Početna » Ekonomija, Generalno » 50% uštede iz budžeta za energente

50% uštede iz budžeta za energente

Bor, Beograd, 15.10.2015.

Energetska efikasnost i Rudarstvo kao šansa za ekonomski razvoj Srbije

Jedna od centralnih tema sajmova Energetika i Ecofair od 14. do 16. oktobra je energetska efikasnost i zaštita životne sredine. Gradovi i opštine mogli bi da smanje potrošnju energije i do 50%, bez zaduživanja ili izdvajanja iz budžeta. Rešenje za problem „rasipanja“ energenata jesu javno-privatna partnerstva sa specijalizovanim firmama za pružanje energetskih usluga (tzv. ESCO kompanije) koje na sebe preuzimaju investiranje i rizik, a uslugu naplaćuju kroz ostvarene uštede.

EE_20151015_145435_1280x720
Da bi došle do takvih ugovora lokalne samouprave moraju da razviju energetski menadžment, prikupe podatke o potrošnji i troškovima, analiziraju gde postoji prostor za uštede i pripreme projekte energetske efikasnosti. Kada i na koji način će opštine uvoditi energetski menadžment premijerno je najavljeno na međunarodnoj konferenciji Energetska efikasnost u javnom i privatnom sektoru.
EE_20151015_145549_1280x720
Konferencija o energetskoj efikasnosti koju Beogradski sajam organizuje se u saradnji s NALED-om i predstavila je planove države za razvoj energetskog menadžmenta na lokalu, a visoki predstavnici međunarodnih finansijskih institucija (EBRD, KfW i IFC) ukazali su na mogućnosti za finansiranje projekata iz njihovih kreditnih linija. ESCO kompanije prikazale su uspešne primere realizovanih projekata energetske efikasnosti u zemljama regiona.
EE_20151015_145409_1280x720
Beogradski sajam i NALED su u četvrtak (15.10.) organizovali i okrugli sto Rudarstvo kao šansa za ekonomski razvoj Srbije, kojim je obeležen početak Nedelje rudarstva u Srbiji. Na skupu sui predstavljene novine u nacrtu zakona o rudarstvu i mogućnosti koje taj propis nudi za realizaciju ulaganja u otvaranje novih rudnika i unapređenje postojećih.

Rudarstvo i energetika su sektori u kojima postoji najveće interesovanje investitora. Naša zemlja ima samo devet rudnika metala i minerala i otvaranje pet novih značilo bi dugoročne investicije od 5 milijardi dolara, otvaranje 1.000 direktnih i 3.500 indirektnih radnih mesta, sa zaradama koje su dva i po puta veće od republičkog proseka. Posebno važna je činjenica da se potencijalna nalazišta nalaze u najmanje razvijenim lokalnim samoupravama.

Bez ozbiljne primene mera energetske efikasnosti Srbija će ući u spiralu rasta potrošnje energije i biće nam sve teže i skuplje da ispunimo međunarodnu obavezu da do 2020. godine 27% ukupne potrošnje bude iz obnovljivih izvora, izjavila je potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Ana Brnabić na međunarodnoj konferenciji Energetska efikasnost u javnom i privatnom sektoru.

Konferenciju su organizovali Beogradski sajam i Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj u okviru 11. Međunarodnog sajma energetike i 12. Međunarodnog sajma zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ecofair, čiji su pokrovitelji Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo poljoprivrede. Podršku organizaciji sajmova dali su NALED i Privredna komora Srbije.

Brnabić je podsetila da je za ostvarivanje cilja potrebno 1.092 MW novih kapaciteta, ali ako se ne bude vodilo računa o energetskoj efikasnosti 27% potrošnje biće uskoro mnogo više od 1.000 MW. „Energetska efikasnost će u strategiji energetike biti prepoznata kao novi izvor energije i može da nam pomogne da ispunimo naše dugoročne ciljeve, a to su energetska stabilnost, veća energetska nezavisnost i manji uvoz“, rekla je Brnabić.

EE_20151015_101901_1280x720

Antonela Solujić, šef Odseka za unapređenje energetske efikasnosti u Ministarstvu rudarstva i energetike, istakla je da je Zakon o efikasnom korišćenju energije iz 2013. dao priliku da uvede energetski menadžment u javnom sektoru i kod velikih potrošača, koji podrazumeva imenovanje lica koja će svakog dana brinuti koliko se i na koji način troši energije i kako da se uštedi.

Ona je najavila da će Vlada Srbije do kraja godine propisati obavezu ostvarivanja uštede u javnom sektoru. Takođe, biće propisane obaveze u pogledu označavanja proizvoda poput bele tehnike i obaveze vezane za eko dizajn.

EE_20151015_101819_1280x720

Ambasador Kraljevine Danske Mihael Borg-Jansen izjavio je da ta zemlja poslednjih nekoliko decenija, zahvaljujući primeni mera energetske efikasnosti, beleži stalan ekonomski rast bez rasta potrošnje. Od 1990. bruto domaći proizvod uvećan je gotovo 40%, potrošnja energije smanjena 7%, a emisija ugljen-dioksida gotovo 30%.

„U javnom sektoru postignute su značajne uštede upotrebom kvalitetnijih tehnologija i izolacijom zgrada i razvijena je kompletna industrija materijala za pametne zgrade. Preusmeravanje energetskog sektora nije lako ni za jednu državu i učenje iz našeg iskustva biće korisno za Srbiju i celokupni region“, rekao je Borg-Jansen.

Docent na Ekonomskom fakultetu u Rijeci Saša Drezgić naglasio je da je Srbija na polju energetske efikasnosti u situaciji u kojoj je Hrvatska bila pre 5 godina i važno je da ne ponovi greške. Kako je naveo, unapređenje energetske efikasnosti potrebno je dominantno finansirati privatnim kapitalom, ali u Hrvatskoj veliki broj projekata javno-privatnih partnerstava nije realizovan. Osnova problema bilo je to što se Hrvatska nije na vreme prilagodila regulativi Evropske unije pa su JPP ugovori zbog svoje kompleksnosti često bili štetni kako za javni tako i za privatni sektor i obe strane su se ustručavale od ulaska u poslove.

Predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, Međunarodne finansijske korporacije i banke KfW predstavili su učesnicima konferencije instrumente podrške projektima energetske efikasnosti u Srbiji i regionu. Predstavljeni su i primeri dobre prakse u realizaciji projekata unapređenja energetske efikasnosti u zemljama jugoistočne Evrope putem tzv. ESCO ugovora koji daju priliku javnom sektoru da bez zaduživanja ili izdvajanja iz sopstvenih sredstava smanje potrošnju energije, angažujući specijalizovane kompanije za pružanje energetskih usluga, koje na sebe preuzimaju investiranje i rizik, a uslugu naplaćuju iz ostvarenih ušteda.

Share

Ostavite odgovor