, naravno isključivo po cincarskoj liniji. On su imali toliko neophodno i traženo obrazovanje i pismenost, kulturu, štedljivost, marljivost, posebno u vreme i posle Turaka. Brzo su se kao takvi u nepismenoj Srbiji ispeli u trgovačke i političke visine. Najpoznatije osobe cincarskog porekla u istočnoj Srbiji su kapetan Miša Nastasijevići Nikola Pašić.

Cincari su toplo i iskreno primljeni u nove krajeve, oni su na tu ljubav odgovorili neizmernim patriotizmom i rodoljubljem. Možda i nismo svesni koliko su nas zadužili.Ovo je tek malo zagrebano po površini o istoriji ovog naroda, prava priča je dublja i slojevitija. Vrednost je što smo različiti. Treba poznavati druge kulture, jer tada bi bilo manje nerazumevanja među ljudima. Treba negovati kulturu sećanja. Ne mogu dovoljno da naglasim važnost očuvanja starih autotohtonih,sada manjinskih naroda, ovog puta cincarskog. I na kraju, a možda je sve ovo tek jedan lep početak, zamolio bih da se sve ovo ne shvati kao glad za nekom provincijskom važnošću.

 

Share

Ostavite odgovor