Početna » Aktuelno » RTB, DRŽAVA, SPASKOVSKI: Zašto širiti Bogićevićev zlatni rudnik?

RTB, DRŽAVA, SPASKOVSKI: Zašto širiti Bogićevićev zlatni rudnik?

Bor, 5. novembar

Autor: M.C.

Rudnik Lece

Rudnik Lece

              Na pisanje Medija centra Bor o sanaciji jalovišta rundika “Stolice” ( reč je o rudniku antimona u Zajači, vlasništvo šabačkog tajkuna Miroslava Bogićevića Mikoće), bilo je dosta reakcija naših čitalaca. Zato pojašnjavamo onima koji namerno izvrću poruke tih tekstova: niko nije protiv toga da se pomogne ugroženom narodu i zaustavi oticanje otrova iz jalovišta privatnog, Bogićevićevog rudnika, ali nije nam jasno – kako to Bogićević uspešno izbegava da zasuče rukave i, samim tim, ostavi državu da brine o strogo svojim brigama. Jer, ovla vlast nije ni prodala taj rudnik, kao ni onaj u blizini Medveđe, rundik zlata Lece. I još ko zna koliko rudnika i preduzeća je bez potrebe i valjanog razloga otišlo u ruke bahatih i nezajažljivih privatnika. Ne zaboravimo, po izjavama najodgovornijih u rudniku Lece, taj čuveni, dugo napušteni rudokop je izuzetno izdašan. Saopšteno je da ima više od 100 grama zlata po toni rude, što je neviđeno bogat sadržaj metala. U Boru i Majdanpeku kad imaju JEDAN gram zlata u bakarnoj rudi ( odatle jedino i dolazi ceo zlatni kontigent), onda su svi srećni, od portira i rudara do direktora. I građani se raduju takvim vestima, jer su i oni upoznati sa celom tom pričom o borskom i majdanpečkom zlatu. Zašto, zaista zašto Bogićević ne posegne malo za zlatnom rezervom i plati radove na sanaciji svog jalovišta u Stolicama ( starije generacije setiće se istorijskog zasedanja iz NOB-a u Stolicama kod Krupnja kome je predsedavao Edvard Kardelj). ILi, još bolje po državu i narod: neka prebogati Bogićević vrati Lece državi i narodu ako nema ( a verovatno ima ogorman profit) interesa, bar onako kako su Amerikanci vratili Železaru Smederevo. Prodali su je, beše li, za jedan dolar. A pre toga da se proveri kako je uopšte rudnik zlata, od najnacionalnijeg značaja, prodat privatniku u kome je generalni direktor državnog RTB Bor, Spaskovksi, jedno vreme bio i predsednik Upravnog odbora. Postoje tu mnoge isprepletane niti o kojima će, ubeđeni smo, nadležene službe imati pune ruke posla. RTB Bor može da odradi deo zadatka u Kostajniku, ali RTB je i u sopstvenim mukama i nevoljama, ne može da reši ni svoje ogromne , možda najveće u Evropi, ekološke probeleme. Zato se meštani Krivelja, ekološki uništenog mestašca kod Bora, neposredno uz rudarske kopove rudnika Veliki Krivelj ( ovo je i jedino srpsko selo sa tri rudnika), s pravom, bune. Niko nije protiv da se, ne samo pritekne u pomoć narodu u Rađevini i Jadru, pa i šire u Mačvi i Podrinju, nego se mnogi građani, poznajući ovdašnje prilike, otovoreno pitaju – da li je ovo još jedan krug politizacije i ubiranja političkih, i ličnih poena generalnog direktora RTB Bor, Blagoja Spaskovskog kod vlasti u Beogradu. I, zašto ne spomenuti, posebno kod Aleksandra Vučića koga, gde god stigne, bespotrebno hvali do neba, mada je pitanje koliko mu se veruje iz naprosto poznatih razloga. Spaskvoski je do sada promenio i SPS , i G-17, URS, i svim srcem pomagao DS-u, i skrasio se – zna se i zašto – u SNS. Da je neko drugi na njegovom mestu, možda bi isto činio, možda i ne bi, ali sad je tako i to je – faktičko stanje. Nažalost, kod nas se – eto – neretko i slučajevi kakav je rudnik Stolice sa ekološkom nesrećom – stavljaju pod plašt sumnje. I to, shvatili smo, ne treba da nas čudi.

I još detalj. Da nije reč o Bogićeviću i njegovim rudnicima, pa i aferama, od analiza krvi kod dece u blizini starog rudnika antimona Zajača do neplaćenog poreza i blokade računa (pogledajte jučerašnji list ALO), kao i sprege sa borskim moćnikom i direktorom RTB-a Spaskovskim, drugačije bi se gledalo na ceo ovaj – i ne samo ovaj – nespokojni događaj. U Boru, bez dlake na jeziku, i obični građani pitaju koliko je Bogićević ostao dužan RTB-u za prodaju katodnog bakra ( i zašto baš njegova firme da se bave tim poslom), i ko sve prodaje crveni metal pored tolikih sopstvenih komercijalnih službi. Pa, danas bar nije teško prodavati bakar i zlato kad je to – kao nekada alva – tražena roba. I kad se postižu maksimalne svetske cene. Pojedici se u toj trgovini vešto ugrađuju . Kako su se Spaksovksin i Bogićević zbližili u biznisu, nije nepoznato. Najzad, zašto se ne obelodani ko sve prodaje borski bakar i koliko je dužan – ili je pretplatio – RTB-u. O tome kako je RTB, i zašto, prodavao koncentrat bakra, osnovnu sirovinu za topioničku preradu, tek će se čuti i videti. Ukoliko bude i afera, isto tako nije iznenađenje.

Isitni za volju, ovde je najmanje bitno da li će i ko sanirati jalovište u živopisnom planinskom selu Kostajnik kod Krupnja, i kako će to borski radnici da izvedu, nego šta se iza brega krije. Utoliko pre, jer ni u sopstvenom dvorištu nisu počistili ekološke baruštine i magluštine, a šepure se pred vlašću da su opasno važni, em snažni. Bolje bi svima bilo da su Spaskovksi, i Bogićevići najviše, i njihovi krilati “preleteači”, i mirniji i zahvalniji.

 

Share

Ostavite odgovor