Početna » Aktuelno, Reportaža » Pinter Borko iz Rgotine

Pinter Borko iz Rgotine

Bor, Rgotina,  14. avgust

Autor: B.F.

Pinter BorkoRgotina kod Zaječara imala je pre tri, četiri decenije veći broj zanatlija, a među njima izdavajali su se pinteri, vlasnici strugara i stolari, kolari, kovači i potkivači, tišljeri, sarači, šnjaderi, pa i mesari i pekari, a između dva rata, pa i kasnije, bilo je mlinara i vodeničara. Danas su, ne samo u tom lepom timočkom selu, izumrli mnogi zanati i zanatlije, ostao je jedan ali vredan – pinter, 75-godišnji Borko Nikolić. Susreli smo ga, krajem minule nedelje, u selu Sikole kako, ispred crkve, u hladovini čeka mušterije za svoju burad.

-Od detinjstva sam pravio buriće. To je bio i zanat moje dvojice starije braće. Do sada je napravljeno na hiljade lepih i kvalitetnih hrastovih buradi, najviše za rakiju. Ovaj burić od akov (50 litara) je 5.000, ovi od 150 litara mogu da se kupe za osam, pa i sedam hiljada dinara. Nije to puno kad se zna da je rađeno s pažnjom i garancijom – priča Borko pogledujući na široku raskrsnicu na kojoj su se tek okupljali gosti tradicionalne manifestacije “Čučuk Stanini dani”.

Četiri letnja sata, na nesnosnoj vrućini, Borko je uporno šetao oko svojih burića okovanih “najžešćim gvožđem” i napravljenim od stogodišnje hrastovine, ali kupaca ni od kuda. Nije mario. Ukoliko loše prođe u Sikolama, eto starih mušterija u Rgotinu, u njegov dom nedaleko od Rgotskog jezera, na starom kopu rudnika “Srbokvarc”, mada stižu i jesenji vašari.

-Za dobru robu kakva je moja uvek se nađe kupac. Ovo bure ne može tek tako da procuri, pa makar bilo i danima na suncu. Uostalom, spreman sam i dan i noć, ukoliko zatreba, da još više stegnem obruče i “zakrpim” druge. Nije mi se tako nešto desilo bar poslednjih deset godina. Ovo su majstorske ruke – ponosno ispružio naborane šake stari, živahni Rgoćanin. I ode do kombija da iznese i preostalih pet burića da se, veli, ako ništa drugo, prosunčaju na ulazu u crkveno dvorište.

Share

Ostavite odgovor