Početna » Aktivnosti » 1. april Dan OMLADINSKIH RADNIH AKCIJA

1. april Dan OMLADINSKIH RADNIH AKCIJA

Bor, 01.04.2015

Бор обележава и чува сећање на прву радну ратну акцију свечаним пријемом бивших акцијаша код Председника општине и полагањем венаца организација које негују традицију и чувају идеје добровољног, волонтерског, рада.

Са просла 55. годишњице ОРА Црни врх 45

О значају црно вршке акције данас ће се говорити и на сусрету бивших акцијаша у Београду.

Подсећање

ОРА Црни врх је прва радна акција и сматра се ратном. Током зиме 1945. године, 1.630 омладинаца из више округа Србије, окупљених у 10 бригада, односно 15 радних батаљона, иако недовољно обучени за хладне дане у планини, на Црном врху, код Бора, по јакој, цичи зими (до -30оС), стално засипани снежном вејавицом, насекли су и отпремили до Београда, 20.000 кубних метара огревног дрвета за београдске болнице пуне рањеника, за хладне школе и другеустанове, као и за незбринуте породице. Од 15. јануара до 22. априла 1945, од Црног врха до Бора, Моравска и Зајечарска бригада изградиле су, уз помоћ јединог стручног лица Милана Родића, пругудужине 12,5 километара којом су одпремана дрва. Командант радне акције био је Воја Вуцелић тада радник и секретар VI београдског рејонског комитета СКОЈ-а, касније политичар и члан Републичког извршног већа.

 

Полазак бригадира на сечу Црни врх, 17. јануар 1945, Београдска железничка станица

На иницијативу Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију да се организују омладинске бригаде за сечу дрва на Руднику иХомољским планинама — Црном врху, формирани су радни батаљони по бившим окрузима Србије: у Београду, Зајечару,Крагујевцу, Нишу, Лесковцу, Прокупљу, Светозареву, Пожаревцу и другим местима. Команда града Београда је, у договору са руководством омладине, приступила организовању и припремању бригада. За команданта бригаде именован је Воја Вуцелић, за заменика команданта Мића Павловић, а за комесара Воја Рашковић. Бригаду су сачињавали омладиици из I, III, IV, V, XI, XII и XIII рејонаграда и бројала је око 90 омладинаца. Руководство бригаде успело је, уз помоћ Команде града Београда и месних руководстава СКОЈ-а и УСАОС-а, да опреми бригаду потребним алатом, обућом ићебадима[1].

Иако су радне формације биле формиране крајем децембра 1944. године, припрема радилишта, а нарочито смештајног простора је каснила, па су послате специјализоване чете састављене од разних профила стручних омладинаца који су убрзали припремне радове. Акција је почела у првој декади јануара, а завршена априла 1945. године. Извођена је на стрмим теренима без готово икакве механизације и запреге. Основни алати били су секира, тестера, крамп и лопата, а и тога није било довољно. Радно искуство бригадира било је скромно, смештајни и остали услови такође. Током акције завршена је и пруга Бор-Црни врх у дужини од 12,6 km, исечено је и извучено из шуме преко 20.000 m3 дрвне масе и засађено око 20.000 јелових садница на местима сеча.

Већ у почетку бригадири су се сусретали са бројним потешкоћама. Београдски батаљон је путовао до радилишта више од 10 дана. Возови су саобраћали од једног до другог порушеног моста, а путовало се фургонима. Од Бора до Црног врха следила је маршрута од 25 km. Батаљон је кренуо пут Црног врха увече по вејавици само да би што пре стигао на радилиште. Завејани путеви учинили су да батаљон залута и растури се у неколико група. У логор су бригадисти стигли сутрадан поподне, промрзли и болесни. Иако је први сусрет са задатком био непријатан и болан, готово нико се није деморалисао и обесхрабрио.

Радови су отпочели у кратким размацима на три места, на градњи пруге Бор-Црни врх, на извлачењу раније посечене дрвне масе и сечи дрва. Први радни дани нису били лаки нарочито за младиће и девојке из градова, јер су били ненавикнути на теже физичке радове па се радни учинак на прузи мерио метрима, а пред крај радова постављено је 696 m у једном дану. Првих дана бригадир је извлачио кубни метар дрвета, а касније после месец дана 4-5 m3. Снабдевање и допремање хране било је отежано (било је дана кад је јело спремано без соли), опрема и алат све амортизованији, а радови све интензивнији. Штаб сече је неколико пута забрањивао излазак на радилиште због хладноће и отежаних услова рада, али мало је ко поштовао те одлуке. Пошто је обућа и одећа дела омладинаца била неподобна за ниске температуре, често је половина неких чета ишла на рад пре, а друга после подне. Док су једни радили други су у логору обављали остале задатке чете: помагали у кухињи, уређивали бараке и простор око њих, слушали предавања, уређивали зидне новине итд. Иако су радни услови били тешки а младе бригадирске руке невеште и ненавикнуте на ову врсту послова, нико није теже настрадао. Девиза је била: Изврши задатак, сачувај себе, чувај алат и имовину која служи свима.

Амбуланта је имала неколико кревета без друге опреме, а од лекова само аспирин. Амбиланту је водио један болничар са неколико приучених болничарки. Била је организована и противпожарна и стражарска служба.

 

Share

Ostavite odgovor