Početna » Aktuelno, Društvo, Ekonomija » REAGOVANJA: LAŽNI CAR BLAŽO MALI

REAGOVANJA: LAŽNI CAR BLAŽO MALI

Bor, 24. decembar

Blagoje Spaskovski na ulazu rudnikaSlobodan Jović, nekadašnji sindikalni aktivista iz Bora poslao nam je reagovanje na naš jučerašnji komentar „Borski apsurdi: I otvoriše topionicu „bez dna“

Poštovani sugrađani, poštovane sugrađanke, poštovani žitelji Bora, Ne bih se usudio da Vam se na ovaj javan način obraćam, ali dok sam gledao direktan prenos svečanog otvaranja mehaničkog završetka izgradnje nove topionice i fabrike sumporne kiseline, kao po nekom automatizmu mi se vratila slika iz juna 1961. godine. Ja i moja generacija bili smo u to vreme deca, ali se kao danas sećam druga Tita koji je na prostoru ispred starog vatrogasnog doma, po jakoj prolećnoj kiši, hrabrio borske rudare i topioničare. Bio sam neobično ponosan što sam uspeo da se, onako mali, probijem skoro do prvih redova. Gotovo da sam mogao da pipnem druga Tita. Drug Tito je toga dana otvorio novu topionicu bakra. Na žalost, nisam nikako mogao da se probijem do tog svečanog mesta, ali sam mnogo kasnije, iz očeve priče, koji je, doduše, radio u jami, saznao da je to stvarno bio trenutak za pamćenje. Drug Tito je pritisnuo neko dugme, zatim se upalilo svetlo na velikoj komandnoj tabli, mašine su zabrundale i posle nekog vremena izlivena je prva anoda. Ona postoji i danas (ako je nisu pretopili da im ne smeta) i na njoj lepo piše da „je to anoda koju je izlio drug Tito“. Dakle, prva anoda iz tadašnje nove topionice izlivena je gotovo istog trenutka i time je ovekovečen taj istorijski dogadjaj, kojeg su upamtile sve potonje generacije rudara, topioničara i svih Borana.

Ovo što smo gledali juče u najmanju ruku je zbunjujuće. Kao dečak sam pročitao Njegošev roman Lažni Petar Petrovic Njegoscar Šćepan mali i jučerašnje „otvaranje gomile gvoždjurije“, koja bi trebalo da proradi kroz neki mesec, neodoljivo me je podsetila na te davne i divne dane mog tinejdžerstva.

Kasnije sam bio u nekim Basenovim sindikatima, kao aktivista i koristio sam svaku priliku da s ponosom pričam da sam video Tita sa rastojanja od pola metra. Juče nisam stigao da siđem na mesto događaja, ali mi nije žao što nisam video premijera Vučića. Opet mi je na pamet palo da on i nije kriv. Pričaju mu i on mora da veruje, ne želeći ni da pomisli da bi te priče mogle da budu lažne. Ne razumem se u proces topljenja bakarnog koncentrata, niti mi pada na pamet da dajem ocenu da li je ta tehnologija najbolja ili ne, ali ću se do smrti pitati zašto svečano otvaranje nove topionice nije organizovano u trenutku kada bi Vučić, pritiskom na neko dugme, izlio prvu anodu. Pa da na njoj piše da ju je on izlio. Tada bi on imao puno prava da bude ponosan, jer bi mu, ako ništa drugo, ime ostalo zauvek zabeleženo na bakarnoj anodi.

Ovako, ostaje nam samo gorak ukus u ušima i očima i pitanje se neodoljivo nameće: Šta ako nešto pođe po zlu i početak proizvodnje ne bude kroz tri meseca. Ili još gore: šta će biti ako početka proizvodnje u novoj topionici uopšte ne bude. S obzirom na veliko borsko iskustvo pre bih verovao ovom drugom raspletu.

Da se razumemo, kao žitelj ovog grada (došao sam ovde u naručju majke, kao devetomesečna beba) veoma se radujem danu kada ćemo prestati da udišemo dim i to volim više nego sve one tone bakra koje su najavili premijer i drugi govornici. Na žalost, ostao sam neženja i nemam dece, ali bih se radovao veseloj dečjoj graji malih Borana i radosti njihovih roditelja, koji više neće morati da beže iz ovog grada, uglavnom zbog aerozagadjenja.

Takodje priznajem da sam se radovao kada je otvaran zoološki vrt, kada je kod doma kulture otvoren dečji zabavni park, amfiteatar, kada su pravljeni kružni tokovi i kada je napravljerna „balon sala“ (mada mi nije jasno zašto su je tako nazvali)…Ali, pogledajte kako sada izgledaju svi pomenuti objekti. Spreman sam da se kladim da će dobar deo toga uskoro prestati da postoji. Uostalom, da moji sugradjani na vlasti umeju da greše potvrdjuju i „olimpijski“ bazeni u Brestovačkoj banji, „Mulen ruž“ na Drugom kilometru, stara osnovna škola „Treći oktobar“ itd.

Svečanost povodom otvaranja konstrukcije nove topionice, odnosno „mehaničkog“ završetka radova (kako su to neki nazvali) je vrhunac neodgovornosti rukovodećih ljudi u Srbiji. Praktično, kupili su mačku u džaku, što ne radi nijedna normalna vlada u svetu i siguran sam da će u trenutku kada im ta mačka pobegne, biti mnogo razočaranih ljudi. Daj Bože da ne bude tako, ali…zaista, zbog čega se žurilo. Zašto nova topionica nije puštena u rad u trenutku kada je mogla da se vidi prva anoda? Ne verujem da na to pitanje nije poznat odgovor. Čak i da se čekalo još ta tri meseca, verujem da bi se Basenu progledalo kroz prste. Sve ovo mi liči na nespretnu žurbu srpske vlade i opet sam siguran da su pogrešno procenili, jer ovo nije najbolji trenutak da se hvalimo nečim što se „samo vidi“, kao onaj kamion na Trećem kilometru. Za razliku od nove topionice, taj kamion je radio petnaestak godina. Pravi Borani to znaju i tim više im je čudnije što neke stvari u ovom napaćenom gradu prolaze tek tako. Na kraju će, kao mnogo puta do sada, da ispadne da „to što je bilo ne važi“. I nikom ništa. Zato i otvoreno pitam premijera Vučića: Da li ste pominjanih 30 miliona evra oteli od gladnih „grupa ljudi“ zato što ste bili sigurni da će Blagoje Spaskovski od tog novca da stvori bolju budućnost Srbije?“. Ne poznajete dovoljno Spaskovskog i zato vam opraštamo što ne znate šta ste uradili. Ali, on je to znao i videćete jednog dana kada ga odnema. Lično ne bih voleo da se to desi, ali ako do toga dodje, da li ćete, premijeru Vučiću, imati smelosti da dodjete u novu topionicu i ljudima kažete da ste bili prevareni? Uostalom, priznali ste da ste pravili neke krupne greške u životu, ali „slučaj borska topionica“ bi mogao da vam bude najveća. Srećom po vas, opet ćete proći nekažnjeno, a one „grupe ljudi“ koje ste pominjali u govoru, će vam opet oprostiti iz razloga što su vas lagali. Ostaje im samo da čekaju da odete u penziju i da veruju da se neki novi spasilac Srbije, neće brzo pojaviti na otvorenoj sceni.

Slobodan Jović, bivši sindikalni aktivista

Share

Ostavite odgovor