Početna » Aktuelno, Društvo » NALED: Efekti Zakona o privatizaciji pod znakom pitanja

NALED: Efekti Zakona o privatizaciji pod znakom pitanja

Bor, Beograd, 21. avgust

Nedavno usvojeni Zakon o privatizaciji uvodi nove modele za prodaju kapitala kompanija u državnom vlasništvu, ali nema dovoljno vremena da ti modeli zažive u praksi do kraja 2015. kada je predviđeno okončanje procesa privatizacije što bi moglo da izazove novo produžavanje roka, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u Kvartalnom izveštaju o statusu regulatornih reformi.

Radoslav Veselinović

Radoslav Veselinović

– Problem je što zakon ostavlja mogućnost naknadnih otvaranja ponovnih ciklusa privatizacije, čak i ako zvanični zakonski rok ne bude dodatno pomeran. Naime, postoji opasnost da se privatizacija ne okonča ni po ovom zakonu, jer nije jasno šta će se dešavati nakon 1. januara 2016. godine, u slučajevima raskida ugovor o privatizaciji, pošto zakon ne daje odgovor na ovo pitanje – kaže Radoslav Veselinović, predsednik kompanije Galeb Group, članice NALED-a.

U analizi se navodi i da insistiranje na sprovođenju privatizacije u skladu sa principom “stvaranje uslova za socijalnu stabilnost”, propisanim članom 4., ukazuje da su ciljevi zakona kontradiktorni. Dosledna primena ovog principa nosi opasnost beskonačnog produženja roka za okončanje privatizacije, pa je taj princip u potpunoj koliziji sa osnovnim ciljem koji bi trebalo da ima ovaj zakon, a to je okončanje postupka privatizacije, a ne vođenje socijalne politike.

Zakon ostavlja mogućnost kombinovanja više metoda privatizacije, ali je diskutabilno koliko je ovakva odredba primenjiva u smislu mogućnosti kombinovanja modela privatizacije strateškim partnerstvom sa ostalim modelima privatizacije.

Diskutabilne su i druge odredbe koje se odnose na pronalaženje strateškog partnera. Najpre, taj model suprotan je osnovnom cilju privatizacije – izlazak države iz vlasništva nad preduzećima. Takva privatizacija podrazumevaće osnivanje novog preduzeća u kojem će država imati udeo srazmeran potraživanjima državnih poverilaca prema firmi koja će biti privatizovana.

Propisani koncept je sporan sa stanovišta umanjenja prava dela poverilaca. Iako su založni poverioci već obezbeđeni založnim pravom, zakon propisuje obavezu pribavljanja njihove saglasnosti na strateško partnerstvo dok se ostalim poveriocima uskraćuje slično pravo. Čak nije propisano ni kako će oni biti namireni iako se njihova prava ne mogu umanjivati na račun države. Međutim, po novim rešenjima, država bira koju će konkretnu imovinu subjekta privatizacije uneti u novoosnovano društvo, a jedino je logično da to bude najvrednija i najtraženija imovina. Zakon predviđa i prenos kapitala investitoru bez naknade što ostavlja nejasno iz kojih sredstava će se naplatiti poverioci. Bilo bi logično da se na strateškog partnera prenesu obaveze subjekta privatizacije, ali je propušteno da se to izričito propiše.

– Da li smo u pravu videćemo već krajem iduće godine, ako se ne produži rok za okončanje privatizacije što bi bilo nedopustivo – dodaje Veselinović.

 

Share

Ostavite odgovor