Početna » Aktuelno, Društvo » SINDIKAT A DIREKTORSKI: Da li je Ljubiša Miljković jedini kao takav?

SINDIKAT A DIREKTORSKI: Da li je Ljubiša Miljković jedini kao takav?

Bor, 19. decembar

Ljubiša Miljković

Ljubiša Miljković

AKO ste nekada upoznali nekog srpskog sindikalnog lidera trebalo je da mu se divite na hrabrosti, odlučnosti, visprenosti, intelegenciji, zalaganju za radnička prava… ako mu niste skinuli kapu, onda ste pogrešili, jer takvih junaka majka malo rađa. O Orboviću i Čanku ovih dana pišu novine da su godinama na funkcijama i da su toliko vešti da im je lakše izaći na kraj sa političarima i bahatim direktorima nego sa radničkom klasom. Ovi, lokalni, recimo u Boru, imaju drugačije odlike, mada su i oni, čast pojedicima, predugo u foteljama ( prvi je Dragan Aleksić Gara) i najbolje se snalaze u dogovorima sa direktorima ili direktorom. Da je to tačno svedoči i primer Rudarskog sindikata u RTB, ili RBB, koji je, nakon silne i neprestane borbe, uspeo da dobije i prefiks – DIREKTORSKI. Narod ko narod, radnici ko radnici, vide i čuju, i onda daju dodatak imenu koji je nemoguće promeniti ni za sto godina. Ovaj borski, kobojagi rudarski sindikat, ima i svog sjajnog vođu, rudarskog nadzornika Ljubišu Miljkovića. On nije smao poznat kao rudar, lider, nego i kao najomiljeniji lik generalnog direktora RTB-a. Pokatkad se sporečkaju, ali opet nisu daleko od – srca. Ko je koga, zarad sticaja raznih okolnosti, više puta ujeo za srce, sad i u RTB nije važno. Oni su svoji i tako nastupaju. Čak je generalni i javno rekao da podržava „sindikalne rudare“ i da im lepo stoji – zajednička borba za novu topionicu, rekordnu proiozvodnju ( 1.400 tona katoda u novembru), nova i bogara rudna ležišta i – neveselu današnjicu ( nedavni intervju Gardijanu). Zato je i važno upoznati vođu „rudarskog“ i direktorskog sindikata, jedinog takvog na prostorima Srbije, Balkana i Evrope. Po čemu je sve jedintsven taj sindikalni uzvišnik, radnici u RTB najbolje znaju.

            Ljubiša je ONAJ koji (na)dolazi. Neko od njegovih bliskih trudbenika i delatnika iz RBB sročio je priču o Ljubiši i njegovom rudarskom delu i dostavio našoj Redakciji. Mi se, sa one strane duge, pitamo DA LI je sve to moguće? DAKLE, samo pitamo: DA LI su Miljkoviću kod „određivanja poslova poslovođe određeni poslovi sa beneficiranim radnim mestom, odnosno poslovi sa povećanim razikom iako mu u rešenju stoji da usled bolesti koja je utvrđena veštačenjem može biti raspoređen na poslovima magacionera i sl.“ Jer, da bi bio na tim poslovima sa beneficijom (teški uslovi rada) obaveznio je da se utvrdi odgovarajuća radna sposbnost… itd. U ovom slučaju, ako posotji, poslodavac je bio dužan da Miljkovića premesti na drugo radno mesto… „Poslodavac ga je više puta upućivao na redovne zdravstvene preglede. On je to izbegavao, jer je znao da je bolestan po navedneom nalazu Invalidske komisije i da nije zdravstveno spoosban za poslove poslovođe“. Zašto se poslodavac i Miljković nisu pridržavali ove odredbe Zakona o BZNR i Zakona o PIO… Zašto se njegovim neresapoređivanjem na mesto magacionera i sl.. po rešenju PIO činila i dalje čini šteta poslodavcu jer se Miljkkoviću isplaćuje plata poslovođe… Zakon je, dakle, prekršen. Najzad, ukoliko poslodavac ne ispravi grešku, u slučaju Miljkovićeve (ne daj Bože) povrede na poslu, radnik bi ostvario milonsku naknadu štete. ITD…

            Iz teksta koji smo dobili vidi se da je pisao učen i čovek „ u materiji“, navode se zakoni, detalji, pravne pouke i činjenice, „nepravilnosti i nepoštovanje zakona“, „zaključci i predlozi“… Zbog svake sigurnosti, naglašavamo, celu ovu pričicu stavljamo pod upitnik sa željom da se demenatuje ukoliko je bilo šta netačno kako bi se konačno stavila tačka na svakodnevne nedomumice u vezi „sindikalno-direktorskog lidera“. U RTB uveliko i odavno se angažuju penzioneri umesto mladih i stručnih, i željenih posla i dokazivanja, ali, eto, izgleda, ima i invalida rada koji, pod direktorskom zaštitom, mogu , sve zbog većeg ličnog dohotka i uopšte privilegija, da rade i mimo zakona. Tek što se penzionerima, ispada samo onim pojedincima izvan RTB, umnajuju panzije… TO kako se u RTB poslovalo i trgovalo sa bakrom i Bogićevićevim firmama, posebna je tema i najuže je vezana za radnike i njihova prava. U aktuelnoj vlasti i o tome mnogo znaju, neuporedivo više nego o (po nekima i svemoćnom uz generalanog RTB) Ljubioši Miljkoviću? DA nije bilo svojevrmene sprege RTB-Farmakom, ne bi ni Miljković pokušavao da svoj Rudarski sindikat Srbije najčvršće poveže sa sindikatima Bogićevićeve propale i ekološki skrhane Zajače, i ne bi se ni on, samim tim, toliko osilio i razbaškario kao da je – podsećaju njegove kolege – oslobodio pola Srbije, i više. DA li je MIljković invalid rada ili samo poslovođa i još više dični sindilani lider (i da li je jedini kao takav), neophodan je odgovor njegovih poslodavaca.

Share

Ostavite odgovor